Подељене улоге

Запад и Балкан

Комбиновани америчко-британско-немачки наступ према Србији, Косову и Метохији и Републици Српској је најјаснија порука до сада у погледу војне претње која може у ходу прерасти у нову агресију и запалити Балкан

Ових дана српска јавност с нестрпљењем очекује да наш државни врх јавно саопшти доказе о томе која то држава, или које то државе подривају стабилност Србије. У ишчекивању, најчешће се типује на Немачку, и то са правом, јер она је крајње упорно, као да јој баш од тога зависи судбина, у том прљавом послу још од распада СФР Југославије, па и пре тога. Агресивну подривачку политику према Србији трасирао је својевремено амерички амбасадор Ворен Цимерман, Немац, који је службено и јавно заступао америчке интересе, а тајно и срцем оне немачке, крајње подле према српском народу. Он је наговорио Алију Изетбеговића да повуче потпис са Лисабонског споразума, чиме је распирио крвави рат на Балкану. Иако је прошло много времена, преко тридесет година, та политика се није променила него се још више дограђивала у антисрпском смислу. Прилично је јасно шта Немци хоће када су Срби у питању. Хоће, по узору на аустроугарске претензије, да контролишу Балкан и Јадранско море и ту су видели Србе као кључни проблем за остварење циља. Прилично су успели у томе, углавном распирујући балканске сукобе и перфидно користећи америчке војне претње и „интервенције“ – Србија је одбачена од мора а Срби у значајној мери грубо етнички почишћени са неких вековних српских територија.
Данас сви знају за злочиначке улоге америчких и британских политичара и генерала, а мало ко зна да је управо немачки генерал био један од најагилнијих и најупорнијих у подстрекавању и покретању агресије на СР Југославију. Био је то генерал Клаус Неуман, шеф Војног комитета НАТО-а. Он је сугерисао америчком генералу Веслију Кларку, команданту током агресије на СРЈ, како да изведе операцију по узору на немачки „блицкриг“ из Другог светског рата, спектакуларно и застрашујуће. Неуман је био и веома упоран у захтеву да се изведу широке копнене војне операције из више праваца на СРЈ, али је лукаво настојао да Немци у њима не учествују из историјских разлога. Овај предлог му није прошао у планираном обиму само зато што су се сви плашили великих губитака у људству.

ПЕРФИДНИ НЕМЦИ Тако и данас војно преслаби Немци на волшебан начин жаре и пале Балканом, опет под шињелом америчког утицаја, без обзира на свој катастрофални имиџ на овим просторима. Отворено се мешају у унутрашње ствари Србије, и не само Србије него и Републике Српске – шире антисрпско расположење у институцијама ЕУ, наоружавају и обучавају приштинску паравојску и држе нам предавања о моралу и демократији. Није тајна да државни врх Немачке константно контролишу америчке обавештајне службе, како би били послушни и као приоритет увек имали америчке интересе. Немачки кадрови редовно су уцењени тајним досијеима о фашистичким пореклу или криминалу. Али Немци не би били Немци када и у тој ситуацији не би нашли простора за своје интересе. Давно су схватили да могу радити све сем да дирају у америчке планове и да могу другима радити све оно што њима раде Американци, при чему ће још имати америчку помоћ. Тако уцењене Американци су их постављали и у међународне институције и важне војне и цивилне структуре НАТО-а. Тако је било још од Курта Валдхајма, који је као Хитлеров СС официр био генерални секретар УН, преко поменутог Неумана и других генерала, па до данас, када је Немац Кристијан Шмит силом наметнут за високог представника у БиХ. Његов задатак је да у интересу моћне тројке, америчко-немачко-британске, уништи Републику Српску и створи унитарну БиХ у којој ће Срби имати само симболичан и формални утицај.
Свесна америчког утицаја и чињенице да без САД нема коначног решења за проблеме КиМ, Србија већ дуже време покушава да успостави коректне, по некима и пријатељске везе са Американцима. Потежу се историјске приче о нашим блиским везама и савезништву, од српске заставе на Белој кући до спасавања америчких пилота акцијом „Халијард“. Снимљен је и филм како Срби спасавају америчке пилоте, потенцирају се научници Срби који нас повезују, ствара се српски лоби у америчком Конгресу, али конкретних резултата, где би америчка „булдожер политика“ узела у обзир и српске интересе на Балкану, једноставно нема, ни о питању КиМ, ни о питању наше званичне политике суштинске независности и војне неутралности.
О сложености и тежини ситуације у којој се налазимо најбоље говори чињеница да нам је тренутно из западног табора „најнаклоњенији“ саговорник амерички амбасадор Кристофер Хил, за кога многи у Србији мисле да није требало да добије агреман. Можда и није, али шта би Србија добила уласком у непотребне конфронтације с највећом светском силом – послали би они неког другог Кристофера или још горег од њега. Американци, када су га послали, вероватно и нису знали каквих се информација и „пикантерија“ својевремено дочепала наша војнообавештајна служба.
На седници Савета НАТО-а, одржаној 16. септембра 1998. године, пресудни утицај на ломљење отпора савезника да се изврши агресија на СРЈ без мандата Савета безбедности УН, имала су двојица америчких дипломата, заменик државног секретара САД Строуб Талбот и Кристофер Хил, тадашњи амбасадор у Македонији, као инсајдер на Балкану, па стога веома уверљив о лажној „хуманитарној катастрофи“ Албанаца на КиМ. Хилова уверљивост инсајдера који је све то „видео лично“ била је довољна да се постигне коначни договор о агресији.
Данас, неке Хилове изјаве о томе да је насиље у вези са изборним резултатима у Србији недопустиво, позитивно су оцењене, али је све то пало у воду саопштењем Пентагона да су САД одлучиле да Приштини „продају“ 246 противтенковских ракета „џавелин“. САД све време наоружавају, опремају и обучавају приштинску паравојску, али сада и поред те чињенице одједном све изгледа другачије и опасније, као да је пала одлука о војном решењу ситуације на Балкану. Истовремено стиже и чудна констатација Пентагона – „да је војна помоћ Украјини лоше праћена и да је оружје можда украдено“. Одавно је присутна сумња да је део тог „покраденог“ оружја преусмерен на „Косово“.

БРИТАНЦИ ПИРОМАНИ Највећи терет војног сучељавања с Русијом у Украјини сносиле су наравно САД, али терет перфидног специјалног или хибридног сучељавања тежишно воде Британци и МИ6, што само лаицима изгледа као лакши и споредни посао. Британци сада, свесни НАТО промашаја у сучељавањима, покушавају да Русима нанесу штету елиминацијом руског утицаја на Балкану. Спремни су и одлучни да, ако буде потребно, у том циљу „запале Балкан“, при чему су већ добили „шибице“ од Американаца који имају бројне друге приоритете. У тој новој и неуспесима изнуђеној (тајној) НАТО подели надлежности и одговорности могу се препознати важне и неочекиване одлуке. У ситуацији када се САД практично извлаче из украјинског сукоба, терет вођења рата пребацују директно на Немачку и друге чланице ЕУ. Немачка је сензационално добила дозволу (у ствари директиву) да јача своју војску, формира своје војне базе ван земље и преузме одговорност руковођења источним крилом НАТО-а према Русији?! Само се чини да је немачки државни врх то једва дочекао јер се ради о огромним улагањима у војску које Немачка у економским проблемима и унутрашњим протестима не може да поднесе. Међутим, уцењени какви јесу, америчким одлукама се не супротстављају.
Најновија антисрпска дешавања на Балкану указују на познату британску „видовитост“ засновану на суптилном раду МИ6. Својевремено, када смо се сви чудили зашто, послали су врхунског војног експерта за специјалног изасланика Велике Британије за Балкан, ваздухопловног маршала Стјуарта Пича (који је својевремено учествовао у агресији на СРЈ) – већ тада су знали да ће се ситуација на Балкану решавати војним притисцима и претњама, а можда и новим сукобима. Зато се маршал Пич смешка поред министра иностраних послова Велике Британије Дејвида Камерона у Приштини, док овај недипломатским језиком, са српске земље, олајава Србију, отворено прети и обећава сву потребну помоћ (и војну) у наметању косовске независности. Замислите ту дрскост, само пре неколико дана Аргентина је тражила од њих да им врате Фолкландска острва, а они су то енергично одбили по цену новог рата. Тврде да су Фолкланди њихови, а олако отимају и деле туђе. Било је то уједно инструирање Кфора, где да окрену цеви у евентуалним сукобима. Камерон намеће лажи Кфору и Колективном западу да су Срби и Србија под контролом Русије, и да је искључиво Србија дестабилизујући фактор у региону. Британска улога на КиМ и у БиХ одиграва се у складу са захтевима Алише Кернс у британском парламенту. Она је само маскирана посланичким статусом и наступом албанске лобисткиње, а у ствари је искусни припадник МИ6, прекаљен у прљавим акцијама по свету, који вешто припрема британску јавност за нову прљаву улогу Велике Британије на Балкану.
У конвенционалним и хибридним сукобљавањима Американци и Британци редовно наступају заједно (као сада нападом на Хуте у Јемену), а где год Американци због других приоритета напуштају управљање ратним дешавањима, најсигурнији су када то препусте својим јединим равноправним партнерима – Британцима (као сада у Украјини). У том контексту треба проматрати нови „безбедносни споразум“ који су потписали британски премијер Риши Сунак и Владимир Зеленски.
Комбиновани америчко-британско-немачки наступ према Србији и Републици Српској је најјаснија порука до сада у погледу војне претње која може у ходу прерасти у нову агресију. Високи представник Шолц је у БиХ да би створио политичку напетост најавом хапшења и суђења председнику Додику, док ће евентуалним војним развојем ситуације вероватно из сенке управљати маршал Пич. За провоцирање и застрашивање Срба у РС употребљени су амерички ловци Ф-16 који су полетели са тузланског аеродрома, али је авион цистерна за допуну горива авионима у ваздуху полетео директно из Велике Британије.

ПРЕТЊА РАТОМ СВИМ СРБИМА Свеобухватни напад на Србе и Србију најавио је Камерон и тако Албанцима дао крила. Да то није празна претња, види се по томе што његове антисрпске изјаве прати нова америчка испорука модерног оружја приштинској паравојсци. НАТО стратези су добро проучили велику снагу српске војске у оклопним (тенковским) јединицама, па зато наоружавају Албанце моћним преносним противоклопним системима како би се та предност ослабила. Забрињава и личи на конкретну ратну припрему јер су нешто слично урадили приликом разбијања СФРЈ – наоружали су хрватску паравојску противоклопним системима „амбруст“ како би омогућили успешне нападе на ЈНА. Лошу вест нашем председнику саопштио је амерички амбасадор Кристофер Хил, и тако потпуно обесмислио идеју унапређења српско-америчких односа на којој и сам (можда лажно) увелико ради. Новостворени српски лоби у америчком Конгресу исувише је слаб да би променио став САД, иако конгресменка Клаудија Тени ову испоруку третира као „доливање уља на ватру“ уз оцену „да је та одлука погрешна, опасна, невероватно запаљива и да повећава вероватноћу избијања новог сукоба“.
Министар одбране Србије Милош Вучевић изјавио је да одлука САД за наш државни врх није изненађење, али јесте велико разочарање и најавио адекватне мере Србије. Да се нешто озбиљно припрема, добар су показатељ и повећана дрскост регионалних обавештајних служби у прикупљању података о Војсци Србије и унутрашњим политичко-безбедносним приликама. Поред тога што су недавно разбијене хрватска и бугарска шпијунска мрежа, сада су откривене интензивне шпијунске активности агента албанске обавештајне службе ШИШ, који је истовремено у вези и са приштинском обавештајном агенцијом. Његова обавештајна активност упозорава на оружану опасност јер је директно и преко своје шпијунске мреже, између осталог, прикупљао податке о потенцијалним циљевима на територији Србије.
Тако ствари постају кристално јасне у погледу ко нам је искрени пријатељ и партнер, а ко то није, посебно након узастопног разговора председника Вучића с руским и америчким амбасадором. САД инсистирају на потпуном заокрету српске званичне политике и гажењу свих „црвених линија“ које штите српске стратешке интересе, док Русија подржава нашу политику и спремна је на сваку врсту сарадње.