ДАНАШЊА БРИТАНСКА ВОЈСКА БИ ЈЕДВА НАПУНИЛА ВЕМБЛИ

Својевремено је, почетком 1980-их година, у „Политици“ освануо наслов: „Вежба у Сплиту ‘Ништа нас не сме изненадити’ отказана због кише“. Нису ни ови овде данас много бољи. Пре неки дан су се два британска брода, од три колико их тамо има, успешно сударила у Бахреину

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је пре неки дан најавио да ова војна алијанса треба да се позабави развојем догађаја у Азији. Када војна алијанса то каже, звучи као претња, а онај коме је упућена ће већ разумети. Кинези би се с правом могли осетити прозванима. Међутим, ако је Русија тај „непомерљиви објекат“, шта тек рећи за Кину која се на кинеском зове „Центар света“? Тај центар света је у својој историји на северној граници подигао највећи зид на свету да се брани од Монгола а почетком 14. века њихова тада највећа флота на планети је јездила морима без икакве намере да осваја територије. „Развој догађаја у Азији“ јесте Кина.
Готово истовремено председавајући Војном комитету НАТО-а, холандски адмирал Роб Бауер нас упозорава да се Алијанса спрема за рат с Русијом. Каже да ће то бити најкасније за двадесет година и да треба да будемо спремни. А кад он каже „спремни“, мисли и на залихе хране, воде и батерија (струје). Рече нам тако Холанђанин, човек из земље у којој масовно затварају фарме и гасе производњу хране (природне). Петар Велики се јесте учио бродоградњи у Холандији, али Русија данас ипак има 420 пута већу територију од њене. Адмирал процењује да ће Алијанса у наредних двадесетак година кренути поново на исток. О томе се ради, зар не? То је много вероватније него да Русија крене на запад. Шта ће Русима Холандија која је величине осредњег московског предграђа? Руси ионако после лепо испрате незване госте све до Париза, Берлина, како ко заслужи.
Мапе су исцртане, каже адмирал, биће рата. У склопу припрема за тај „дугорочни“ план адмирала Бауера или можда неке америчке и британске краткорочне планове, НАТО ове године изводи највећу војну вежбу у својој историји. Вежба „Постојани бранилац 2024“ (Steadfast Defender 2024) почиње ових дана уз учешће деведесет хиљада војника. Британски министар одбране Грант Шапс је изјавио за Би-Би-Си да се „борбене линије поново исцртавају“ и овдашњи медији су у стању комплетне антируске и проратне хистерије. Шапс је даље објаснио да су тенкови буквално на украјинском травњаку, а да су темељи светског поретка уздрмани до сржи. „Налазимо се на раскрсници“, ускликнуо је. Британија учествује у вежби са двадесет хиљада војника, борбеним авионима, ратним бродовима и подморницама.

ПРОАКТИВНИ ПРИСТУП Амерички генерал Каволи, главнокомандујући НАТО снага (мора да буде Американац), обавестио нас је да ће вежбе показати способност Алијансе да успешно и брзо „ојача“ своју територију у случају напада. Вежбе се одржавају на територији Немачке, Пољске и балтичких земаља и биће то, наравно, симулација рата с Русијом. А стратегија укључује спремност да се одговори на нуклеарне, сајбер, као и нападе из васионе. НАТО приступ, каже Каволи, јесте проактиван како би одвратио противника од могућег напада и како би се снаге прилагодиле модерним претњама.
Можемо овде само да приметимо да нам је пре двадесетак година, у вези с ратом у Авганистану, један британски генерал објаснио да се гол не брани тако што стојиш на гол-линији. Британија се, дакле, не брани на Ламаншу већ у авганистанским, па ваљда и балканским гудурама. Како онда сасвим питомо и симпатично звучи оно о НАТО „проактивном“ приступу. Само да не буде превише „активан“ тај приступ. Колико смо до сада видели, нико никада није напао чланицу НАТО-а. А НАТО је напао кога год је стигао.
Ево нам, на пример, стиже вест да су љубитељи мира из Сједињених Држава српској јужној покрајини дали извесну количину противтенковских ракета „џавелин“. И ми смо изгледа на тој гол-линији. А поред нас голмани Украјине, Либије, Ирака, Јемена, Авганистана, Палестине… гужва. Једини небрањени део гола је сад ваљда онај испод пречке.
Да подсетимо само да када НАТО и уопште западни политичари говоре о светском поретку, они мисле на онај заснован на „правилима“ (rules based), а не на правним актима. Што би рекао руски министар иностраних послова Сергеј Лавров – па дајте нам да видимо та правила, је л‘ има то негде написано? Нема, наравно да нема, сетимо се само како је амерички изасланик Гелбард Милошевићу давао празан лист папира да потпише – само ти потпиши, а ми ћемо ти после рећи шта, кад и како да одрадиш. То је тај поредак заснован на правилима а задатак НАТО-а је да га одржи у животу. Енглези имају један готово фудбалски израз за такву стратегију: померање статива (moving the goal posts). Па ти после дај гол кад они то померају лево-десно!
Украјинска криза се ближи и свом и највероватније поразу Украјине и њених НАТО савезника. Да ли постоји могућност да Американци, Британци и читава Алијанса тако шта обзнане и признају? Свакако да не. Уз помоћ свемогућих медија главног тока промениће наратив. „Вашингтон пост“ је из заглавља већ испустио Украјину. Тема већ постаје од другоразредног значаја. Предлажу нам да се сада концентришемо на скоро надолазећи напад Русије на земље Балтика, Пољску, једног дана можда и Португалија и Исланд дођу на ред.
Но како то већ иде с пројекцијама, биће да се НАТО спрема на „активну одбрану“, рецимо. У склопу те одбране или напада, како већ, важну улогу сигурно игра и Британија. И на овој војној вежби Британија учествује са двадесет од деведесет хиљада војника. Нешто више од петине учесника који долазе из двадесетак земаља. Горди Албион очигледно претендује ако не на улогу прве виолине, а оно бар на улогу првог тромбона.
Британија је некада била империја над којом Сунце никада не залази. Простирала се од индијског потконтинента до Северне Америке и од Шкотске до Јужне Африке. У 19. веку, током владавине краљице Викторије, Британија је имала и до 124.000 војника (1881) и то у време је становника на острву било око тридесет милиона. На Ватерлоу је на пример, 1815. године војвода од Велингтона имао на располагању 67.000 војника од којих нису сви били Британци. За искрцавање у Нормандији 1944. Британци су имали 62.000 војника.
Данас, међутим, ова земља са више од 60 милиона становника располаже војним снагама од око 142.000. Од тога је у копненој војсци око 78.000, авијацији 33.000, морнарици 26.000, а у маринцима још 6.500 војника просечне старости од око 31 годину. Копнена војска је дакле упоредива са оном на Ватерлоу и нешто је већа од оне која се искрцала у Нормандији.
Додајмо још да се ова војска и смањује. Тако је 2023. било 142.000, док је претходне године било 148.000. Подсећања ради, ова војска је током Првог и Другог светског рата располагала са око четири и по милиона војника.
Британија, дакле, данас располаже копненом војском која може читава да стане на Вембли. Занимљиво је приметити да се чују процене да су Украјинци у овом текућем рату до сада, за скоро две године ратовања, изгубили више од пола милиона војника. Тек толико да бројеве ставимо у неки контекст.
Додатни проблем за британску војску представља и чињеница да више људи напушта војску него што могу да регрутују. У последњих годину дана је војску напустило 16.000 људи, а пријавило се 11.000. То је минус од пет хиљада. Краљевска морнарица је била присиљена да неке бродове пензионише јер једноставно немају довољно морнара. Сада чујемо да из истог разлога ни носачи авиона не могу да се отисну у Црвено море.

КАКО ПОПУНИТИ РЕДОВЕ? А што се регрутације тиче, парламент је забринут и разматра могућност да се ублаже критеријуми за пријем регрута. Како каже један парламентарац, „па ни пола рагби репрезентације не би могло да прође ове тестове!“.
Поред квантитета и физичке спреме регрутни центри имају још неке проблеме попут различитости! Како нам је већ познато, различитост је једна од мантри савремене западне идеолошке поставке. Ето, на пример, прошле године је у војсци било шеснаест хиљада жена (11,5%) а до 2020. треба да их буде тридесет посто! Што се етничких мањина тиче, оне су заступљене са тек десет одсто, док их је на нивоу Британије шеснаест посто. Трансродне регруте не спомињу. Не још. Има ту да се ради како би се достигли ти циљеви.
Иначе је сасвим уобичајена слика да видите војне камионе испред школа где униформисана лица деле рекламне листиће и спремни су да одговарају на сва питања. Рекламе сугеришу да ћеш с британском војском пропутовати свет и видети многе нове земље и пределе. Ко екскурзија, дивота. Поменуте школе се углавном налазе у сиромашним деловима сиромашних градова. Нема их испред приватних школа у отменим деловима Лондона.
Видимо, међутим, ових дана да је влада дозволила да се неким илегалним имигрантима да радна виза. Засад се говори о 16.000 људи који су, погодићете, све углавном мушкарци од око 25 година. Када једном добију радну дозволу, могли би да раде и у војсци, зашто да не? Имају обезбеђен стан и храну, државни посао, могућност напредовања… Неки ће можда хтети у полицију. У случају да се народ побуни као ови фармери у Немачкој или ономад жути прслуци у Француској, ништа боље него имати полицију која не потиче из редова тог истог народа. Лепо истренирани, послушни, са пендрецима, воденим топовима, сузавцем… ништа боље и лепше за успостављање мира и реда. И то је 16.000 само за почетак. Биће их више, много више.
Но треба признати да је технологија данас далеко одмакла и да за задатке које је некада обављало десет људи сада је можда и пар довољно. Тих пар, међутим, треба да је добро обучено. Колико видимо из планова НАТО-а, сукоби које предвиђају треба да се догоде на појасу од Балтика до Пољске а како смо видели из примера Украјине,
Алијанса ће врло радо снабдети те земље оружјем, муницијом и другом опремом а све што оне, дотичне земље, треба да ураде јесте да ухвате довољан број својих грађана и да их одвуку пред руске тенкове и топове. Тај бизнис модел се показао врло успешним па зашто га мењати?
Како нас „Гардијан“ уредно обавештава, британске специјалне снаге су од 2011. наовамо биле укључене у операције у чак 19 земаља укључујући Нигерију, Судан, Филипине, Русију, као и Сирију и Украјину. Те јединице оперишу у тајности тако да јавност није упозната с њиховим подвизима. Како „Гардијан“ објашњава, тим специјалним јединицама командују директно премијер и министар одбране и то у ситуацијама када Уједињено Краљевство није у рату с дотичном земљом. Новине нам то не кажу, али је сасвим могуће да парламент није упознат са овим делатностима. Не може се веровати, видите, демократски избраним представницима. Хоће можда и да питају понешто и пренесу новинарима.
Британија није више империја каква је била и то је свима јасно. Британија, међутим, има изузетну пројекцију сопствене моћи у доменима „меке моћи“ попут музике, филма, телевизије и језика уопште. Има исто тако врло способан дипломатски кадар, шпијунске и информативне службе, као и врло разуђену мрежу економских, политичких и финансијских утицаја. За такву земљу је седамдесетак хиљада војника можда и сасвим довољно ако успеју да убеде (натерају) све друге да шаљу своју војску пред топове.
Ево примера „Косова“. Пре неколико недеља је у посети био министар иностраних послова Британије Дејвид Камерон, а одмах за њим и Ирац Лео Варадкар, који је наводно дошао да посети својих тринаест војника (13?). Да можда не планирају да неке илегалне имигранте пошаљу у нашу јужну покрајину? Руанда им није довољна? Сада су стигле вести о „џавелинима“ који су испоручени „косовским безбедносним снагама“. Шта ће Аљбину Куртију противтенковске ракете? Можда он и не зна, али има ко зна. Све што Курти треба да уради је да построји војску и чека наредбе из Лондона и Вашингтона. Оних 70.000 ће остати на Вемблију да гледају финале Купа. Можда се поиграју дроновима и роботима седећи испред екрана негде у Јоркширу.
Но још једну важну чињеницу не треба изгубити из вида. Спољна опасност, ти страшни Руси па и Кинези, Хути и сви други су нужно потребни ради застрашивања сопственог народа, оног који плаћа порез. Исто је тако потребно непрестано нарицати о тешкоћама регрутације, о застарелој техници, опреми, истраживању у војне сврхе и тако даље. Заједнички вектор свим тим наративима је исти – финансије! Дајте нам више пара, треба нам више пара.
Како је лепо објаснио Џулијан Асанж пре десетак година, не ради се о томе да се рат добије и тиме оконча. Ради се о томе да рат постане константа – вечни рат је одувек био сан свих транснационалних финансијских крвопија. Што би рекли Енглези, follow the money – прати траг новца!