Mila Malruni – Vitez svetosavskog pacifizma

U Srbiji su, na poziv Odeljenja za dijasporu i migracionu politiku Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, u zvaničnoj poseti nedavno boravili Mila Pivnički Malruni i njen suprug Brajan Malruni, premijer Kanade od 1984. do 1993. godine

Porodica Malruni ubraja se u najuticajnije u Kanadi i pripada visokim političkim i društvenim krugovima od nespornog svetskog uticaja i značaja, posebno zbog, kako se nezvanično govori, bliskih veza s Belom kućom i Bakingemskom palatom. Brajan Malruni, vrsni političar i biznismen koji pripada samom vrhu političke svetske elite, bliski je prijatelj sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, kao i s većinom američkih bivših predsednika i drugih lidera. Malrunijevi su nedavno u Srbiji boravili po veoma uzbudljivom protokolu koji je osmislila i realizovala, te koordinirala u svim segmentima ambasador Ministarstva spoljnih poslova dr Ljiljana Nikšić, a u čijem je fokusu bilo uručenje odličja Viteza svetosavskog pacifizma Mili Pivnički Malruni, što je bio i povod da dobitnica, nakon 35 godina, boravi ponovo u zemlji svojih predaka.
Nakon što je Mila Pivnički Malruni u Patrijaršiji dobila blagoslov od patrijarha Irineja, održana je zvanična ceremonija dodele zvanja Viteza svetosavskog pacifizma u Muzeju srpske diplomatije, u prisustvu visokih zvaničnika, diplomatskih predstavnika, članova Udruženja istaknutih diplomatskih porodica, Udruženja potomaka Mihajla Pupina, Udruženja potomaka i poštovalaca ratnih dobrovoljaca 1912–1918, potomaka vojvode Stepe Stepanovića i Milunke Savić i ambasadora Kanade Keti Čabe sa saradnicima. Posebnu čar dodeli dali su izvrsni učenici muzičke škole „Mokranjac“ i srednje škole „De La Sal“ iz Otave koji su potpisali sporazum o saradnji 8. maja u Muzeju srpske diplomatije. Plaketu i ogrlicu Viteza svetosavskog pacifizma Mili je uručio PPV i MSP Ivica Dačić, koji je u svom govoru istakao da je „Mila – Milica Pivnički Malruni i kada je bila prva dama Kanade u periodu između 1984. i 1993. godine, pa sve do danas, ostala ponos majke Bobe i oca Dimitrija Pivničkog, ali i ponos Srbije, jer je znala kako da sačuva srpski identitet, veru i jezik, istovremeno dajući doprinos razvoju srpsko-kanadskih veza“.
Pivnički, Novobečejci su se 1954. godine iselili u Kanadu. Milin otac, dr Dimitrije Pivnički završio je studije na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Nakon odlaska u Kanadu dr Pivnički nije zaboravio Srbiju već je nastavio da čuva srpski identitet i duhovnost, da slavi svoju krsnu slavu Svetog Nikolu, pružajući nesebičnu podršku mladim talentovanim ljudima u rasejanju. I danas Fondacija dr Dimitrija Pivničkog, sa sedištem u Montrealu, nastavlja da podržava mlade naučnike u oblasti neurologije. Dr Pivnički bio je istaknuti aktivista srpske zajednice u Kanadi i ostaće zapamćen kao počasni predsednik Srpske narodne odbrane, čiji je osnivač bio Mihajlo Pupin u Njujorku 1914. Takođe, „u pupinovskom duhu“, dr Pivnički stavio je čitavu imovinu pod hipoteku da bi kupio zemljište za Crkvu Svete Trojice u Montrealu.
Milica Pivnički udala se 1973. godine za prodornog Kanađanina irskog porekla Brajana Malrunija, s kojim je, kroz decenije zajedničkog života ispunjenog uzajamnim poštovanjem, stvorila znamenitu i uglednu porodicu. Malrunijevi imaju četvoro dece visokoetablirane u kanadskom društvu i trinaestoro unučića, a očekuju još dvoje. Njihova ćerka Karolina je postigla ozbiljne uspehe na političkoj sceni Kanade – ministar je transporta i ministar zadužen za frankofoniju u Vladi Ontarija, dok je sin Ben proslavljeni novinar Si-Bi-Esa.
Pored odličja Vitez svetosavskog pacifizma, ministar Dačić uručio je Mili Pivnički Malruni knjigu „Milina zemlja predaka, Porodica Pivnički u istoriji Novog Bečeja“, koju je pripremila ambasador dr Nikšić u saradnji s Milinom majkom Bobom Pivnički, prof. Vladimirom Davidovićem, privatnim kolekcionarima i arhivistima, a koju je objavila „Knjiga komerc“ na 366 strana.
Predsednik opštine Novi Bečej Saša Maksimović uručio je Mili mermerni art deko postament, autentičan predmet iz kuće dr Jovana Pivničkog iz 1910. godine. Opština Novi Bečej poklonila je Malrunijevima i ikonu Sv. Nikole (slava porodice Pivnički) iz 1921. i najavila da će sledeće godine u spomen-kući Pivničkih u Novom Bečeju biti otvoren Muzej srpske dijaspore, gde će centralno mesto imati Salon Pivničkih u kome su se okupljali i družili velikani koji su večno zadužili Srbiju svojim delima, poput Mihajla Pupina, Branislava Nušića i Laze Kostića.
Bivši kanadski premijer Brajan primio je od ministra Dačića dva priznanja: „Plaketu srpsko-kanadskih savezničkih veza u Prvom svetskom ratu“, dok je drugo priznanje u potpunosti oduševilo sve prisutne: „Specijalna diploma za lično postignuće i izvanredne zasluge Najboljeg srpskog zeta svih vremena“. U obrazloženju dodele kaže se da je Albert Ajnštajn takođe bio znameniti srpski zet, ali duboko neuspešan, jer je našu Milevu Marić učinio nesrećnom ženom i ostavio je da se sama bori sa životnim nedaćama, dok je Brajan Malruni našu Milicu Pivnički učinio ne samo prvom damom Kanade već svetskog džet-seta, i preživeo je čitavih 45 godina sa Srbima u harmoniji i ljubavi uprkos najstrašnijim izazovima satanizacije srpskog naroda devedesetih godina prošlog veka.

Učinak posete

Tokom boravka u Srbiji Mila i Brajan Malruni su se obratili poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije. Mila je održala zapaženo obraćanje na srpskom jeziku i govorila je o očuvanju kulturnog identiteta i srpskog jezika koje duguje majci Bobi i ocu Dimitriju. Brajan je pred Odborom za spoljne poslove govorio na temu srpsko-kanadskih savezničkih odnosa i podvukao da je pitanje rešavanja Kosova, kao i pitanje budućnosti Srbije i njenog puta u Evropu u rukama Srba i njihovog rukovodstva.
U Novom Bečeju Milu je dočekao bilbord 6 h 10 metara s natpisom „Dobro došla kući, Milice“. Od bilborda vozila se karucama do kuće Pivničkih, gde je priređeno svečano otkrivanje memorijalne ploče na spomen-kući dr Jovana Pivničkog i tom prilikom je pokrenuta inicijativa za osnivanje Muzeja srpske dijaspore – prvog u istoriji Srbije. Sa gradonačelnikom Novog Bečeja Sašom Markovićem Malrunijevi su prisustvovali otvaranju izložbe „Značaj Jovana Pivničkog u istoriji Novog Bečeja“ i prezentaciji knjige „Milina zemlja predaka“ koja je potom održana i na štandu „Knjige komerc“ na 64. Sajmu knjiga u Beogradu.
Malrunijevi su bili i na svečanoj akademiji u Rektoratu beogradskog univerziteta održanoj u organizaciji Medicinskog fakulteta na kojoj se govorilo na temu „70 godina od završetka studija dr Dimitrija Pivničkog na Medicinskom fakultetu u Beogradu (1949–2019)“ a predstavljena je i Nagrada „dr Dimitrije Pivnički“ koja se dodeljuje za naučno istraživački rad na polju neuro i psihijatrijske istorije.
Mila Malruni je zajedno s Justinom Pupin i kanadskim generalom Luisom Mekenzijem zasadila drvo prijateljstva. Malrunijevi i general Mekenzi posetili su decu obolelu od raka na Institutu za onkologiju. Razgovor s prof. dr Slobodanom Čikarićem i generalom Draganom Petkovićem o posledicama NATO bombardovanja i korišćenja municije s osiromašenim uranijumom bio je posebno značajan, jer su se dva generala, Mekenzi i Petković, prvi put sreli i razgovarali o svemu, deleći mišljenje da osiromašeni uranijum treba izbaciti iz borbenih sistema, ukazujući na slučaj italijanskih vojnika koji su služili na Kosovu.
Brajan Malruni, odnedavno osnivač i direktor Instituta za upravljanje, namenjenog za obučavanje mladih lidera tokom četvorogodišnjih osnovnih studija, potpisao je s Filološkim fakultetom u Beogradu Sporazum o saradnji pred pomoćnikom ministra prosvete, prof. dr Bojanom Tubićem, a kojim se omogućuje da od 300 stipendija, koliko Brajan Malruni Institut obezbeđuje na godišnjem nivou, odgovarajući procenat bude određen za mlade stipendiste iz Srbije.
Malrunijevi su imali i značajne razgovore s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i PPV i MSP Ivicom Dačićem, tokom kojih su se upoznali s projektom „Beograd na vodi“.

SPECIJALNA PRIZNANJA U DIPLOMATIJI

Podsećamo da Srbija u diplomatiji od prošle godine ima vitezove svetosavlja – vitezove srpske diplomatije – specijalno priznanje za ličnosti koje doprinose podizanju ugleda i zaštiti vitalnih interesa države Srbije i koje su se posebno izdvojile u saradnji s ministarstvom u oblasti očuvanja kulturnog identiteta, humanitarnog rada, zadužbinarstva, očuvanja kulture sećanja na žrtve dva svetska rata i kulturne diplomatije. Priznanje se dodeljuje u obliku štita s grbom Nemanjića, osnivača srpske državnosti, duhovnosti, prosvetiteljstva i diplomatije, čiji diplomatski uspeh pripada najvišim nivoima značenja i vrednosti u civilizacijskim razmerama.