ДОДИКУ УГРОЖЕНА БЕЗБЕДНОСТ ПРЕД СУДОМ БИХ

Након што су испред судске зграде посечена стабла која су била могућа заштита од потенцијалних снајпериста, председник Републике Српске, по савету безбедносних служби РС, одустао је од најављеног доласка на суђење Милошу Лукићу

Председник Републике Српске Милорад Додик суочава се са опасношћу да на њега, испред Суда БиХ у Сарајеву, буде извршен атентат, због чега је, по савету безбедносних служби РС, одустао од планираног доласка на наставак монтираног процеса против другооптуженог директора Службеног гласника Републике Српске Милоша Лукића, одржаног 13. фебруара! Мада су и раније из града на Миљацки биле упућиване безбедносне претње председнику мањег ентитета дејтонске творевине, сигнал да су ствари постале крајње озбиљне била је сеча стабала испред правосудног комплекса у коме се налази Суд БиХ чије су крошње до сада пружале какву-такву заштиту од евентуалног снајперисте са неке од зграда из оближњих градских блокова.

КО ЈЕ НАРЕДИО СЕЧУ? Поставља се, наравно, питање ко је и из којих разлога управо сада донео одлуку о сечи ових стабала, чиме је угрожена безбедност човека кога његови противници из Федерације БиХ и са Запада сматрају „највећим проблемом Босне“? Из Суда БиХ су навели „да је Служба за заједничке послове институција БиХ тражила, још прошле године, од надлежног кантоналног предузећа ’Парк’ да уклони стабла оштећена у временским непогодама“, али је убрзо уследио деманти из поменуте институције. Јован Шиљ, заменик директора Службе за заједничке послове институција БиХ, саопштио је да је с предузећем „Парк“ склопљен уговор о „хортикуларном уређењу искључиво унутрашњег простора правосудног комплекса“, дакле не и оног испред њега. „Ми нисмо тражили нити уклонили стабла изван суда. Наводе које је изнео Суд БиХ сматрам у најмању руку некоректним“, истакао је Шиљ.

Иако за сада остаје тајна ко је издао директиву за сечу стабала испред Суда БиХ, несумњиво је да су тим чином створени повољнији услови за оне који желе да ликвидирају Додика. Сања Вулић, шеф клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, гостујући на РТРС, изјавила је да има информацију од одређених кругова амбасаде САД у Сарајеву „да се на Додика спрема атентат“. Из америчке амбасаде су одмах реаговали тврдњом да су „ови наводи апсурдни, потпуно неутемељени и неодговорни“. Огласио се, међутим, и министар безбедности БиХ Ненад Нешић, који је истакао да поседује информације „да је угрожена Додикова безбедност и да се на њега припрема атентат“. „Затражићу званичну информацију зашто су пред зградом Суда БиХ посечена стабла. Лично сам се уверио да мере безбедности на Суду БиХ нису на завидном нивоу, а у Сарајеву су, због суђења Додику, тензије на врхунцу. Проблем је то што се Додику, пред Судом БиХ, може прићи, због чега се намеће питање треба ли он уопште да иде на суђење“, рекао је Нешић.
Безбедносни стручњаци РС саветовали су Додику да убудуће долази на споредни улаз Суда БиХ, као и да више не даје изјаве за медије на простору испред главног улаза истог. Остаје да се види хоће ли се председник РС појавити на наставку суђења Лукићу. Процеси против Додика и Лукића, због неизвршавања одлука високог представника, одлуком Суда БиХ претходно су раздвојени, а још се не зна да ли ће уследити њихово поновно спајање, као и да ли ће (у шта мало ко верује) бити прихваћен захтев Додикове одбране да судија Сена Узуновић, због онога што је радила у прошлости, буде изузета из вођења процеса. Та судија је, у фебруару, наследила судију Мирсада Стрику због његовог, наводног, одласка на одмор па у пензију.

АМБАСАДА РУСИЈЕ У БИХ: НЕ ИНТЕРЕСУЈЕ НАС МИШЉЕЊЕ САД Амбасада Руске Федерације Сарајеву је реаговала на оптужбе амбасаде САД која је за „застој европског пута БиХ оптужила Додика због његових веза са Владимиром Путином“. Из дипломатског представништва највеће словенске државе у БиХ је саопштено да их „не интересује мишљење амбасаде САД о европским перспективама БиХ“, те поручено „да то треба да брине представнике ЕУ“. „Руска Федерација, као гарант Дејтонског споразума, залаже се за развој пријатељских и узајамно корисних односа са БиХ, што се свакако односи и на пријатељске везе са Републиком Српском“, речено је из ове амбасаде агенцији Срна.

ПРОШЛОСТ СУДИЈЕ УЗУНОВИЋ Узуновићева је током рата била припадник такозване Армије БиХ, и то у функцији помоћника команданта за правне послове у 5. брдској бригади, а након тога је обављала правосудну функцију у Окружном војном суду у Мостару, одељење Коњиц. Као проверени кадар СДА, период од 1998. до 2001. провела је на дужности заменика министра финансија за правне и опште послове Федерације БиХ, те саветника за правна питања у Кабинету заменика премијера већег ентитета. У Тужилаштву БиХ је радила од 2009, да би, захваљујући подршци коју је добила од тада најјаче бошњачке политичке партије, у августу 2022, била именована за судију у Суду Босне и Херцеговине.
Несумњиво је да је Узуновићева на дужност вођења процеса против Додика дошла „по задатку“ – да спроведе у дело планирану осуду председника Републике Српске, као и да, због своје прошлости, не може бити непристрасан арбитар у суђењу човеку који представља сметњу реализацији бошњачких планова о унитаризацији БиХ. Индикативно је да првооптужени и његови адвокати нису претходно од Суда БиХ обавештени о замени судија, већ су за то сазнали приликом суочавања са Узуновићевом у судници, на рочишту одржаном 5. фебруара.

САСТАНАК ДОДИКА С КАЛАБУХОВОМ На састанку Милорада Додика и амбасадора Руске Федерације у БиХ Игора Калабухова у Бањалуци саговорници су изразили пуну опредељеност за поштовање Дејтонског споразума и констатовали „како свако мешање у унутрашња питања са стране само доводи до непотребне дестабилизације“. На овом састанку, поред размене мишљења о актуелној политичкој и економској ситуацији у Српској и БиХ, разговарано је и о предстојећој посети председника РС Руској Федерацији.

НОВИ РАЗДОР НА МИГ АМЕРИКЕ Да је договор челника три владајућа блока на нивоу БиХ врло тешко спровести у дело, поново је потврдила судбина споразума начелно усаглашених на састанку у Сарајеву. Након што је Америка „минирала“ споразум из Лакташа, Милорад Додик, Драган Човић и челници бошњачке „Тројке“ још једном су 8. фебруара, овај пут у граду на Миљацки, сели за преговарачки сто како би постигли споразум о законима о судовима, спречавању прања новца, сукобу интереса, као и о изборном закону, које је ЕУ поставила као услов да у марту започне приступне преговора са БиХ о чланству у бриселској породици. Иако је и на новом састанку Додика, Човића и „Тројке“ постигнут начелан договор (и најављено формирање радних група о усаглашавању ставова о законима), врло брзо је уследила опструкција од „Тројке“, која је под притиском америчке амбасаде у Сарајеву и незадовољних бошњачких политичких и верских фактора, одустала од оног што је претходно усаглашено.
Из владајуће бошњачке коалиције је објашњено да Милорад Додик и Драган Човић „покушавају да кроз услове које је дала ЕУ убаце нешто друго – Изборни закон и Закон о Уставном суду БиХ“. Верујемо да је на овако тврд став владајућих бошњачких странака утицало и упозорење које је реис-ул-улема Исламске заједнице у БиХ Хусеин Кавазовић упутио „Тројки“ да „нико не може у име нас пристати на договор који доводи у питање будућност државе“. Огласио се и потпредседник Федерације БиХ, иначе функционер СДА Рефик Лендо запретивши „да ће отворити питање назива Републике Српске уколико Додик отвори питање Уставног суда Босне и Херцеговине“. Иако је одбио да коментарише ову претњу, Додик је ипак саопштио јавности како је „први пут за идеју о укидању назива Републике Српске чуо још пре 20 година у Стејт департменту“. Из чега се може закључити да потпредседник Федерације БиХ није баш случајно сад пустио у оптицај идеју о поништавању назива мрског му мањег ентитета, на коју вероватно није самостално ни дошао.
Председник РС је партије из Федерације, окупљене око владајуће „Тројке“, означио „главним кривцем за неуспех Босне и Херцеговине на европском путу“. Да је Додик – иако се и даље јавно залаже за улазак Српске и БиХ у ЕУ – крајње скептичан према актуелним „вредностима“ и будућности „породице из Брисела“, показала је његова оцена да „ЕУ више није атрактивна као што је била“, али и упозорење „да европски пут не може бити изнуђивање“. С друге стране, он се, према очекивању, нашао на новом удару незаобилазне амбасаде САД у Сарајеву која га је прогласила главном препреком „на путу БИХ ка ЕУ“. „Милорад Додик и његова деструктивна политика представљају главну блокаду на путу ка европској будућности Босне и Херцеговине. Његова антидејтонска реторика и деловање, те напади на државне институције потребне да би усмерили БиХ ка евроатлантским интеграцијама, оспоравају ту тврдњу“, истакла је амбасада САД у БиХ у свом саопштењу.
Ако се зна на који је начин доскора једина суперсила решавала проблеме са америчким и страним државницима који су представљали препреку реализацији њених планова, онда је, чини се, сасвим оправдано и страховање да Милораду Додику не прети само опасност од судског елиминисања из политичког живота.