УЛАЗНИЦА ЗА НЕСИГУРНИ УЛАЗАК

Европски савет, на препоруку Европске уније, одлучио да отвори преговоре о чланству БиХ у ЕУ у ситуацији кад достизање тог циља не изгледа ни брзо ни лако ни сигурно

Eвропски савет је на састанку у Бриселу донео одлуку о отварању преговора с Босном и Херцеговином о чланству некадашње централне југословенске републике у Европској унији. Ово давање зеленог светла је било очекивано након недавне препоруке Европске комисије коју је саопштила Урсула Фон дер Лајен, али то никако не значи да ће пут „дејтонског болесника“ до статуса пуноправног члана „ратоборне породице“ из Брисела бити брз и лак. Заправо велико је питање да ли је заиста БиХ, доношењем одлуке о отварању преговора, постала кандидат са реалним шансама да буде примљена у ову „експозитуру“ Вашингтона на Старом континенту, поготово што је неизвесно хоће ли ЕУ уопште преживети велику и неизбежну промену односа снага на светској политичкој сцени.

ДУГО „ПУТОВАЊЕ“ Какве су стварне перспективе државе која се налази под протекторатом западног дела такозване међународне заједнице да буде примљена у ЕУ можда најбоље приказује изјава председника Хрватске Зорана Милановића да ће „преговори БиХ о приступању Унији трајати 500 година, дуже него што је Босна била под Турцима“. Није, наравно, одлука да се БиХ одшкрину врата Брисела донета због тога што ова земља испуњава постављене оштре критеријуме ЕУ породице већ због геостратешких интереса „интегрисаних Европљана“ и њиховог газде с друге стране Атлантика. Давањем дозволе за отварање преговора новом кандидату је дата нада, али и сигнал да на овом дугом путу који га чека до „обећаног раја“ мора бити стрпљив и послушан, односно стално марљиво испуњавати захтеве који ће пред њега бити постављани.
Није никаква тајна да је један од главних циљева давања БиХ статуса кандидата на дугом штапу још чвршће везивање ове неуспеле државе за „скуте“ Запада, те елиминисање „малигног“ руског утицаја присутног у Републици Српској. У Бриселу, Берлину, Паризу и Вашингтону верују (или се бар томе надају) да ће давањем „европских перспектива“, уз које иде испуњавање критеријума и усклађивање политике БиХ с курсом ЕУ, приморати непослушну Бањалуку не само да прекине везе са „злом“ Москвом већ и одустане од свог инсистирања на „слову“ дејтонског устава, дакле прихвати грађанску (унитарну) БиХ. Да је Европска унија заиста желела да БиХ стекне статус кандидата као истински независна држава, она би као услов за отварање преговора поставила захтев да из Сарајева оду стране судије Уставног суда БиХ и лажни високи представник, али је такво инсистирање из Брисела, нимало случајно, изостало.
Замки које их чекају на путу ка ЕУ су наравно свесни Милорад Додик и његови сарадници. Председник РС је поздравио одлуку Европског савета, нагласивши да она представља „велико признање за политику коју је Република Српска водила“. Додик је, међутим, том приликом истакао да је „наш национални циљ да Срби у 21. веку поново живе и раде без граница са својом браћом и кумовима“, што је, чини нам се, сасвим супротно циљевима политике коју према нашем народу води ЕУ. Још је можда значајнија његова порука да се РС неће, због приступања европској породици, одрећи својих вредности и пријатеља.
„Ми апсолутно не разумемо процесе у ЕУ усмерене на укидање нашег постојања. Услови Брисела претпостављају губитак идентитета грађана и воде томе да формирају неки универзални тип личности. Нисмо заинтересовани за унитаризацију и централизацију БиХ, већ само за БиХ која ће се придржавати свога устава. Нећемо подржати процес ступања у Унију ако се постави питање губитка наших традиционалних пријатеља. Нико не зна како ће изгледати ЕУ јер је свима јасно да је Европа, следећи интересе САД, изгубила свој значај. Уверен сам да је Европска унија у садашњем облику неодржива“, истакао је Додик.

НАЈАВА НОВИХ ПРИТИСАКА Реално је очекивати да ће РС на „бесконачном путу“ БиХ ка ЕУ бити изложена сталним притисцима на које ће одговарати „конструктивним ставовима“, али само до оне границе која неће доводити у питање „виталне националне интересе“, односно одрицање од идентитета и пријатеља мањег ентитета дејтонске творевине. Поред монтираног процеса Милораду Додику, Вашингтон и његови европски партнери користе и друге методе притисака и претњи како би сломили отпор неподобне прве српске државе западно од Дрине.
Одсек за контролу стране имовине (ОФАЦ) Секретаријата за финансије САД ставио је на црну листу санкционисаних особа Додикове сараднике Бранислава Окуку, Сребренку Голић и Јелену Пајић Баштинац са образложењем „да су подривали мир и стабилност у БиХ организујући и обележивши Дан РС 9. јануара 2024. године, што је активност која је у БиХ проглашена за неуставну“. Вашингтон је, преко в. д. помоћника министра финансија Ане Морис, послао претећу поруку банкама у БиХ упозоривши их да оне „које послују са особама које су на црној листи САД ризикују да се и саме нађу под санкцијама“. Огласио се и заменик помоћника државног секретара САД Габријел Ескобар, који је, у претећој поруци упућеној Бањалуци, назвао РС „осиромашеним ентитетом“. „НАТО је више пута поновио да неће допустити безбедносни вакуум у БиХ. Додикове изјаве наносе штету, али не мислим да осиромашени ентитет од 750.000 људи који стално повећава свој дуг, има капацитет да се супротстави НАТО-у или прогласи независност која би била одржива“, рекао је Ескобар.

Делегација Народне скупштине РС у Москви Делегација Народне скупштине Републике Српске коју је предводио председник Ненад Стевандић боравила је у Москви, где је имала разговоре да председницима оба дома парламента Руске Федерације Вјачеславом Володином и Валентином Матвијенко. Делегација из Бањалуке била је гост на седници Државе думе где су је руски посланици поздравили бурним аплаузом. Након састанка Стевандића и Володина потписан је споразум о сарадњи између Народне скупштине Српске и Државне думе РФ, а председник парламента мањег ентитета БиХ је у изјави датој Радио-телевизији РС саопштио да је у Москву пренео поруку „да Република Српска остаје неутрална и да се неће придружити антируској хистерији“. На састанку који је Стевандић имао са Валентином Матвијенко, председницом Савета РФ, постигнут је договор да се будући односи „базирају на парламентарној сарадњи, али и међународним конекцијама са циљем афирмације РС као равноправног партнера“.

Република Српска се нашла и на тапету парламента Велике Британије. У Комитету за међународне односе и одбрану Дома лордова се дискутовало о пристиглом писму Џеси Бартон Хронеш са Лондон колеџа у коме је ова забринута госпођа упозорила „да су предузети легални кораци за сецесију Српске“. Забринутост због непожељног курса мањег ентитета БиХ су изразили и чланови Одбора за спољне послове парламента Уједињеног Краљевства због чега су препоручили „јачање сарадње са невладиним организацијама и опозицијом РС“.
Да Бошњаци не желе да се одрекну „инструмента“ који им омогућава мајоризацију у Уставном суду БиХ, показала је и њихова реакција на предлог закона који је у Дому народа Парламентарне Скупштине БиХ поднео посланик Српске демократске странке Желимир Нешковић. Када је у овом дому изгласано да се Нешковићев предлог Закона о уставном суду БиХ нађе на дневном реду, сви чланови Клуба Бошњака су демонстративно напустили салу, након чега је седница прекинута. И Нацрт закона о суду Босне и Херцеговине поново није разматран на седници Савета министара БиХ због неслагања српске и бошњачке стране, тачније упорног одбијања „Тројке“ да прихвати захтев Додикове коалиције да седиште Апелационог суда буде у Бањалуци.

Лавров честитао рођендан Додику Министар спољних послова РФ Сергеј Лавров је у рођенданској честитки упућеној Милораду Додику истакао да РС са својим председником „носи слободарску заставу и бастион је отпора неоколонијализму Запада“. „Ми знамо и високо ценимо и поштујемо вас као мудрог и веома искусног политичара који је свој живот посветио служењу српском народу. Ваше истакнуте особине одговорног, упорног и принципијелног националног лидера су у потпуности тражене и на најбољи начин се показују у тренутној компликованој ситуацији на Балкану. Захваљујући вашим доследним напорима Република Српска је постала бастион отпора неоколонијалној политици Запада. Желим вам здравље, благостање и успех у даљем деловању, а братском српском народу у БиХ мир и просперитет“, каже се, између осталог, у честитки Сергеја Лаврова упућеној Милораду Додику.

У Републици Српској је са великим задовољством примљена вест о импресивној победи Владимира Путина на председничким изборима у Руској Федерацији. Палата Републике у Бањалуци је у част те победе била осветљена бојама руске заставе, а Милорад Додик је одмах по објављивању резултата упутио честитку новом/старом председнику. „Победа председника Путина дочекана је са радошћу и међу српским народом јер у њему виде великог државника и пријатеља на којег се увек можемо ослонити и који брине о нашем народу. Такође нас радује што је руски народ за свог лидера изабрао озбиљног, одговорног и мудрог државника, јер је то гаранција да ће се у данашњем свету одржати традиционалне вредности и да неће постати место у којем само одабрани могу да одлучују о свему“, написао је Додик на друштвеној мрежи Икс.