Nemački „leopardi“ se veselo voze po Ukrajini

Petr Bistron

Da je nemački kancelar na početku sukoba rekao da želi da pošalje nemačke vojnike i isporuči Ukrajini rakete kojima bi mogla biti gađana Moskva, ne bi se izvukao. Jer šta to zapravo znači?

Postoji strah da će Olaf Šolc kad-tad promeniti kurs o pitanju slanja vojnika u Ukrajinu i tako se solidarisati s Makronom ukoliko se Francuska odluči na ovaj korak, mada su, istina, francuski vojnici već u zoni konflikta – kaže u razgovoru za „Pečat“ Petr Bistron, šef Spoljnopolitičkog odbora Alternative za Nemačku u Bundestagu.

Ankete pokazuju da građani Nemačke dele iste stavove kao i AfD kada je reč o naoružanju Ukrajini. U kojoj meri ta činjenica obavezuje Berlin da koriguje svoju politiku na temu slanja pomoći Kijevu?
Vidite, prvo smo se žestoko posvađali oko toga da li ćemo uopšte nešto isporučiti Ukrajini. Šolc je tada rekao: Da, isporučujemo 5.000 šlemova da bi se Ukrajinci zaštitili, ali ne i oružje. Vlada je potom poslala malokalibarsko oružje, ali je rekla da nikada neće isporučiti tenkove ili teško naoružanje. A sada se nemački „leopardi“ veselo voze po Ukrajini a rasprave idu u pravcu slanja projektila i kopnenih trupa. To je perfidno. Da je kancelar na početku sukoba rekao da želi da pošalje nemačke vojnike u Ukrajinu i da Kijevu isporuči rakete koje bi mogle da gađaju Moskvu, ne bi se izvukao. Jer šta to zapravo znači? Nemačka bi ponovo bila u ratu s Rusijom. A obični ljudi ne.
Kampanja zabrane AfD ne prestaje da inspiriše vladajuću koaliciju i njihove medije u Nemačkoj. Paradoksalno, ali uporedo sa svim pretnjama, popularnost vaše stranke raste. Da li je uspeh ono što vladajuća koalicija ne može da vam oprosti?
Naravno, etablirane stranke su u totalnoj panici! Uprkos masovnoj kleveti, ostvarili smo značajan uspeh na poslednjim izborima; dobili smo 20 posto u važnim, velikim zapadnonemačkim državama Bavarskoj i Hesenu. Posebno je SPD teško pogođen; trenutno ima šest odsto podrške u Bavarskoj – samo procenat više od beznačajnosti.
U anketama za tri predstojeća izbora stvari za stare stranke izgledaju još gore: mi smo najjača partija. Naravno, stare stranke pokušavaju da nas oštete svim mogućim sredstvima. Za to koriste nevladine organizacije koje finansiraju država, mediji, ali i sindikati, crkve i tajna služba. To je jedinstveno u demokratiji: u Nemačkoj se domaća tajna služba koristi za špijuniranje i javno klevetanje opozicije.
Nedavno su u mnogim gradovima bile organizovane demonstracije protiv AfD-a. U čijoj režiji?
Ovo je takođe posebno: mi smo jedinstvena država na svetu u kojoj vlast organizuje demonstracije protiv opozicije! Proteste su sazvali vlada i plaćene organizacije fronta. Ideja je bila da nas oklevetaju i, istovremeno, zasene izveštavanja o masovnim protestima poljoprivrednika. Ali oba plana su se pokazala neuspešnim. Naše ankete nisu poljuljane, a poljoprivrednici nastavljaju s borbom – ceo Berlin je ponovo bio blokiran. Ljudi traže ostavku ove omražene globalističke vlasti i zahtevaju nove izbore.
Poljski konzervativci su pokazali interesovanje za stvaranje zajedničkog bloka sa AfD. Da li bi u perspektivi konzervativne snage u Evropi svojim ujedinjenjem mogle da pruže odgovarajući odgovor elitama na vlasti?
Posle izbora naše kolege iz PiS-a doživljavaju brutalno preuzimanje vlasti od strane globalista okupljenih oko Tuska. Neposredno posle izbora globalisti su protivzakonito smenili celokupno rukovodstvo javnog emitera, zatvorili ministra unutrašnjih poslova i njegovog zamenika, napali važne delove reforme pravosuđa, pa čak i promenili nastavne planove i programe. Oni brišu spise pape Jovana Pavla II iz školskih udžbenika i zamenjuju ih LGBT+ propagandom.
PiS je na teži način naučio da naši protivnici ne uzimaju zarobljenike. Možemo ih pobediti samo ako se držimo zajedno.
Šanse za to su dobre, jer u svim anketama, uključujući i izbore za Evropski parlament, populističke partije su u porastu. I mi se godinama povezujemo na međunarodnom nivou. Primer je CPAC konferencija američkih konzervativaca, koja se, zahvaljujući Viktoru Orbanu, sada više puta održava u Evropi.
Mogući degzit Šolc naziva putem u ekonomsku katastrofu. Kakvo ekonomsko blagostanje on nudi kao alternativu izlaska iz EU?
Ha-ha, već imamo ekonomsku katastrofu! Ovo nema veze sa EU. Krive su pogrešne odluke vlade, posebno sankcije Rusiji, koje su dovele do ogromnog povećanja cena energenata u Nemačkoj i samim tim do značajnog povećanja troškova proizvodnje u svim sektorima industrije. Mnoge kompanije su prinuđene na bankrot, a one koje mogu, napuštaju Nemačku. Hemijska kompanija BASF nedavno je objavila da se seli u Kinu, što čini upitnim 30.000 radnih mesta.
Diskusija o EU je ciljano demagoška. Ne treba nam birokratsko čudovište u Briselu i tamošnji lažni parlament za naš prosperitet. Važni su sporazumi o slobodnom kretanju robe, ljudi i finansija koje su naše suverene države sklopile u Mastrihtu 1992. godine. Sve što je došlo posle toga bilo je samo propadanje.