ХЕЛЕЗ ИЗМИСЛИО ПАРАВОЈНЕ КАМПОВЕ У СРПСКОЈ

Министар одбране БиХ изнео лажне тврдње „да се на подручју Рогатице и планине Маглић налазе кампови за обуку паравојних организација где цео процес воде Руси“, што су одбацили и РС и Еуфор

Днаставак монтираног судског процеса против Милорада Додика (главно рочишта је, због посете председника РС Мађарској, одлуком Суда БиХ померено за 6. децембар), противници Републике Српске настављају са атацима на, за њих непожељни, мањи ентитет дејтонске творевине. На сцену је поново ступио ратоборни министар одбране БиХ Зукан Хелез, одавно познат по претњама првој српској држави западно од Дрине. Овај бошњачки политичар је свесно „подигао температуру“ на ионако врућој политичкој сцени некадашње централне југословенске републике изреченом неистинитом тврдњом „да на подручју Републике Српске постоје војни кампови за обуку паравојних организација, као и да цео процес воде људи из Русије“.
ПРАЗНЕ ОПТУЖБЕ И „ЗАБРИНУТОСТ“ ЛОНДОНА Хелез је 22. новембра на ТВ Н1 причу започео наводом „да се ради о неким младим људима, као и људима из Русије“, да би затим у изјави Радију Слободна Европа саопштио да се наводни кампови „налазе на подручју Рогатице и планине Маглић“. Нагласио је и „да поседује њихове фотографије“, које, међутим, није презентовао јавности. После је рекао да ће „слике показати на телевизији“, а онда то порекао тврдећи „да не сме послати фотографије које документују постојање војних кампова“. Уследили су оштри деманти из РС, а посланици СНСД-а и Српског клуба у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ су упутили захтев за Хелезову смену. У тој иницијативи је наглашено да су његове изјаве „изазивале и настављају да изазивају панику и страх у јавности“. Оцењено је, такође, да је циљ оваквог Хелезовог замешатељства „ширење дезинформација, страха и русофобије, те стављање мрље на институције РС, пре свега на њено Министарство унутрашњих послова“.
Челници владајуће бошњачке „тројке“ су, наравно, стали у одбрану свог министра, али су из СДА најавили да ће, у случају да се покаже да Хелез није говорио истину, гласати за његову смену. Гласови некад водеће, а сад најјаче опозиционе партије међу Бошњацима били би довољни да министар војни мора да одступи, а такав исход гласања би вероватно довео до распада садашње владајуће коалиције на нивоу БиХ.
Тужилаштво БиХ је покренуло предмет у вези с Хелезовим наводима, па је министар одбране БиХ позван да овом органу да изјаву у својству сведока о наводним паравојним камповима. Хелез се у Тужилаштву БиХ задржао више од сата, али након тога ни од њега, ни од представништва Тужилаштва јавност није обавештена о томе шта је саопштио. Индикативно је, међутим, да је тврдње овог високог функционера Социјалдемократске партије БиХ демантовао Еуфор, пошто је из те мировне војне мисије у дејтонској творевини саопштено „да им нису достављени докази или информације које би потврдиле постојање или активности било каквих паравојних кампова у Босни и Херцеговини“.
Без обзира што је неистинита, Хелезова тврдња о постојању паравојних кампова на подручју Рогатице и Маглића је, како каже министар унутрашњих послова РС Синиша Каран, „веома опасна“ и у функцији даље демонизације РС и настојања да се доказима поткрепе старе тврдње о сепаратистичким плановима Додиковог режима, као и малигном руском утицају на руководство босанских Срба. Зато није случајно што је Хелезова изјава добила одјек у Лондону, одакле је Алиша Кернс, позната мрзитељка Срба, председавајућа Комитету за спољне послове британског парламента, поручила (преко друштвене мреже Икс) да је „забринута због извештаја министра одбране БиХ о паравојним камповима у којима српски и руски екстремисти пролазе обуку“.
Може се поставити питање да ли је Хелез сам дошао на идеју „да пронађе кампове у Рогатици и на Маглићу“ или му је ова „информација“ достављена с неког „вишег места“, вероватно од пријатеља са Запада који су проценили да његовим „открићем“ могу заоштрити ситуацију у БиХ и компромитовати Додиково руководство. Ова друга могућност изгледа вероватнија, али је од тога, чини се, важније то што ће одапета стрела, без обзира на неистинитост Хелезових тврдњи и деманти Еуфора, бар делимично погодити циљ. Јер преношење ове лажи ће у западним земљама, као и у ранијим сличним случајевима, учврстити утисак јавности о „опасним и милитаристички расположеним босанским Србима који желе, у сарадњи с Москвом, да разбију државу БиХ и изазову нови ратни пожар на Балкану“. А да би се то спречило, биће, по њиховој логици, потребно да Колективни запад предузме одлучне мере за одстрањивање с политичке сцене неподобног Додика и „пацификацију“ Републике Српске.

ПРАЗНИЧНА ПРОВОКАЦИЈА Иако у дејтонској Босни и Херцеговини не постоји заједнички државни празник који прослављају оба ентитета, Бошњаци не одустају од покушаја да обележавање Дана ЗАВНОБИХ-а, као Дана државности БиХ, наметну и Републици Српској. Подсетимо да је 25. новембра 1943. у Мркоњић Граду одржано прво заседање ЗАВНОБИХ-а на коме су представници Титовог партизанског покрета донели одлуку да Босна и Херцеговина постане федерална јединица у новој Југославији, која је проглашена четири дана касније на заседању АВНОЈ-а Јајцу.

Није дакле на заседању у Мркоњић Граду било речи ни о каквом рађању државе БиХ на чему, фалсификујући историју, инсистирају некадашњи Муслимани који су се 1992. године, гласајући за напуштање Југославије, одрекли АВНОЈ-а без кога не би било ЗАВНОБИХ-а. Логично је што у Републици Српској не желе да прослављају Дан ЗАВНОБИХ-а као државни празник, али су и поред тога челници владајуће „тројке“ из Сарајева Нермин Никшић, Елмедин Конаковић и Един Форто одлучили да 25. новембра допутују у Бањалуку и у овом граду обележе „свој празник“.
То су учинили и поред тога што је Полицијска управа Бањалуке забранила јавни скуп у организацији Градске организације Социјалдемократске партије БиХ заказан за 25. новембар. Забрана је, како је образложено, донета „због процене да на овом скупу може доћи до већег угрожавања људи и имовине због оперативних информација да појединци јавно позивају грађане на масовно окупљање у циљу спречавања одржавања овог скупа“.
Када су незвани гости из Сарајева дошли пред просторије Градске организације Социјалдемократске партије БиХ у Бањалуци, дочекали су их припадници Борачке организације Републике Српске који су, звиждуцима и порукама, изражавали незадовољство због покушаја бошњачких политичара да обележе Дан ЗАВНОБИХ-а у граду на Врбасу. Присутан је био и кордон полиције РС, а припадници Борачке организације су током доласка и боравка лидера сарајевске „тројке“ у просторијама Градске организације СДП узвикивали поруке – Живела Република Српска, Живела Србија!, Живео 9. јануар, Живео Милорад Додик. Након краћег времена гости из Сарајева су напустили просторије СДП-а. Пре него што су челници „тројке“ окончали свој боравак у главном граду мањег ентитета, председник СДП БиХ Нермин Никшић је, одговарајући на питање новинара да ли су дошли у Бањалуку да провоцирају, објаснио „да је Бањалука у БиХ, а не у Србији“, као и да је „Република Српска део Босне и Херцеговине“.

Милорд Додик је, међутим, оценио да су „Конаковић, Никшић и Форто дошли у Бањалуку да провоцирају“, нагласивши „да он 9. јануара на Дан Републике Српске не иде у Сарајево да прави глупости“. Очигледно је да ће док год буде постојала дејтонска БиХ, бити присутан непремостив јаз у третирању празника који се славе у њена два ентитета, али је проблем у томе што бошњачка страна настоји да тај јаз превазиђе наметањем прославе Дана ЗАВНОБИХ-а Бањалуци и укидањем Дана Републике Српске.
Важнија вест од ових несугласица је да је Председништво БиХ, након дуготрајних опструкција „босанских патриота“, коначно именовало српског генерала Гојка Кнежевића за начелника Заједничког штаба Оружаних снага Босне и Херцеговине. Кнежевић ће на овој дужности заменити „проверени ратни кадар Армије БиХ“ генерала Сенада Машовића, коме је мандат истекао још пре две године. И поред те чињенице Бећировић и Комшић су стално проналазили начин да продуже Машовићев илегални мандат, односно спрече избор, за њих нежељеног, српског генерала. Да је прихватање неминовности ишло тешко, показује и податак да је Бећировић више пута, „ради додатних консултација“, прекидао седницу Председништва пре него што се коначно сагласио с Кнежевићевим именовањем.