Пирова победа индипендиста

ИЗБОРИ НА ТАЈВАНУ

Пројекат стварања нове нације остао је без већинске подршке, а Пекинг верује дa победа Лај Чингтеа неће спречити тренд уједињења Кине

На први поглед, суботња победа кандидата сецесионистичке Демократске прогресивне партије (ДПП) Лај Чингтеа на председничким изборима на Тајвану додатно компликују ситуацију и појачавају бојазан Пекинга да ће то острво наставити да буде одскочна даска за агресивно америчко присуство у Јужном кинеском мору, али у суштини није тако. Лај Чингте победио је освојивши око 40 одсто гласова (5.586.019). Иза њега су били кандидат партије Куоминтанг, која се залаже за постојање једне Кине (4.671.021) и Ко Вењеа из Тајванске народне партије – ТНП (3.690.466). Међутим, на изборима за скупштину острва (Легислативни јуан), која има 113 места, Куоминтанг је освојио 52, ДПП 51, ТНП 8, а два места припала су независним кандидатима.
Иако је политички живот на Тајвану диктиран овлашћењима председника, јасно је да сецесионистичка политика ДПП-а, коју је протеклих осам година спроводила Цај Ингвен, нема већинску подршку на острву. Танку већину на изборима за Легислативни јуан освојила је партија кинеских националиста Куоминтанг. У збиру са ТНП-ом, Куоминтанг би, хипотетички посматрано, могао да формира већину и значајно утиче на одлуке новог председника.
Тајванска народна партија формирана је 2019. године. Њен лидер Ко Вење позиционирао је политичку платформу своје партије између радикалног сецесионизма ДПП-а и бескомпромисног инсистирања на консензусу из 1992, односно спровођењу политике једне Кине за коју се залаже Куоминтанг.

КЉУЧ БУДУЋНОСТИ ДРЖИ ТНП Иако наступа с позиције коју бисмо у српском политичком спектру препознали као аутономистичку, ТНП, односно њен лидер Ко Вење ипак се не може назвати сецесионистом. У програму ТНП-а лако се уочава да у њему нема помена формирања посебне тајванске нације и потпуног отцепљења од матичног дела Кине.
Томе у прилог говори и чињеница да је током свог политичког деловања Ко више пута говорио о обема странама Тајванског мореуза као једној породици, мада је и истакао да политичко уједињење (острва са матичним делом земље, нап. аут.) у овом тренутку није могуће. У прошлости је више пута експлицитно саопштавао да су Тајванци у културном смислу Кинези и да је мало оних који се не би сложили с тим. Недавно је изјавио и да „нико на свету не мисли да постоје две Кине“.
Тренутну политику у Тајванском мореузу ТНП види као „пристрасну“ када су у питању ДПП и Куоминтанг. Та партија наиме сматра да се ДПП сувише ослања на „добру вољу“ земаља као што су САД и Јапан на тему безбедности Тајвана, занемарујући чињеницу да безбедност острва зависи, како и пише у програму ТНП-а, од динамичке равнотеже међу међународним факторима.
„Док се наводно залажу за независност Тајвана, они (ДПП) ескалирају тензије широм Тајванског мореуза, дају приоритет политичким и фракцијским интересима, учествују у корупцији, а све то показујући неадекватну спремност за националну одбрану“, наведено је у програму ТНП-а.
Тајванска народна партија, међутим, чини и благи отклон од бескомпромисне државотворне премисе Куоминтанга, сматрајући да се ова партија „претерано ослања на добру вољу Кине да одржи мир преко теснаца“. „Унакрсни ставови две стране довели су до интензивне конкуренције и ривалства између САД и Кине, што је изазвало озбиљне последице по економију и друштво Тајвана. Штавише, ДПП често прекомерно манипулише питањима преко мореуза у изборне сврхе, што доводи до тога да се Тајван последњих година уплиће у непотребне сукобе с Кином“, наведено је у програму ТНП-а.
Ове кључне програмске одреднице сугеришу да се ТНП, као нова политичка снага острва, залаже за мир у Тајванском мореузу, пријатељске односе и узајамни просперитет, што се уклапа у настојање Кине да стрпљиво и у складу са стварношћу, те развијеношћу економских односа две обале Тајванског мореуза, мирно сачека време дубљих интеграција.
Када ТНП наведе да је за суверенитет Тајвана и мир у Тајванском мореузу, она под тим подразумева подржавање „карактеристичног пута“ Тајвана ка слободи и демократији и очување мирног статуса кво у мореузу. „Да бисмо активно олакшали свеобухватну размену преко мореуза, желимо да се фокусирамо на три аспекта: културни, економски и политички“, наведено је у програму странке.
Судећи према програму ТНП-а и чињеници да је ова странка знатно умеренија од ДПП-а, те да не инсистира на сепаратизму и формирању посебне тајванске нације, већ на (за Пекинг вероватно прихватљивом) праву острва да развија властити политички систем и слободу по принципу једна земља – два система, та околност наводи на закључак да су сепаратистичке снаге, упркос победи на председничким изборима, заправо дугорочно изгубиле политичку подршку.
Већину међу бирачима сада имају снаге које Тајван не виде у конфронтацији с матичним делом земље, нити формирање некинеског идентитета острва виде као његову будућност.

Механизам сарадње с матичним делом Кине ТНП, која се на протеклим изборима позиционирала као језичак између Куоминтанга и ДПП-а, сарадњу с матичним делом Кине види у оквирима Закона о надзору Споразума преко (Тајванског) мореуза, укључењу у дијалог са властима у Пекингу у оквиру постојећих механизама, у складу са законом. Тајванска народна партија позвала је матични део Кине на обнову међусобног поверење између две стране Тајванског мореуза, али и затражила подршку за учешће Тајвана у неким међународним организацијама, као што су Интерпол и Међународна организација цивилног ваздухопловства.

РЕАКЦИЈА МАТИЧНОГ ДЕЛА КИНЕ Одмах после избора на Тајвану у Пекингу је саопштено да остварени резултати неће спречити неизбежни тренд поновног уједињења Кине. Чен Бинхуа, портпарол Канцеларије за послове Државног савета Тајвана, изјавио је још у суботу да „резултати показују да ДПП не може представљати главно јавно мњење на острву“. Подвлачећи да је Тајван кинески, Чен је додао да избори неће променити основни пејзаж и развојни тренд односа између две обале Тајванског мореуза, као ни заједничку тежњу сународника да остваре ближе везе.
„Наш став о решавању питања Тајвана и остваривању националног уједињења остаје доследан, а наша одлучност је чврста као стена“, нагласио је Чен. „Ми ћемо се придржавати консензуса из 1992. који оличава принцип једне Кине и чврсто ћемо се супротставити сепаратистичким активностима усмереним на независност Тајвана, као и страном мешању“, навео је он. „Копно ће сарађивати са релевантним политичким партијама, групама и људима на Тајвану на унапређењу интегрисаног развоја преко мореуза, заједно промовисати кинеску културу и унапредити миран развој веза између (обала) мореуза“, додао је Чен.
Коментаришући резултате суботњих избора на острву, Министарство спољних послова Кине је саопштило да је тајванско питање унутрашња ствар Кине и да је, без обзира на промене које се дешавају на Тајвану, основна чињеница да постоји само једна Кина чији је Тајван део, те да се то неће променити. Став кинеске владе је да подржава принцип једне Кине и да се супротставља сепаратизму, такозваној независности Тајвана, и тобожњем постојању две Кине.
„Верујемо да ће међународна заједница наставити да се придржава принципа једне Кине, и да разуме и подржава Кинезе, те праведни разлог противљења сепаратистичким активностима ‚независности Тајвана‘ и настојање да се постигне национално уједињење“, истакнуто је у саопштењу кинеског МИП-а.
Лист „Чајна дејли“ је пренео да се МИП у Пекингу оштро успротивио саопштењу Стејт департмента о изборима на Тајвану, након што је амерички државни секретар Ентони Блинкен упутио честитке Лаију. „Портпарол министарства рекао је да се та изјава противи званичној политичкој посвећености САД да одржавају само културне, комерцијалне и друге незваничне односе са регионом Тајвана. Тајванско питање је у самој сржи кључних интереса Кине и прва црвена линија која не би требало да се пређе у односима Кине и САД, рекао је портпарол, позивајући САД да се искрено придржавају принципа једне Кине“, пише „Чајна дејли“.
Вратимо се још једном на програм ТНП-а, односно на његов можда кључни став који ову партију одваја од сепаратистичке агенде ДПП-а. По ТНП-у, Тајван представља један од најуспешнијих примера интеграције кинеске културе и универзалних вредности, а Тајван би требало активно да утиче на копнену Кину кроз платформу заједничке кинеске културе. Без обзира што у наставку пише да би то било у циљу усклађивања кинеских вредности са универзалним вредностима, јасно је да је кинеска култура оквир у ком се крећу идеолошки обрасци ТНП-а.