СРПСКА „ИЗБАЦУЈЕ“ СУД И ТУЖИЛАШТВО БИХ

Након што је поручио да ће, ако Шмит наметне декрет о отимању имовине РС, доћи до проглашења независности Српске – на шта је уследила претња из Вашингтона – Милорад Додик је најавио „самосталност мањег ентитета у оквиру дејтонске БиХ“, која доноси „елиминисање вануставних институција – Суда и Тужилаштва БиХ“

Слављење 9. јануара, Дана Републике Српске, као и ранијих година, изазвало је негативне реакције, па и претње Бошњака и њихових страних заштитника који не желе да прихвате обележавање рођендана прве српске државе западно од Дрине. Тим поводом огласили су се и лажни високи представник Кристијан Шмит, амбасада САД у Босни и Херцеговини и министар одбране БиХ Зукан Хелез, који су најавили санкционисање учесника обележавања 32. рођендана РС.

БЕСКОРИСНА ГАЛАМА СРБОФОБА Неизоставни Шмит, нелегитимни гаулајтер из Баварске, упутио је позив Тужилаштву БиХ и полицији „да предузму законом прописане кораке према званичницима и државним службеницима РС због њиховог учешћа у припреми и организацији прославе 9. јануара“. Такође је од високог представнику ЕУ за спољну политику Жозепа Бореља затражио да „изврши притисак на Србију и Црну Гору како функционери ових земаља не би присуствовали прослави Дана РС у Бањалуци“. Амбасада САД у Сарајеву предочила је „да органи за спровођење закона и Тужилаштво БиХ имају одговорност да предузму кораке против оних који крше одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине“, а најжешћи је био министар војни БиХ Зукан Хелез који је, у свом добро познатом маниру, запретио „кривичном одговорношћу припадницима Оружаних снага БиХ и Министарства одбране који буду учествовали на прослави Дана РС“.
Овај бошњачки политичар је при томе, вероватно свесно, заборавио на чињеницу да је Војно дисциплинско веће Министарстава одбране БиХ ослободило одговорности официра Оружаних снага Босне и Херцеговине Слободана Радуловића због учешћа на прошлогодишњем дефилеу у Источном Сарајеву приликом обележавања Дана РС. Хелез је, овога пута, изрекао и небулозну тврдњу „да се Србија налази пред грађанским ратом“, чему је, како је објаснио, „допринео и Додик превозом људи за Београд за време избора“. Запретио је и да ће, „уколико председник РС оствари оно што је најавио, РС бити укинута, а враћен претходни устав Босне и Херцеговине“. Нису ово биле прве, а верујемо ни последње претње и лажи које је Хелез изрекао на рачун мрског му мањег ентитета и његове матице, при чему је у одапињању оваквих отровних стрелица недавно добио конкуренцију у министру унутрашњих послова Федерације БиХ Рами Исаку. Први полицајац већег ентитета и председник странке Снага народа је 28. децембра прошле године поручио Додику „да ће се наћи иза решетака минут након што прогласи независност Републике Српске!“.
Нису, наравно, овакве претње уплашиле оне којима су упућене, нити су спречиле прославу Дана РС. Може се претпоставити да ни они који су их упутили нису очекивали да ће тиме онемогућити обележавање за њих нежељеног празника, већ су то учинили како би добили нове политичке поене у изборној бази, односно испунили дужност за коју су добро плаћени. Ипак, процес који се води против Додика, као и несумњива намера Колективног запада да трансформише неподобну РС у празну љуштуру, наводе на опрез. Не треба, наиме, искључити могућност да Тужилаштво БиХ још једном испуни директиву добијену од лажног високог представника и започне кривично гоњење неких учесника прославе 9. јануара.

Уставни суд БиХ без судија из Српске Након што је судија Златко Кнежевић почетком јануара на лични захтев отишао у пензију, Уставни суд БиХ је остао без иједног судије из Републике Српске. Из Бањалуке поручују да је овај суд дефинитивно изгубио легитимност, као и да Народна скупштина РС неће бирати судије за овај суд све док се на нивоу БиХ не донесе нови закон о Уставном суду БиХ којим ће бити елиминисано досадашње присуство страних арбитара у овом органу. Тренутно у Уставном суду БиХ раде троје судија из Федерације БиХ, и тројица страних арбитара, по један из Немачке, Швајцарске и Албаније

ДОДИКОВО УПОЗОРЕЊЕ ШМИТУ Мањи ентитет БиХ се, осим вербалних атака оних којима смета обележавање 9. јануара, суочава и с новим претњама због за сада само наговештене могућности проглашења независности РС. Милорад Додик је последњих дана 2023. године саопштио да поседује информацију да ће Шмит у јануару наметнути закон о имовини, те најавио да ће РС у том случају одмах прогласити независност. „Уколико то Шмит каже било ког дана у пет сати по подне, нек рачуна да смо ми у 11 сати одржали Скупштину и прогласили независност. И то значи независност у свему – нови финансијски систем и територија под контролом Српске. Нећемо спречавати пролазе и кретање. Немамо намеру да правимо ’кинески зид’, ни тешке граничне прелазе са
Федерацијом БиХ, осим ако будемо приморани. Не очекујемо да ће се неко из Федерације БиХ охрабрити да нас нападне. И у таквим околностима ми ћемо проценити на који начин ћемо деловати. Од Еуфора очекујем да стане на међуентитетску линију и спречи додир“, поручио је Додик у интервјуу датом Радио-телевизији РС о одговору Бањалуке на најављено Шмитово отимање имовине.
Додик сматра да ће у случају проглашења независности РС Американци „бити бесни и покушати да траже интервенције, али пријатељи РС то неће дозволити“. Уследила је очекивана реакција Вашингтона, тачније порука помоћника државног секретара САД Џејмса О’Брајана да је Америка чврсто против отцепљења и да ће „реаговати у случају да ико покуша да прекрши Дејтонски споразум“. Иако је у изјави датој АТП агенцији саопштио да га претње Американаца не плаше, нема сумње да је Додик, као и искусан и рационалан политичар, свестан великог ризика с којим би се у случају проглашења независности, у садашњим неповољним међународним околностима, суочила РС. Због тога је, вероватно, у интервјуу који је дао 30. децембра, уследила извесна корекција, односно порука да ће „бити проглашена самосталност РС у оквиру дејтонске БиХ“. Први политичар мањег ентитета је објаснио да ће бити донета решења којим се елиминишу протеклих деценија наметнуте вануставне институције БиХ попут Тужилаштва и Суда Босне и Херцеговине. „Само у уставној БиХ Република Српска има своје место и ми то желимо да рехабилитујемо. Разговарао сам са неким опозиционим првацима и они такође мисле да је сада моменат у коме Српска мора да врати самосталност онако како је предвиђено Дејтонским споразумом. Донећемо кључно решење да Суд и Тужилаштво БиХ не могу да делују на простору Републике Српске јер нису уставни“, казао је председник РС.
Треба подсетити да је Додик одавно, говорећи о потреби враћања дејтонских уставних прва Српске, најављивао доношење закона о забрани рада на територији мањег ентитета неуставних и од стране високих представника наметнутих институција БиХ – Тужилаштва, Суда, СИПА… До реализације тих најава, међутим, вероватно због процена да још није прави моменат за њихово спровођење, до данас није дошло, што су противници и критичари Додиковог курса користили за тврдње да он не испуњава дата обећања и прети празном пушком. Остаје да се види хоће ли председник РС и његови сарадници овога пута спровести најављено елиминисање вануставних институција БиХ, а сасвим је извесно да би ново одустајање – поготово у случају да Шмит наметне „декрет“ о отимању имовине – нанело огромну штету кредибилитету Додика и његове владајуће коалиције.

Штиц: Интервенисаћемо само у случају немоћи полиције Нови командант Еуфор мисије Алтеа у БиХ, мађарски генерал Ласло Штиц оценио је да би ситуација у БиХ могла да ескалира као на Косову и напоменуо да ће снаге Еуфора интервенисати само „уколико полиција у БиХ не буде у стању да осигура мир у земљи“. „Војни ризик је за мисију секундаран и ми подржавамо локалне власти, пре свега полицију у БиХ. Ситуација, међутим, може било када да ескалира, као што се десило на Косову у мају. Зато су међународне војне снаге важне и морају бити непристрасне и кредибилне. Крајњи циљ је да се интегришу подручја у БиХ у којима живе Срби и Хрвати, да буду способна за сарадњу и спремна за приступање ЕУ што захтева економску, политичку и војну помоћ ЕУ и НАТО-а“, изјавио је Штиц мађарским медијима.

НАЈАВА ИЗБОРНОГ ЗАКОНА РС Да руководство из Бањалуке тежи самосталности Републике Српске у оквиру дејтонске БиХ показује и најава доношења изборног закона мањег ентитета. Њиме се предвиђа да – у складу са уставима РС и БиХ – у надлежности Изборне комисије Српске буду локални, као и избори за председника РС и Народну скупштину РС, док би Централној изборној комисији БиХ било остављено право да организује изборе за чланове
Председништва БиХ и парламент заједничке државе. Претходно је Кристијан Шмит запретио да ће наметнути Изборни закон уколико власти БиХ у кратком року не „усвоје техничке измене Изборног закона којима би се смањиле изборне преваре и повећала транспарентност изборног процеса“.
Да би предухитрила лажног високог представника, СДА је поднела предлог измена Изборног закона БиХ који је, уз подршку посланика прозападне опозиције РС, добио зелено светло у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ. Против његовог прихватања су били посланици Додикове партије (СНСД-а) и ХДЗ-а који ће, извесно, спречити његово усвајање у Дому народа без чега не може да ступи на снагу. Њихово противљење је мотивисано чињеницом да ове промене, уместо прокламоване „транспарентности изборног процеса“, заправо јачају ингеренције Централне изборне комисије БиХ и омогућавају прекрајање изборне воље грађана у складу са интересима организатора, односно страних фактора.
Да је најављено усвајање Изборног закона РС у складу са интересима заштите изборне воље њених грађана, показују и оштре негативне реакције, како прозападне опозиције, тако и „представника западних демократија“ у дејтонској творевини. Представници опозиције су најавили да неће доћи на састанак челника парламентарних странака сазван поводом предлога овог закона, док је Кристијан Шмит, уз упућену претњу, „да оспоравање уставно правног поретка има последице“, позвао владајућу коалицију да „не делује на штету РС и њених грађана“. Било би, наравно, изненађење да се није огласила и амбасада САД у граду на Миљацки. Из дипломатског представништва доскора једине светске суперсиле, која воли да намеће своја правила другима, поручено је да је Америка „спремна да одговори на антидејтонске и неуставне поступке, и да ће с тим циљем подржати виског представника“.