Форум за Азију

За разлику од Давоса, који нам је обећавао да ће од ревитализације светског (западног) привредног раста корист почети да имају и сиромашни, у шта на концу мало ко верује, Боао форум се бавио идејним обликовањем стварног привредног раста Кине и Азије као мотора светске привреде. Обострано корисна сарадња на Истоку се, наиме, одавно подразумева

Са овогодишњег Боао форума за Азију, одржаног крајем марта у јужној кинеској провинцији Хајнан, Пекинг је упутио веома важну поруку: у време успоравања светске економије Кина у овој години циља стопу раста од чак пет одсто. Премда нешто мања од стопе раста остварене лане (5,2 одсто), овогодишња пројектована стопа раста кинеске привреде, уколико буде остварена, представљаће снажан импулс посусталој светској економији. Ова банална представка статистичких показатеља носи дубљу поруку. Она се тиче самог концепта развоја светске економије и питања да ли је свет заиста спреман да се позабави суштином глобалног економског система.

КЉУЧНИ ДОПРИНОС КИНЕ Конструктивна улога кинеског економског раста у целом свету није од јуче. Кина више од десет година, са уделом од преко 30 одсто, кључно доприноси светском економском расту, при томе непрекидно инсистирајући на миру, решавању конфликата и одржавању стабилности.

Ако се вратимо неколико деценија уназад, лако ћемо се подсетити да је у време азијске финансијске кризе, нарочито током 1997. године, стабилност јуана, кинеске националне валуте, по многим економистима, одиграла кључну улогу у стабилизацији тадашњих прилика у Азији и избегавању ризика, док је током 2008. управо пакет кинеских стимулација помогао другим економијама да изађу из рецесије.
У време Доналда Трампа и увођења његових протекционистичких мера, Кина се показала као конструктивна страна правог трговинског рата, склона преговорима и деескалацији неспоразума и сукоба. На концу, у време пандемије вируса корона Кина не само да је помагала другим земљама, укључујући Србију, већ је њена привреда тада, такође, дала снажан импулс одржавању стабилности светске привреде.
Све те године западни медији и експерти иронично најављују скори суноврат кинеске привреде, који се, гле чуда, није догодио.

СТОЖЕР СВЕТСКЕ ПРИВРЕДЕ Лист „Чајна дејли“ објавио је четири разлога због којих кинески економски експерт Љу Ђун сматра да ће Кина и у наредном периоду остати главни покретач светске привреде.
Најпре, Кина поседује најсвеобухватнији индустријски систем на свету. Она је једина земља која на располагању има све индустријске категорије према класификацији економских активности УН.
Кина је постала водећи светски произвођач 2010. године и тај статус је задржала до данас. У 2023. из Кине је долазило 35 одсто глобалне производње и 30 одсто додате вредности. Кинеска економија обима и индустријски ланци повећавају ефикасност и смањују трошкове за себе, али и за остатак света.
„Приступ повољним, а висококвалитетним производима произведеним у Кини игра кључну улогу у ублажавању глобалне инфлације. Од 2020. године геополитичке тензије и напори Запада да се одвоји од кинеске економије пореметили су глобалне ланце снабдевања. Док су САД и ЕУ оглашавале узбуну због инфлације, Кина је задржала свој индекс потрошачких цена на разумном нивоу. Као такав, кључни допринос Кине стимулисању глобалног економског раста уз истовремено управљање инфлацијом заслужује веће признање“, сматра Љу Ђун.
Друго, Кина се обавезала да ће се придржавати правилника о глобалној трговини. Оптужбе да Пекинг крши ова правила су неосноване, с обзиром на чврсте доказе који доказују супротно. Откако се придружила Светској трговинској организацији, Кина је изменила хиљаде закона и уредби – 2.300 на централном и 190.000 на локалном нивоу – како би обезбедила усклађеност са правилима СТО.
Од 2021. Кина је успешно смањила своје увозне царине на 7,4 одсто, што је знатно испод почетне обавезе од 9,8 одсто, на нивое који се виде у развијеним земљама. И значајно је повукла нецаринске рестриктивне мере, укључујући увозне квоте, као што је Пекинг и обећао.

Осим тога, Кина је успоставила снажна партнерства са више од 140 земаља. Пошто је толико добила и учинила у глобалном комерцијалном систему, Кина је последња земља која има интерес да тај систем разори. Напротив, покрећући и учествујући у многим глобалним и регионалним иницијативама, Кина је јасно показала да је посвећена развоју економске сарадње, а не њеној разградњи.
Треће, значај отварања кинеске економије је прича која се никада не може испричати до краја. Четири деценије кинеског искуства, сматра Љу Ђун, показују да напредни производни систем произлази из дубље глобалне интеграције. Да би направио ајфон, „Епл“ склапа више од хиљаду делова из САД, Јужне Кореје, Јапана, Кине, али и других земаља, што показује колико је процес производње постао испреплетен. Иста је прича и на страни потрошње. Земље се ослањају и на локалне производе и на глобалну трговину. Посебно за иновативне производе, достизање одређеног обима значи улазак на тржишта и у земљи и иностранству. Посматрано с кинеског становишта, ова стратегија не само да боље користи ресурсе и капитал већ и јача глобалну сарадњу.
Четврто, у Кини сматрају да „висококвалитетни развој“ саме Кине користи целом свету. То је тежња коју обележава посвећеност модернизацији индустријских система и неговању нових квалитетних производних снага. Централни део ових иницијатива су напредна продуктивност, технолошки пробој и дубока индустријска трансформација и надоградња. Нове индустрије, модели и замах раста који се појављују у овом процесу оснажују промену парадигме и у обиму и у квалитету. Уз то, сматра Љу Ђун, Кина не размишља о претераним подстицајима.
Шта то у стварном животу значи?
Повећана домаћа потражња у Кини ствара огромно тржиште за инострану опрему и компоненте високих технологија. Кина је само лане увезла интегрисана кола у вредности већој од 300 милијарди долара, 1,6 пута више него у 2013. Град Шенџен, који је од рибарског градића за четири деценије израстао у метрополу, жели сам да повећа увоз интегрисаних кола на 110 милијарди долара до следеће године.

РАЗВОЈ ПРИВРЕДЕ У СКЛАДУ СА СВЕТОМ Чини се да је Кина, оријентацијом на зелену економију, увелико ушла у нову епоху свог економског развоја: развој заснован на паметним технологијама, информацијама и до јуче незамисливом узлету аутомобилске индустрије.
Симболички окидач за почетак нове фазе кинеског економског развоја био је тријумф „Хуавеја“ над америчким покушајима да ову, по много чему специфичну компанију, чије устројство донекле подсећа на југословенски концепт радничког самоуправљања, баце на колена хапсећи ћерку њеног оснивача и ускраћујући технолошку сарадњу.
У самој Кини сматрају да путању кинеског економског развоја треба тумачити у дужем временском оквиру и из глобалне перспективе.
„Можемо грубо поделити економски успон Кине након покретања реформи и отварања у три фазе. Период од 1978. до 2010. године обележиле су тржишно оријентисане реформе, демографске дивиденде, раст спољне трговине и развој некретнина. Током овог периода ниске базне бројке су појачале високе потенцијалне стопе раста. Од 2011. до 2018. Кина је постала моћна радионица уз електронску трговину у процвату, док су глобални економски изгледи слабили. Све време (кинески) фокус је био на прилагођавању и јачању привреде као одговор на променљиве околности. Од 2019. Кина прелази са конвенционалне на економију вођену иновацијама“, сматра Љу Ђун. Укратко, стабилна кинеска економија доприноси стабилности светске привреде, а баријере које Запад поставља, иронично избегавајући конкуренцију тако где сам није конкурентан, дубоко погађају стабилност.

БОАО – СВЕТ И КИНА СУТРА Да би свету дочарала правац у ком се креће, Кина је у Хајнану, током Боао форума за Азију, непосредно приказала своју визију развоја. Домаћини су учесницима форума и гостима, очигледно, желели да покажу степен технолошког, али и зеленог развоја самог острва и целокупне Кине.
Медији су известили да су кровни панели, неке од подних плочица, па чак и зидни застори у медија центру били фотонапонски.
„Ужурбани путеви испуњени су возилима на обновљиву енергију. Просторије и хотелске собе опремљене су иновативним системима за климатизацију, са воденим хлађењем“, наведено је у једном од извештаја.
Овогодишњи Боао форум за Азију одржан је усред све напетијих односа у свету. Рат у Украјини још траје, премда са значајно промењеном ситуацијом на фронту и другачијим прогнозама западних аналитичара који су до прошле године најављивали пораз Русије. У међувремену избио је нови сукоб у Гази, а сукоб Ирана са Израелом постаје све извеснији. Светске поморске трговинске руте изложене су нападима, а последњим нападом у Москви тероризам као да се враћа на геополитичку сцену.
Боао форум био је, чак и визуелно, својеврсни негатив ове катаклизмичне слике света. Кинеска економија, ослоњена на све чистије технологије, стабилност и мир у свету, прижељкује преговоре и смиривање тензија.
Боао форум по много чему, идејно и структурном, надилази свог швајцарског пандана.
Овогодишњи слоган Боао форума за Азију био је „Азија и свет: заједнички изазови, заједничке одговорности“. Претходни Давос, с друге стране, бавио се обновом поверења и обећањима у која више нико не верује, односно о користи коју би сиромашни требало да имају од оживљавања светске (западне) економије.

ЗА РАЗЛИКУ ОД ДАВОСА За разлику од Давоса, Боао форум за Азију бави се националним економским растом као импулсом светског раста. Поверење би, посматрано са Истока, требало да се подразумева, као и обострано корисна сарадња.
На Боао форуму оно што је речено одговара стварности, што је, уосталом, лако проверити. Аутор ових редова узеће слободу да читаоце подсети на извештај једне од великих европских телевизијских кућа која је током прошлог Давоса јавност подсетила да учесници тог форума, када се врате кући, неретко изражавају ставове дијаметрално супротне од оних изречених под врховима швајцарских Алпа.
Боао форум за Азију свету не нуди опсене, попут оне да ће сиромашни почети да имају користи од оживљавања посрнуле западне економије. Неке од сцена те врсте захвалности сиромашних виђамо последњих година по Африци и широм неразвијеног света.
Боао форум за Азију идејно обликује интересе кинеског и азијског економског раста као мотора светског економског раста, и то на конкретним статистичким показатељима и опрезним предвиђањима, а не обећањима по формули „не липши магарче до зелене траве“.
У томе је разлика, али и суштина концепта развоја понуђеног на Боао форуму за Азију.