Мила Малруни – Витез светосавског пацифизма

У Србији су, на позив Одељења за дијаспору и миграциону политику Министарства спољних послова Републике Србије, у званичној посети недавно боравили Мила Пивнички Малруни и њен супруг Брајан Малруни, премијер Канаде од 1984. до 1993. године

Породица Малруни убраја се у најутицајније у Канади и припада високим политичким и друштвеним круговима од неспорног светског утицаја и значаја, посебно због, како се незванично говори, блиских веза с Белом кућом и Бакингемском палатом. Брајан Малруни, врсни политичар и бизнисмен који припада самом врху политичке светске елите, блиски је пријатељ са америчким председником Доналдом Трампом, као и с већином америчких бивших председника и других лидера. Малрунијеви су недавно у Србији боравили по веома узбудљивом протоколу који је осмислила и реализовала, те координирала у свим сегментима амбасадор Министарства спољних послова др Љиљана Никшић, а у чијем је фокусу било уручење одличја Витеза светосавског пацифизма Мили Пивнички Малруни, што је био и повод да добитница, након 35 година, борави поново у земљи својих предака.
Након што је Мила Пивнички Малруни у Патријаршији добила благослов од патријарха Иринеја, одржана је званична церемонија доделе звања Витеза светосавског пацифизма у Музеју српске дипломатије, у присуству високих званичника, дипломатских представника, чланова Удружења истакнутих дипломатских породица, Удружења потомака Михајла Пупина, Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912–1918, потомака војводе Степе Степановића и Милунке Савић и амбасадора Канаде Кети Чабе са сарадницима. Посебну чар додели дали су изврсни ученици музичке школе „Мокрањац“ и средње школе „Де Ла Сал“ из Отаве који су потписали споразум о сарадњи 8. маја у Музеју српске дипломатије. Плакету и огрлицу Витеза светосавског пацифизма Мили је уручио ППВ и МСП Ивица Дачић, који је у свом говору истакао да је „Мила – Милица Пивнички Малруни и када је била прва дама Канаде у периоду између 1984. и 1993. године, па све до данас, остала понос мајке Бобе и оца Димитрија Пивничког, али и понос Србије, јер је знала како да сачува српски идентитет, веру и језик, истовремено дајући допринос развоју српско-канадских веза“.
Пивнички, Новобечејци су се 1954. године иселили у Канаду. Милин отац, др Димитрије Пивнички завршио је студије на Медицинском факултету у Београду. Након одласка у Канаду др Пивнички није заборавио Србију већ је наставио да чува српски идентитет и духовност, да слави своју крсну славу Светог Николу, пружајући несебичну подршку младим талентованим људима у расејању. И данас Фондација др Димитрија Пивничког, са седиштем у Монтреалу, наставља да подржава младе научнике у области неурологије. Др Пивнички био је истакнути активиста српске заједнице у Канади и остаће запамћен као почасни председник Српске народне одбране, чији је оснивач био Михајло Пупин у Њујорку 1914. Такође, „у пупиновском духу“, др Пивнички ставио је читаву имовину под хипотеку да би купио земљиште за Цркву Свете Тројице у Монтреалу.
Милица Пивнички удала се 1973. године за продорног Канађанина ирског порекла Брајана Малрунија, с којим је, кроз деценије заједничког живота испуњеног узајамним поштовањем, створила знамениту и угледну породицу. Малрунијеви имају четворо деце високоетаблиране у канадском друштву и тринаесторо унучића, а очекују још двоје. Њихова ћерка Каролина је постигла озбиљне успехе на политичкој сцени Канаде – министар је транспорта и министар задужен за франкофонију у Влади Онтарија, док је син Бен прослављени новинар Си-Би-Еса.
Поред одличја Витез светосавског пацифизма, министар Дачић уручио је Мили Пивнички Малруни књигу „Милина земља предака, Породица Пивнички у историји Новог Бечеја“, коју је припремила амбасадор др Никшић у сарадњи с Милином мајком Бобом Пивнички, проф. Владимиром Давидовићем, приватним колекционарима и архивистима, а коју је објавила „Књига комерц“ на 366 страна.
Председник општине Нови Бечеј Саша Максимовић уручио је Мили мермерни арт деко постамент, аутентичан предмет из куће др Јована Пивничког из 1910. године. Општина Нови Бечеј поклонила је Малрунијевима и икону Св. Николе (слава породице Пивнички) из 1921. и најавила да ће следеће године у спомен-кући Пивничких у Новом Бечеју бити отворен Музеј српске дијаспоре, где ће централно место имати Салон Пивничких у коме су се окупљали и дружили великани који су вечно задужили Србију својим делима, попут Михајла Пупина, Бранислава Нушића и Лазе Костића.
Бивши канадски премијер Брајан примио је од министра Дачића два признања: „Плакету српско-канадских савезничких веза у Првом светском рату“, док је друго признање у потпуности одушевило све присутне: „Специјална диплома за лично постигнуће и изванредне заслуге Најбољег српског зета свих времена“. У образложењу доделе каже се да је Алберт Ајнштајн такође био знаменити српски зет, али дубоко неуспешан, јер је нашу Милеву Марић учинио несрећном женом и оставио је да се сама бори са животним недаћама, док је Брајан Малруни нашу Милицу Пивнички учинио не само првом дамом Канаде већ светског џет-сета, и преживео је читавих 45 година са Србима у хармонији и љубави упркос најстрашнијим изазовима сатанизације српског народа деведесетих година прошлог века.

Учинак посете

Током боравка у Србији Мила и Брајан Малруни су се обратили посланицима Народне скупштине Републике Србије. Мила је одржала запажено обраћање на српском језику и говорила је о очувању културног идентитета и српског језика које дугује мајци Боби и оцу Димитрију. Брајан је пред Одбором за спољне послове говорио на тему српско-канадских савезничких односа и подвукао да је питање решавања Косова, као и питање будућности Србије и њеног пута у Европу у рукама Срба и њиховог руководства.
У Новом Бечеју Милу је дочекао билборд 6 х 10 метара с натписом „Добро дошла кући, Милице“. Од билборда возила се каруцама до куће Пивничких, где је приређено свечано откривање меморијалне плоче на спомен-кући др Јована Пивничког и том приликом је покренута иницијатива за оснивање Музеја српске дијаспоре – првог у историји Србије. Са градоначелником Новог Бечеја Сашом Марковићем Малрунијеви су присуствовали отварању изложбе „Значај Јована Пивничког у историји Новог Бечеја“ и презентацији књиге „Милина земља предака“ која је потом одржана и на штанду „Књиге комерц“ на 64. Сајму књига у Београду.
Малрунијеви су били и на свечаној академији у Ректорату београдског универзитета одржаној у организацији Медицинског факултета на којој се говорило на тему „70 година од завршетка студија др Димитрија Пивничког на Медицинском факултету у Београду (1949–2019)“ а представљена је и Награда „др Димитрије Пивнички“ која се додељује за научно истраживачки рад на пољу неуро и психијатријске историје.
Мила Малруни је заједно с Јустином Пупин и канадским генералом Луисом Мекензијем засадила дрво пријатељства. Малрунијеви и генерал Мекензи посетили су децу оболелу од рака на Институту за онкологију. Разговор с проф. др Слободаном Чикарићем и генералом Драганом Петковићем о последицама НАТО бомбардовања и коришћења муниције с осиромашеним уранијумом био је посебно значајан, јер су се два генерала, Мекензи и Петковић, први пут срели и разговарали о свему, делећи мишљење да осиромашени уранијум треба избацити из борбених система, указујући на случај италијанских војника који су служили на Косову.
Брајан Малруни, однедавно оснивач и директор Института за управљање, намењеног за обучавање младих лидера током четворогодишњих основних студија, потписао је с Филолошким факултетом у Београду Споразум о сарадњи пред помоћником министра просвете, проф. др Бојаном Тубићем, а којим се омогућује да од 300 стипендија, колико Брајан Малруни Институт обезбеђује на годишњем нивоу, одговарајући проценат буде одређен за младе стипендисте из Србије.
Малрунијеви су имали и значајне разговоре с председником Србије Александром Вучићем и ППВ и МСП Ивицом Дачићем, током којих су се упознали с пројектом „Београд на води“.

СПЕЦИЈАЛНА ПРИЗНАЊА У ДИПЛОМАТИЈИ

Подсећамо да Србија у дипломатији од прошле године има витезове светосавља – витезове српске дипломатије – специјално признање за личности које доприносе подизању угледа и заштити виталних интереса државе Србије и које су се посебно издвојиле у сарадњи с министарством у области очувања културног идентитета, хуманитарног рада, задужбинарства, очувања културе сећања на жртве два светска рата и културне дипломатије. Признање се додељује у облику штита с грбом Немањића, оснивача српске државности, духовности, просветитељства и дипломатије, чији дипломатски успех припада највишим нивоима значења и вредности у цивилизацијским размерама.