БОЖИДАР ЗЕЧЕВИЋ: Добро је да имамо Русију уз себе

ФИЛМ није проповед нити је телевизија сакрални простор, али речи Светог апостола Павла звуче са екрана као у храму или у нашим срцима када нам говоре о постојаном чувању вере и предања. У овим судбоносним часовима за обе земље, Русија се обратила Србији речима охрабрења из Друге Павлове посланице Солуњанима, које је навео сверуски патријарх господин Кирил на двадесетпетогодишњицу агресије НАТО на нашу земљу, а у документарном филму “Београд”, аутора и водитеља Андреја Кондрашова, емитованом на првом каналу Руске телевизије, у ударном термину, у недељу увече.

Да се то Русија обраћала Србији није било никакве сумње, јер је Кондрашов, иначе главни уредник ТАСС-а, прво дао реч председнику Владимиру Путину (први јавни наступ Владимира Владимировича после председничких избора), министру иностраних послова Сергеју Лаврову, патријарху Кирилу, затим главној уредници канала РТ Маргарити Симоњан и низу других високих личности РФ.

Са наше стране говорили су о тешким часовима бомбардовања председник Александар Вучић, председник Републике Српске Милорад Додик, сведоци и учесници трагичних збивања и сами Срби и Руси сабрани у Храму Светог Саве у Београду.

Под праликом Спаситеља у галерији овог храма, аутор Кондрашов завршио је овај узбудљиви призор двема пословицама које подједнако користе оба народа: “Бог на небу, Русија на земљи” и “Своје не напуштамо”. Више него јасно. И узвишено као Блага вест. Згуснути дигитални асемблаж подсећања на агресију и бомбардовање 1999. прожимао се са сликама садашњице и страховите опасности која се надвија над целим светом. Путин је још на самом почетку рекао “Био је то први рат у Европи” после 1945. и те речи одзвањају нарочитим значењем данас, када највиши европски лидери поново халуцинирају и прете као некад сулуди Фирер. Али сада је горе.

Сада све то добија апокалиптичну димензију и призива најужасније слике које је у стању да створи људска свест или, још горе, тешко оболела подсвест. То је тренутак кад се морамо сетити светих предања Господњих, која су нас одржала под сличним околностима, ако је таквих уопште и било до овог тренутка, када схватамо да је тај судар светова почео још пре четврт века и то на нашем тлу. И да се може наставити још горим колосалним путем без исхода, без наде. Зато је добро имати Русију уз себе, јер она улива сигурност и смирење на овој уској и опасној стази. То да је сваки пут до сада преварена у светским пословима (што је важан општи закључак овог руског филма!) и што ће, од сада до краја света – другачије – даје и нама снагу. Она, та снага, сва је у вери, кажу одлучно председник Додик и руски патријарх.

– Таква је њихова политичка етика – каже Симоњанова – обећаће све, потписаће све и превариће те одмах. Од преваре Клинтона да ће обуставити бомбардовање СРЈ 1999. ако нам Јељцин не испоручи С-300, до минских и истанбулских превара, све лаж до лажи, хиљаду година откад су се на православни исток намерачили “сулуди крсташи” Дајане Џонстон. И сад је стварно доста! Не упозорава узалуд патријарх Кирил да је почео светски рат против православља и да су мање важни сви други геополитички и економски вектори. Ни Хантингтон није могао да предвиди докле ће ићи похлепа и махнитост данашњих робова Сатане и да избија последњи час! Остаје нам да се окренемо трајним вредностима Јеванђеља, вере, породице и традиције и да их укрепимо у страшном суочавању са Антихристом. Не помиње узалуд Додик да је све то уписано у српски генетски код. Када га, на крају, Кондрашов упита шта нама, Русима и Србима има да поручи, Светејши наводи апостола Павла: “Браћо, стојте и држите се предања (Вук каже “уредбе”), којима се научисте или ријечју или из посланице наше” (2 Сол 2:15)!

(Пише Божидар Зечевић, Вечерње новости)