НИКО НЕ СМЕ ДА ВАС ПЉАЧКА

ТЕРОР НАД СРБИМА СЕ НАСТАВЉА

Може ли држава да заштити Србе на простору југа централне Србије од зулума албанских разбојника?

Када би вам неко рекао да је Стеван Синђелић дао живот за Србију, сасвим природно бисте одмах помислили на војводу, див-јунака, „српског сина од Ресаве равне“ што херојски погибе на Чегру повукавши са собом око 6.000 Османлија. Нажалост, међутим, он није једини Стеван Синђелић којем је судбина била таква да за Србију мора дати главу и да зна „како ваља за слободу мрети“. Тридесетогодишњи жандарм Стеван Синђелић погинуо је 27. августа 2014. у ватреном обрачуну са албанским бандитима који су упали на простор Копнене зоне безбедности у близини административне линије између централне Србије и Косова и Метохије, у рејону села Орловац у општини Куршумлија, како би пљачкали.
Инцидент у којем је погинуо Синђелић, ни у то време није био никакав изузетак – годинама пре тога албански разбојници харали су шта су стигли у околини, било да су пљачкали српске куће, било да су секли шуму, а то су наставили да раде све до данас. Само у једном таквом упаду, 29. августа 2012, када је, такође, отворена рафална паљба на припаднике Жандармерије, ови бандити посекли су више од 200 стабала.
Пре две године, 30. јануара 2022, албански разбојници, њих између 40 и 50, у близини села Растелица, отворили су ватру на полицију која је покушала да их спречи у крађи шуме и испалили више од 200 метака на припаднике српских снага безбедности. Тада, на срећу, нико није страдао. Према подацима Министарства одбране Србије, само у 2021. години било је 56 упада албанских банди на простор Копнене зоне безбедности.
С обзиром на овакву ситуацију, не чуди да је од формирања Копнене зоне безбедности, у јуну 1999. године, до 2022, српско становништво на том простору преполовљено. На територији општине Прешево 2002. године живело је 2.984 Срба, а сада само 1.607. У општини Бујановац у истом периоду број Срба се смањио са 19.782 на 10.467.

СТРАХ У ЗОНИ БЕЗБЕДНОСТИ У последње време, можда охрабрени зулумом који власти у Приштини спроводе над косовско-метохијским Србима уз, мање или више отворени, благослов „међународне заједнице“, бандити са базом с оне стране административне линије, интензивирали су своје пљачкашке упаде на југ централне Србије (оно што Албанци називају „прешевском долином“). Мештани куршумлијских села организовали су 29. јануара протест у тој вароши јер Албанци наоружани аутоматским пушкама свакодневно упадају на територију општине, угрожавајући не само имовину него и живот становника, па од државе захтевају да им пружи већу заштиту. „Албанци са Косова и Метохије илегално улазе и по 3-4 километра преко административне линије на нашу страну. Секу и краду шуму, и приватну и државну. Моја кућа је обијена четири пута, пре десетак дана обијене су још две куће. Стално упадају наоружани, не крију се ни од кога, пре неки дан су виђени у атару села Парада, њих деветоро са пушкама“, рекао је за РТ Балкан један од мештана, додајући да Срби на том простору „осећају и страх, и бес, и гнев што им наша држава не стаје у заштиту“. „Полиција је немоћна, по двоје их је у смени, они раде шта могу и како могу, али су им могућности скромне, јер упадне по 30 људи са 5-6 трактора и оружјем“, упозорио је он.
„Откад нема војске у том рејону постало је неподношљиво, нешто више од деценије ови упади су знатно учесталији, а у последњих неколико година постали су свакодневни. Више се не боје никога и ничега, пуцају на полицију, питање је дана када ће и на нас“, сведочи саговорник РТ Балкан.

ГДЕ ЈЕ ВОЈСКА? Ситуација у којој живе Срби дуж административне линије са Косовом и Метохијом је у последње време толико тешка да је морала да је примети и једна луксембуршка телевизија, али не толико из забринутости за безбедност државе Србије, колико као могућност за још један напад на државу, односно српску власт. Кажу они да „организоване криминалне групе са Косова готово свакодневно залазе у њихове атаре, пљачкају куће и уништавају шуме, док држава на то годинама жмури“. Прво, избегавају да кажу ко чини те „организоване криминалне групе са Косова“, а њихово гледалиште би, с обзиром на то како извештавају о јужној српској покрајини и тамошњој српској заједници, пре могло помислити да се ради о српским криминалцима, а не албанским бандитима. Друго је то што „држава годинама жмури“ из чега се стиче утисак да Београд из чистог хира и обести баш брига шта се дешава на том простору. Уосталом, њихов став и генерално јесте такав да је Куртију више стало до Срба с Косова него Вучићу. Али ситуација је компликованија.
У Копненој зони безбедности налазе се делови Друге, Треће и Четврте бригаде копнене војске. Према речима министра одбране Србије Милоша Вучевића (4. октобар 2023), „у простору Копнене зоне безбедности, односно на позицијама око административне линије ка Косову и Метохији има мање од 4.500 војника Војске Србије“. Према истом извору, у децембру 2022. године „тамо је било нешто више од 13.000 припадника Војске Србије и специјалних јединица МУП-а“. Шта се десило у међувремену? Лидер косовских Албанаца Аљбин Курти све време запомаже како Србија спрема „агресију“ на његово „Косово“, а „међународна заједница“ је, као што сви знамо врло осетљива на његове сузе, па инсистира код власти у Београду да повуче војску са „границе Косова“. И Вашингтон и европски званичници инсистирали су да се смањи број припадника Војске Србије у Копненој зони безбедности, јер је њихов број „узнемирујућ и недопустив“. Портпарол Савета за националну безбедност Беле Куће Џон Кирби у том духу сматра да је повлачење српских војника из Копнене зоне безбедности „добра ствар која ће помоћи смиривању напетости“ (3. октобар 2022). У истој изјави, Кирби је додао да „неће бити распоређивања додатних америчких трупа“ у оквиру Кфора, што је занимљиво јер јасно показује начин на који америчка администрација размишља – добра је ствар да се српске снаге повуку са своје територије, а распоређивање додатних америчких трупа на српској територији је добра ствар, али се не спроводи, јер за тиме нема потребе. Веће присуство српских снага безбедности у том региону смета и лидеру Албанаца са југа Србије Шаипу Камберију који, када год се укаже прилика, захтева смањење њиховог броја јер, „спроводе бруталне акције“.
Дакле, очигледно недовољни, безбедносни капацитети државе Србије на простору дуж административне линије са Косовом и Метохијом нису ствар немара, небриге и „жмурења“ на проблем, него попуштања под притиском „међународне заједнице“ и покушаја (мање или више успешног) балансирања између очувања безбедности на читавом простору Републике Србије и избегавања директне конфронтације са западним силама. У сваком случају, изгледа да се налазимо у тренутку када би неко требало да оде до Куршумлије, тамошњим Србима каже да нико не сме да их пљачка и уради нешто озбиљно у вези са тим, јер како је кренуло, следећи пут када албански бандити крену у пљачку могли би бити наоружани не само јуришним пушкама него и џавелинима.