БАХ ЗА СВА ВРЕМЕНА

Циклус Београдске филхармоније За велика дела

Поводом извођења грандиозне Бахове Мисе у ха-молу у великој дворани Коларчеве задужбине у Београду

После двадесет година у Београду је 19. јануара у великој дворани Коларчеве задужбине изведена грандиозна Бахова Миса у ха-молу, у оквиру циклуса Београдске филхармоније За велика дела. Вођени диригентом Габријелом Фелцом, као гости су наступили сопран Вера Талерко, мецосопран Бет Тејлор, тенор Јулијан Хаберман и бас-баритон Зимон Робинсон, као и Чешки филхармонијски хор из Брна. Сви са успешним међународним каријерама. Напомена – чешки хор подржавају Јужноморавски крај, град Брно и Министарство културе Чешке Републике, док је спонзор Tescan Orsay Holding. Без доброг финансирања нема ни врхунске уметности.
Барокна музика већ дуго недостаје на музичкој сцени главног града, интересовање је било велико, па су чак пуштене и карте за стајање пред сам концерт. Нажалост, Београд нема неку већу праву концертну салу од Коларца, у који стаје само око 800 посетилаца. Препуна сала, велико очекивање, изванредан доживљај.
Јохан Себастијан Бах је, као протестант, компоновао Мису на латинском, водећи се стандардном формом католичког богослужења, па је дело одмах било неприкладно за обе религијске службе. Осим тога, неуобичајено трајање од преко два сата тада није било подесно ни практично за лаичко извођење. Бах је Мису писао дуго, у налетима, и завршио је пред сам крај живота. Неки делови су изведени у његово време, али је интегрално извођење доживела тек више од 100 година после његове смрти, захваљујући Менделсоновој успешној борби да се Бахова заборављена музика врати на музичке сцене Европе.
Комбинујући црквени, концертантни и солистички стил, Бах је мајсторски створио јединствено барокно дело. Хорске деонице са оркестром, строге или свечано разигране (одлични дувачи и перкусије) смењују се са камерним. Маштовити дуети сопрана и прве виолине (Laudamus te), сопрана и тенора уз пратњу флауте (Domine Deus), мецосопрана, гудача и обое (Qui sedes), шармантни наступ дубоке секције – бас, фаготи, хорна, виолончело и контрабас (Quoniam tu solis sanctus) – приказали су високе уметничке квалитете солиста, хора и нешто смањеног оркестра. Гудачи су се складно уклапали у филигранске мајсторије старог Баха, дувачи су били одлични, Лана Јеленковић је владала континуо деоницом на прелепим позитив оргуљама, а концертмајстор Мирослав Павловић је надахнуто водио велики ансамбл. Публика која је пажљиво пратила концерт (није било ни аплауза између ставова) поздравила је извођаче заслуженим овацијама. Било би лепо да се барокна музика поново доведе у Београд, да не остане само као јединствен догађај, ма како величанствен био.