ИЗЛОГ КЊИГЕ

Проф. др Александар Растовић, проф. др Игор Борозан, проф. др Мирјана Ротер Благојевић
НАРОДНА СКУПШТИНА – ОГЛЕДАЛО ВОЉЕ НАРОДА СРБИЈЕ
Православна реч

Дело објављено паралелно на српском и енглеском језику, заједничко издање са Генералним секретаријатом Народне скупштине РС. Текстуални део је подељен у три целине. Проф. др Александар Растовић је аутор прве целине под називом „Историјат Народне скупштине 1804–2022“. Читаоци се упознају са историјским основама српског парламентаризма као и положају Скупштине Србије кроз различите периоде: од устанка до стицања независности, у независној Србији до Првог светског рата, у Великом рату, у Краљевини СХС – Југославији од 1918. до 1941. У овом делу је садржан и историјат Скупштине од завршетка Другог светског рата до увођења вишестраначја у Србији. Обухваћени период је до 2022. године.
Проф. др Мирјана Ротер Благојевић је аутор текста „Зграда народне Скупштине“. Друга целина описује целокупну архитектуру зграде Народне скупштине. Обухваћен је сам процес изградње, просторна структура, конструкција, материјали, спољашње обликовање…
Трећи део, чији је аутор проф. др Игор Борозан, представља целину под називом „Уметничко уобличавање Дома Народне скупштине“. Започета у време Краљевине Србије, довршена у доба Краљевине Југославије, трајући до најновијих дана скупштинског живота континуирано је допуњавана уметничким предметима и ова монументална грађевина представља визуелни симбол српске државности.
Текст је обогаћен великим бројем колор фотографија, илустрација и докумената из архиве Скупштине Србије. Неке фотографије и документа се први пут представљају јавности. 

Кнут Хамсун
ЛУТАЛИЦЕ
Лом

Хамсунов најобимнији роман, сага о одрастању и пријатељству Едеварта и Августа, о љубави и авантурама младог човека са норвешког севера. Хамсун је од ране младости био луталица, и ова књига се умногоме заснива на његовим искуствима из тог романтичног времена. Чак је два пута емигрирао у Америку: 1882. када му је било 23 године, а затим 1886 (оба пута остао је по две године, а други пут се вратио јер су му рекли да има туберкулозу), тако да му је тема емиграције у Америку веома добро позната. У чувеном роману „Плодови земље“ (1917), један од јунака, млади Елесеус, растрзан између села и града, на крају одлази у Америку из које се „никада није вратио“, док у последњем Хамсуновом роману „Круг се затвара“, главни јунак Абел живи између Норвешке и Америке, и стицајем околности нигде не налази свој дом. Едеварт, јунак Луталица (које су у великој мери љубавни роман), непрекидно је у раскораку да ли да оде или да остане у свом завичају. Ово узбудљиво Хамсуново ремек-дело има и свој наставак, роман „Август“.

Никола Илић
ЦРКВЕНА ПОЛИТИКА СРПСКОГ КНЕЗА ЛАЗАРА (1371–1389)
Чигоја штампа

Дело се бави црквеном политиком првог владара тзв. Моравске Србије, великог кнеза Стефана Лазара (1371–1389). Након пропасти Српског царства и смрти цара Стефана Уроша В (1371), кнез Лазар, управитељ области са језгром у Западном Поморављу, тежи да се постави за легитимног српског владара и наследника Немањића. С обзиром на то да је Српска Црква потврђивала легитимитет српских владара, кнез Лазар посвећује велику пажњу решавању црквених проблема – уз Лазарево залагање се решава црквени спор са Цариградом (1375), учествовао је у постављању Јефрема за патријарха (1375), а следећег патријарха, Спиридона, поставио је самостално (1379/80). По постављању Спиридона за патријарха кнез Лазар је дефинитивно признат као једини легитимни владар Србије од стране Српске Цркве. Уз решавање црквених проблема, Лазар ојачава свој легитимитет и задужбинарством. Изгледа да је кнез Лазар сукоб са Турцима Османлијама осамдесетих година XИВ века представљао као свети рат, као борбу за одбрану хришћанства. Лазарева погибија у боју против Турака на Косову (1389) послужиће његовим наследницима за канонизацију кнеза Лазара и развијање његовог светачког култа.

Оливер Суботић
ДИГИТАЛНИ РУБИКОН
Катена мунди

Књига која на прегледан и свима разумљив начин описује настанак, развој и опасности вештачке интелигенције. У питању је прва, популарно писана књига о овом феномену који ће променити живот генерација које долазе. У овом тренутку није главни проблем на који ћемо начин у техничком смислу извести опсервацију вештачке интелигенције, колико питање: да ли смо уопште спремни да и нешто конкретно урадимо на том пољу? Основна недоумица, дакле, није у којој мери је човек способан да уочи димензије технолошке „реке“ која се излила већ да ли је спреман да уложи напор у обликовање и преусмеравање њеног тока?
А када смо већ код аналогије са реком, сетимо се историјске приче о преласку Рубикона, која је и позајмљена за наслов књиге коју управо читате. Како приповеда древна повест, река Рубикон је у првом веку пре Христа служила као нека врста границе између провинција на југу Италије и Галије на северу. Постојала је забрана преласка те реке, која је на неки начин била гарант мира на полуострву. Јулије Цезар се одважио да ту забрану прекрши, са свим последицама које је тај потез повлачио за собом, и кренуо је са својим трупама из Галије ка Риму. Прелазак Рубикона је означио велики сукоб на тлу данашње Италије из кога Јулије Цезар излази као победник и убрзо постаје велики римски император. Судбоносни прелазак Рубикона преточен је вековима касније у познат израз који означава резолутан прелазак преко неке границе, чему следује дубока неизвесност. И то такав прелазак после кога нема повратка назад. У наше време је, сасвим сигурно, стреловитим напретком вештачке интелигенције пређен технолошки Рубикон. Притом, савремени човек углавном нема одлучност коју је имао Гај Јулије Цезар: да у ономе што га очекује дефинитивно победи. 

Данијел Дефо
ГОДИНА КУГЕ
Лагуна

Године 1665. куга је захватила Лондон и однела преко 97.000 живота. Данијел Дефо је у време куге имао само пет година, али се ослонио на своја сећања и новинарско искуство да би створио упечатљиву хронику епидемије и њених жртава. У овом роману приповедач нас извештава о разорном напредовању пошасти која је у потпуности преобразила град: неке улице су сумњиво празне, неке – са крстовима на вратима домова – препуне звукова и мириса људске патње. И сваки грађанин кога сретне има причу која заслужује да буде отета од заборава.
Фасцинантан је приказ људске природе, која и поред искуства из прошлости упорно понавља исте обрасце. Страх од заразе, празноверје, грубост, поткупљивост и лукавост импулси су за самоочувањем пред којима разборитост губи упориште. Па ипак, и у тренуцима највећег безнађа наратор ове приповести проналази решење и позива на милосрђе и јединство.

Томислав Стевановић
ТРГОВЦИ СОЉУ
Дерета

Радња романа  одвија се крајем 16. века и бави се положајем Срба који се налазе између чекића и наковња, у време ратова Османског царства са Аустријом и Угарском. Главног јунака ове приповести о историјском периоду важном и трагичном по српски народ – Еродима, Тихомир Стевановић дефинише више езотеријским контекстом предања европске тајне историје него егзистенцијалним чињеницама. Самим тим Еродимова флуидност и свеприсутност отвара широке перспективе приказа и тумачења догађаја везаних за Банатски устанак Срба и спаљивање моштију Светог Саве чиме је Синан Паша желео да побуњене Србе казни и понизи. Такође, луцидно су приказане саге на тадашњој европској политичкој сцени, као и позадина Европе тог доба препуне празноверја, одметнутих племића и војсковођа, езотерије и мистике, сомнабулне потраге за каменом мудрости и алхемијским тајнама, чему су поготово племићи били склони. Стевановић не жели да испише политичку историју једног периода, сукоба и устанка. Он свог књижевног јунака води тајним путевима договора зараћених страна али и сенкама догађаја којима Еродим присуствује износећи властите оригиналне судове и запажања. Ова сложена и упечатљива историјска прича о страдању, захваљујући вештини компоновања и прецизном, негованом језику, али и иронијском тону који слику једног суровог доба, препуног језивих злочина, уздиже до универзалне сторије о рату, мотивима његових учесника, те исходима њихових судбина, чита се са лакоћом.