Милорад Додик у Минску разговарао са Александром Лукашенком, а потом, у Казању, имао 24. по реду састанак са Владимиром Путином, а оба сусрета су потврдила чврстину веза Републике Српске са Белорусијом и Русијом, као и њихових лидера
Mилорад Додик је поново боравио међу пријатељима Републике Српске на словенском Истоку: у Казању је имао 24. по реду састанак са Владимиром Путином, а пре тога је у Минску разговарао са Александром Лукашенком. Сусрети са председницима Руске Федерације и Белорусије, као и остали састанци које је делегација РС, са њеним председником на челу, имала у државама „рускога света“, потврдили су чврстину веза између ових, само територијално веома удаљених партнера. Поново се показало да Бањалука, у ситуацији када је изложена оштрим притисцима Колективног запада, који жели да, за њих неподобни, ентитет БиХ претвори у љуштуру, може да рачуна не само на разумевање већ и конкретну политичку и економску подршку Москве и Минска, јер они, како је више пута нагласио Додик, „не заборављају пријатеље“.ТОПАО ПРИЈЕМ У МИНСКУ Нову турнеју по државама „руског света“ председник РС, са сарадницима, започео је у Минску где је првог дана посете разговарао са министром спољних послова Белорусије Сергејом Алејником, да би 19. фебруара уследио садржајни састанак са Александром Григорјевичем Лукашенком. Домаћин је поздравио „доследну и храбру политику Милорада Додика, а посебно то што чврсто заступа интересе православаца у БиХ и региону“, те затим изразио конкретну спремност за пружање подршке његове земље првој српској држави западно од Дрине.
„Знамо да вам тамо понекад није лако, али ви се храбро борите. Поздрављам то, ви сте овде дошли код пријатеља. Само храброст, истрајност и снага данас могу да одреде будућност једне државе и региона. Ако вам нешто одговара у Белорусији у областима технологије, пољопривреде, индустрије или здравства, ми смо увек спремни да вам помогнемо и да вас подржимо“, поручио је Лукашенко.
Додик је након састанка изјавио да је имао „изврстан састанак са Лукашенком“, нагласивши да Срби „никада неће заборавити да је председник Белорусије био 1999. године у Београду када је бомбардован наш народ“.
„Захвални смо Лукашенку на подршци. Он разуме све процесе, то је председник који је жива легенда и први је подржао Србе за време бомбардовања. Међу нама постоји узајамно разумевање и у вези са санкцијама које је увео Запад. Разговарали смо и о привредној сарадњи и настављамо да сарађујемо“, рекао је Додик.
Председник РС и чланови његове делегације састали су се у Минску и са премијером Белорусије Романом Головчениковом, као и председником Академије наука ове земље Владимиром Гусаковом. Делегација из Бањалуке је посетила компанију „Белкоммунаш“, која се бави производњом транспортних возила, аутобуса и трамваја, те Мински научнопрактични центар за хирургију, трансплантацију и хематологију, где је потписан споразум о сарадњи Министарства здравља РС и Комитета за здравље Белорусије. Додик је посетио и Храм свих светих у главном граду Белорусије, где га је дочекао митрополит мински Венијамин, док је црквени хор у част гостију отпевао песму „Тамо далеко“.
ДОДИК РАЗГОВАРАО С ПРЕДСЕДНИКОМ ТАТАРСТАНА МИНИХАНОВОМ
Приликом боравка у Казању Додик се састао с председником Републике Татарстан Рустамом Минихановом, са којом Република Српска већ дуже време има успешну сарадњу. Председник РС је након састанка најавио нове видове сарадње на више поља са Татарстаном. „Међунационална сарадња, персонални односи, вера у државу и нацију је кључно питање успеха у Руској Федерацији, а управо је то оно што може да служи као пример Републици Српској“, истакао је Додик, док је Миниханов после састанка рекао да је „Татарстан братска регија за Републику Српску“. |
СУСРЕТ ПУТИН–ДОДИК ДУЖИ ОД ПЛАНИРАНОГ Први човек РС је из Минска авионом отпутовао у Казањ, главни град Татарстана, да присуствује отварању међународних спортских Игара будућности у организацији Руске Федерације. Тамо је уследио његов нови, 24. по реду, сусрет са Владимиром Владимировичем Путином. Колики значај је Путин придао овом састанку и односима с „малом“ РС најбоље показује податак да је госта из Бањалуке примио пре осталих страних државника (углавном из земаља са постсовјетског простора) који су 21. фебруара стигли у Татарстан на отварање Игара будућности.
Разговор председника Русије, која се успешно супротставља Колективном западу, са лидером „бунтовних Срба у Босни“ је, уместо првобитно предвиђених 30 минута, трајао један сат, а руски медији су му посветили значајну пажњу. Много већу од оне коју би, по некој логици, заслуживао сусрет шефа велике руске државе с председником малог ентитета с Балкана. Угледни ТВ канал „Планета“, који гледаоци у Србији могу да прате на кабловској мрежи, 21. фебруара је своје редовне вести у 14 часова (по нашем времену) започео извештајем уз снимке са састанка Путина и Додика.
Путин је на почетку дела састанка отвореног за јавност нагласио да „Републику Српску сматра пријатељем Русије“ и изразио задовољство оним што је до сада урађено „у односима који су одавно успостављени и имају апсолутно конструктивни карактер“. Државник из Кремља је, при томе, исказао спремност да са гостом разговара о ситуацији у РС за коју је казао да није лака.
„Хвала вам што сте прихватили наш позив и дошли као почасни гост на отварање овако занимљивих, а надам се у будућности веома популарних такмичења, као што су Игре будућности. Захвални смо вам што одржавате редовне односе са Русијом и подржавате многе наше иницијативе. Укључујући и тако племениту, по мом мишљењу, манифестацију повезану са сећањем на жртве нацизма тиме што лично учествујете у маршу Бесмртног пука. Рачунам да ћемо у нашим односима постићи још више“, рекао је Путин, како је објављено на сајту Кремља, свом госту из РС.
Додик је истакао да положај РС додатно компликује чињеница „да се БиХ и даље налази под протекторатом Запада“. Подсетио је да се „од Дејтона одступило ка злоупотреби, чак и наметањем једног немачког држављанина, који није именован за високог представника одлуком Савета безбедности УН“, те захвалио председнику Руске Федерације „што се пажљиво односи према том питању“. Рекавши да РС не прихвата мењање Дејтонског споразума, Додик је додао да РС одбија да иде ка чланству у НАТО-у иако је изложена великом притиску.
Након састанка с Путином Додик је у изјави Радио-телевизији РС, а затим и по повратку у Бањалуку, где је одржао конференцију за медије, изнео још неке детаље из дијалога с руским лидером. Саопштио је да је једна од тема разговора била могућност Шмитовог „отимања“ имовине РС, што је, према његовим речима, Путин назвао чином „неприхватљивим за Русију“. Председник РФ је, такође, изнео став да је постојање неизабраног странца као високог представника у БиХ недопустива пракса, док је, с друге стране, нагласио да веома цени што РС не дозвољава увођење санкција његовој земљи. Мада то није саопштено, не треба искључити да је разговору Путина и Додика било речи и о монтираном политичком процесу против председника РС пред Судом БиХ, као и о могућности да РС, у случају да високи представник посегне за отимањем њене имовине, прогласи независност.
ПУТИН УРУЧИО ДОДИКУ ОРДЕН АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ
Председник Руске Федерације Владимир Путин уручио је Милораду Додику, приликом њиховог сусрета у Казању, Орден Александра Невског, којим га је одликовао у јуну 2023. године „за велики допринос развијања сарадње Русије и БиХ и јачању партнерстава са Републиком Српском“. Орден Александра Невског је најзначајније признање руске државе које се додељује страним државницима, а Додик је након уручења изјавио да „га посвећује свим људима Републике Српске“. |
КРИТИКЕ ОД РЕДОВНИХ КРИТИЧАРА Састанци Додика с председницима Русије и Белорусије су, према очекивању, изазвали оштру негативну реакцију представника Колективног запада у БиХ. Канцеларија високог представника (ОХР) је саопштила да се „БиХ као земља која жели кандидатски статус за Европску унију обавезала да следи безбедносне и спољнополитичке смернице ЕУ, што искључује сарадњу с државама које су под санкцијама, а самим тим и личне састанке са шефовима тих држава“. У сличном тону је реаговала и Канцеларија ЕУ у БиХ поручивши да је „одржавање блиских веза са Русијом и Белорусијом неспојиво са европским путем“. Сусрети Додика с Путином и Лукашенком нису могли да прођу ни без саопштења незаобилазне амбасаде САД у Сарајеву која је обавестила јавност да је посета председника РС Русији и Белорусији „у супротности са основним вредностима евроатлантске заједнице и међународног поретка заснованог на правилима“.
Овакве јадиковке оних који желе да угуше РС, а њега, путем монтираног процеса, елиминишу из политичког живота, нису уплашиле Додика. Он је, напротив, најавио нове скоре посете Руској Федерацији, саопштивши да ће у априлу учествовати на Безбедносној конференцији у Санкт Петербургу, а у јуну, у истом граду, присуствовати Економском форуму, који се једном годишње одржава под Путиновим покровитељством.