Место за великог везира

Да ли ће ДАВА, огранак Ердоганове странке у Немачкој, на предстојећим изборима за Европски парламент пожњети хаос настао после низа фантастичних промашаја владајуће структуре?

Већину немачких бирача мање занима како ће се актуелна влада на дневном нивоу носити с протестима грађана од тога какви ће у длаку бити резултати избора у Саксонији, Тирингији и Потсдаму. Дакако, и они за Европски парламент 9. јуна који би, уколико воља народа од Будимпеште до Берлина буде манифестна, могли да означе почетак краја постојећих политичких елита.

ИГРА ЈЕ СЛОЖЕНА У околностима када су све анкете у консензусу да владајућа коалиција у Немачкој није задовољила ни минимум очекивања својих бирача, нове, преко ноћи формиране, странке обећавају драматичне заокрете. Један од кандидата на предстојећим изборима биће и странка Саре Вагенкнехт формирана са некадашњим крилом Левице која је претходне недеље и званично почела да постоји. Прогнозе у Берлину не могу да се ослободе утиска да ова неочекивана престројавања чланова некада компактних партија могу имати не само далекосежне већ и апокалиптичне последице по постојећи владајући естаблишмент. Афинитете за променама показао је и Ханс-Георг Масен, бивши председник Савезне канцеларије за заштиту устава, најавом да напушта ЦДУ и да ће са својом конзервативном струјом основати сопствену странку Унија вредности. У мрежама нове две партије могли би се наћи гласачи који лавирају на половима левице и деснице, закључују аналитичари, који у политичким превирањима још увек трагају за правим значењем енигме ДАВА која предизборну комбинаторику претвара у сложену геополитичку радњу. Наиме, најава турског председника Ердогана да ће проширити своја овлашћења ван граница Турске, те да се у Немачкој оснива огранак странке која ће се кандидовати на европским изборима под називом ДАВА на тренутак је оставио затеченим и најажурније тумаче европске друштвене и политичке стварности. Спорења иду у правцу да ли је ово мудар или дрзак потез којим Ердоган на мала врата уводи Турску у политички миље ЕУ?

ПЕТ МИЛИОНА ГЛАСОВА ДАВА је скраћеница за Демократски савез за различитост и буђење, али избор због арапског значења, није случајан. Да’ва буквално значи „позив на ислам“ и често се доводи у везу са прозелитизмом. Да’ва такође може значити и позив муслиманима да се придржавају принципа своје религије. У многим исламистичким покретима, међу муслиманима и немуслиманима, да’ва је срж идеологије.
Огранци ДАВА већ постоје у Аустрији и Холандији а Хакан Горду из мале странке Социјална Аустрија будућности и Тунахан Кузу из Холандске Денк Партије њени су кандидати. Са новим немачким огранком Демократска алијанса за различитост и буђење не трпи потцењивање и сваки покушај у том правцу могао би се окатегорисати као чист аматеризам. Чињеница је да у Немачкој живи 2,5 милиона муслимана са немачким пасошем и правом гласа. Поред оних пореклом з Турске, међу та два и по милиона има доста Бошњака, Арапа и муслимана из других земаља.
Ако се закон о држављанству промени (план је да се то деси до априла 2024), овај број муслимана, немачких држављана с правом гласа, могао би се дуплирати. Рачуница говори да гласачки потенцијал ДАВА почива на пет милиона гласова. Ако томе додамо да на изборима за Европски парламент не постоји цензус од пет одсто, то значи да су им врата за узимање мандата широм отворена. Чак и на савезним изборима у Немачкој ДАВА би могла да освоји 10 одсто гласова са потенцијалном бирачком базом од пет милиона људи – што би значило и њено присуство у парламентима а следеће године и у Бундестагу.
То што је неко муслиман не значи да ће по аутоматизму гласати за странку Ердогана, али та околност неће спречити ДАВУ у покушају да мобилише све до последњег муслимана у Немачкој.
У том кључу треба разумети и улогу два исламска удружења Дитиб и ИГМГ, која су наводно укључена у оснивање странке ДАВА, а која, по оценама експерта, имају стабилне структуре које могу утицати на потенцијалне бираче.

ВЕЗЕ С АНКАРОМ Дитиб, контролисан из Анкаре и подређен Ердогановом верском ауторитету, води 900 џамија у Немачкој и има око 800.000 чланова. Према истраживању Дојче велеа, он је блиско повезан с турским Президијумом за верска питања – који одговора председнику Ердогану. Организација је 2017. одбила да учествује у догађају против исламистичког терора који су подржавала муслиманска удружења. После покушаја државног удара у Турској 2016, наводи се да је организација покушала да шпијунира присталице наводног лидера Фетулаха Гулена. Покренуте су истраге против 19 имама. Да је удружење у функцији политичког инструмента, потврдио је и бивши званичник Дитиба Мурат Кајман објавом на Иксу: „Ради се о стављању очију и ушију у европске комитете. Овој новој ’европској АКП’ вероватно треба мање од 300.000 гласова.“
За четири мушкарца именована као главни кандидати за европске изборе наводи се да су раније радили за исламско-конзервативну владајућу странку АКП председника Ердогана или њене организације на првој линији.
Процене иду у правцу претпоставки да је реално да ће ДАВА освојити два или три мандата у Европском парламенту. За Ердогана европски избори су тест „колико може да мобилише у заједници“.
Ерен Гуверчин, члан Немачке исламске конференције, резервисанији је у погледу савезних избора: „Још није могуће рећи колико би ДАВА била успешна. Скептичан сам око тога да ли могу да изграде професионалну партијску структуру.“

ЏАМИЈЕ НА ЗАДАТКУ Несумњиво да ће џамије до 18. марта бити кључна места за предизборне кампање док се листа кандидата за европске изборе не достави савезном службенику за повратак. О симпатијама према Ердогану које гаје Турци у Немачкој сведочи податак да је на председничким изборима у Турској у мају 2023. добио око 500.000 гласова Турака у Немачкој. То је 67 одсто гласова!
ДАВА је својим бирачима наменила једноставне пароле, па, како се наводи у саопштењу, Ердоганови симпатизери и бирачи захтевају да се „људима страних корена дају пуна права“. То је куцање на отворена врата, будући да су свакодневно суочени с проблемима „приликом тражења станова, пријављивања, али и у многим свакодневним ситуацијама, попут контакта са властима где нису прихваћени као пуноправни чланови европског друштва“. Такође, у свом програму странка наводи борбу против сиромаштва деце и стараца, социјална давања и позива на „прагматичну избегличку политику без идеологије“. У преводу то значи – отворене границе.

САМИ СПРЕМАЛИ, САМИ ЋЕ КУШАТИ Немачки политичари који су дошли на власт са агендом Европе без граница сада усплахирено упозоравају на Ердоганове науме. Федерални министар пољопривреде Џем Оздемир (Зелени) написао је у недељу на Иксу: „Ердоганов изданак који се кандидује за изборе је последња ствар која нам треба.“
Заменик синдикалне фракције Јенс Спахн (ЦДУ) на истој платформи додатно драматизује: „Изданак Ердоган-АКП у Немачкој био би још једна екстремна партија у земљи.. Допринос националној хистерији дала је и председница СПД-а Саскија Ескен која је, гостујући на ТВ Велт, рекла да је за њу важно да „јасно ставимо до знања нашим суграђанима турског порекла у Немачкој да Немачка припада заједно, да смо један народ, да нећемо дозволити да снаге као што се ове десничарске екстремистичке мреже сада приближавају власти и желе да депортују мигранте, али наравно тенденције подела Реџепа Тајипа Ердогана ни овде не смеју да играју улогу“.
Једно је сигурно, навела је она – ако Ердоган буде успешан у јуну, то за њега неће бити само велика симболична победа него почетак новог политичког поглавља.
То што је поглавље отворено много раније када је поменута клика направила политички амбијент у којем је замисливо да Ердоган учествује у предизборним активностима на територији друге суверене државе – Ескенова не коментарише.
Шта год мислили о Ердогану, требало би имати на уму да то што су му немачки политичари ставили лопту на белу тачку и истовремено склонили голмана – није његова кривица. На њему је само одговорност да ли ће извести пенал који му је досуђен и да ли ће будући велики везир у Европском парламенту оправдати очекивања Стамбола.