ОД ВЕЛИКИХ ГОДИШЊИЦА ДО РЕВОЛУЦИЈЕ БИЈЕНАЛА ФАНТАСТИКЕ

Ликовна 2023. у Србији: Избор „Печатовог“ критичара

У нашем избору једни поред других су млади и класици, као и приватне галерије од којих су неке преузеле велике послове у култури поред водећих музеја. Овај избор најбољих ликовних дешавања у 2023. години није по приоритетима, уметност је тешко мерити по резултатима, није реч о спорту нити о научнотехничким дометима. То је и разлог што је у овој критици приближно испоштована само хронологија настанка ликовних појава

Ликовна критичарка листа „Политика“ у свом избору најбољих изложби у 2023. каже да велике пројекте националне културе поводом значајних годишњица није примерено у овом контексту поредити са продукцијом савремених визуелних уметника. Наравно да није, да се не би схватило колико је нова уметност опала у односу на стару, колико је ушла у „понашање“, како је говорио професор Драган Лубарда. Овде је заступљен другачији став, традиција и савременост могу се доводити у везу јер, како ћемо видети из овог текста и сада постоје млади уметници који иду траговима великана, ако је реч о фигурацији. Сећамо се кључне дефиниције Мила Милуновића: „Не постоји стара и нова, већ само добра и лоша уметност.“ Зато су у нашем избору једни поред других млади и класици, као и приватне галерије од којих су неке преузеле велике послове у култури поред водећих музеја. Овај избор најбољих ликовних дешавања у 2023. години није по приоритетима, уметност је тешко мерити по резултатима, није реч о спорту нити о научнотехничким дометима. Зато је у овој критици приближно испоштована само хронологија настанка ликовних појава.
Низ изложби у земљи обележио је 150 година од рођења Надежде Петровић (1873–1915) а круна свих манифестација је била највећа њена ретроспектива у Народном музеју у Београду. Како је Катарина Амброзић истакла раније на предавању у Минхену пред публиком састављеном од историчара уметности и музеалаца, у Надеждино време у Немачкој, па ни Европи, није постојала тако напредна уметница. Више од тога, она је недостижан узор данашњим српским ствараоцима и по томе што је најавангарднија а истовремено велики патриота, који се жртвовао за своју земљу.

Када је реч о најзначајнијим националним институцијама, истиче се мудро вођена од директорке Тијане Палковљевић Бугарски Галерија Матице српске у Новом Саду. Та галерија је потпуно обновљена без десетогодишњег престанка рада који је недавно задесио водеће београдске музеје и Народну библиотеку а успела је да успостави изванредне стваралачке везе са неким од водећих европских музеја. Изложбом под називом „Живот посвећен лепоти и уметности“ обележила је 70 година од смрти Уроша Предића (1857–1953). Још успешнија је ретроспектива цртежа, слика и припрема за витраже Васе Поморишца (под истим називом) којом се слави 130 година од рођења тог војвођанског мајстора (1893–1961), али и заокружује јубилеј 175 година Галерије Матице српске. Изложба је већа од ретроспективе у Музеју савремене уметности у Београду из 1986. а двојезични каталог обимнији са студијама и приказима непознатих дела. Представља увод у објављивање монографије.

Трећа кључна установа Галерија САНУ прославила је великим изложбама сто година од рођења Миће Поповића (1923–1996) и исти јубилеј другог сликара академика Милорада Бате Михајловића (1923–2011). Уз Лазара Возаревића, Петра Омчикуса и Стојана Ћелића то су двојица најистакнутијих српских поратних модерниста. Тако је упркос последица транзиције Галерија САНУ и даље кључна на мапи најквалитетнијих ликовних дешавања.
Не са две, већ са више изложби у протеклој години, издвојила се београдска приватна Галерија АРТЕ, коју води Иван Митић. Њен напор да изложи непознате слике Паје Јовановића (1859–1957) из приватних колекција и тим поводом објави монографију кустоса Петра Петровића, има музејски карактер и значај за националну културу. Капитална је била и изложба сликара „Нове предметности“ (Дамњан, Калајић, Рељић, Миљуш, Оташевић, Нешковић и Иљовски) у два одвојена простора. Тим поводом АРТЕ намерава да објави и монографију о фигурацији шездесетих.

Од збивања на савременој ликовној сцени, револуцију је направило II Бијенале фантастике, које је само у Београду видело 7.200 посетилаца а изложба најбољих нових слика српских уметника те тематике пренесена је и у Модерну галерију Ваљево. У односу на I Бијенале фантастике пооштрен је критеријум, смањен број дела за излагање и повећан износ за награде. Иза овог великог успеха стоји тихо и ненаметљиво само један човека – Мића Михајловић и његова Фондација „Феникс“ коју води са сином Мијатом.

Новосађанка Снежана Петровић (1977) имала је у 2023. велики успех. Изабрана је за једног од селектора прошлогодишњег Бијенала фантастике, добила је награду „Момо Капор“ за ликовну уметност, а београдска приватна Галерија „Сањај“ тим поводом јој је организовала изложбу слика, цртежа и графика, после које је уследила самостална изложба у Паризу у Галерији „Boris“ која јој је омогућила за наше појмове невиђене услове. Тако је ова професорка у великом стилу потврдила своје вредности.
Од млађих је сличан успех имао још само београдски сликар и цртач Петар Мошић (1981). Има је успеха на европској сцени, учествовао је 2022. и 2023. године на Affordable Art Fair – великом Сајму уметности у Амстердаму на коме је продао скоро све слике. Директорка тог сајма Блајт Болтон га је јавно похвалила и ставила на званични сајт његова дела као најбоље изложене радове на Сајму. Прошле године имао је и самосталну изложбу у великој Галерији „Glo’Art“ (Ланакен) у Белгији. Нове слике је 2023. приказао и на две самосталне изложбе у земљи, у београдској Галерији N.EON и у Народном музеју у Шапцу, где је освојио прву награду на шабачком Октобарском салону, старијем од београдског.