ФИЦО ДРЖИ РЕЧ

Одлука нове владе у Братислави да блокира слање војне помоћи Украјини, коју је одобрио претходни кабинет, потврда је најављеног заокрета у државној политици Словачке, чији је премијер Роберт Фицо, ког Запад сматра проруским човеком, иако он то негира

ФИЦО ПОБЕДОМ ЗАБРИНУО БРИСЕЛ И КИЈЕВ Победа Фицовог СМЕР-а забринула је Брисел и Кијев због његових најава у предизборној кампањи да Словачка неће беспоговорно прихватати све одлуке и налоге из ЕУ и НАТО-а, као и да ће укинути војну помоћ Украјини, у чему је претходна влада у Братислави била врло издашна. Фицо, ком је текући премијерски мандат четврти по реду, заокрет своје земље у спољној политици већ је промовисао на самиту ЕУ, одржаном крајем октобра, када је рекао да словачка држава више неће слати оружје Украјини и да ће њено давање тој земљи „бити ограничено на хуманитарну и цивилну помоћ“. Убрзо потом његов кабинет је објавио саопштење о блокирању велике испоруке војне опреме Кијеву, коју је, као поклон, обећала бивша влада. Реч је о „пакету“ вредном 40,3 милиона евра у ком је требало да буде муниција од 7,62 милиметра и великог калибра за топове од 125 милиметара, као и ракете за противваздушну одбрану и мине. Од почетка руско-украјинског рата Словачка је Кијеву испоручила наоружање вредно 671 милион евра.
Овим поводом је, такође, објављено да држава неће спречавати приватне фирме да слободно продају своје оружје чак и Украјини, али и поновљено владино уверење – супротно ставу евроатлантиста – да наоружавање Кијева неће донети жељени резултат режиму Владимира Зеленског и Западу, који га здушно подржава. Пре неколико дана, у јеку нове дебате у ЕУ и НАТО-а о потреби слања додатног наоружања Украјини, шеф словачке дипломатије Јурај Бланар је такво залагање назвао погрешним кораком, који Братислава не подржава. „Након 600 дана рата, видимо да ова стратегија, заједно са санкцијама, које више штете Европској унији него Русији, није успешна и да нема значајног напретка“, рекао је он у интервјуу аустријском листу „Пресе“.
Бланар је додао да садашњи руско-украјински рат личи на замрзнути конфликт који не може бити решен војним путем. „Продужетак сукоба само би резултирао већим губицима људских живота, због чега подржавамо мирно решење које би требало да иде баш преко ЕУ, која је настала као мировни пројекат“, истакао је словачки министар спољних послова. Говорећи о опредељености Фицовог кабинета за суверену спољну политику Словачке, Бланар је рекао да ће нова влада, „која ставља грађане на прво место“, одбацити све што би могло да има негативан утицај на њихов живот, „укључујући и санкције које озбиљно погађају економију и животни стандард Словака“.
У Словачкој се, иначе, од кад земљу води нова влада, све чешће указује на чињеницу да „Русија очекује економски раст, упркос санкцијама, док се ЕУ суочава са рецесијом“. Зато је и Бланар, у интервјуу „Пресеу“, нагласио да чланство у ЕУ не значи обавезу прихватања свих њених одлука „јер ако нешто не иде добро, морамо то критиковати и предлагати алтернативе“.

НОВИ КУРС Премијер Фицо је, након изборне победе, одбацио спекулације да ће одмах извести Словачку из евроатлантских интеграција, али је, истовремено, нагласио да његова земља неће бити само послушник у тим савезима, него да ће се одлучно борити против свега што јој наноси штету. Аналитичари сматрају да је таква премијерова политика последица чињенице да је у Словачкој и данас врло јак проруски сентимент, односно да она и даље „лебди између Запада и Истока“. Према једној предизборној анкети, око 52 одсто Словака је изјавило да су за рат у Украјини одговорни Кијев и Запад, половина је САД оценила као претњу безбедности њихове земље, а само 48 процената је рекло да мисли да је либерална демократија добра за Словачку.
Чланице ЕУ и НАТО-а немају јединствено виђење Фица, односно нове политике Словачке коју диктира његова влада. Има оних који верују да ће популистичка реторика актуелног премијера временом спласнути, „јер Словачка увелико зависи од новца из ЕУ“, али и прилично забринутих због Фицовог гледања на руско-украјински сукоб за који је, у предизборној кампањи, казао да није изазван само кривицом Москве. Међу ове друге спада бивши министар одбране Летоније Артис Пабрикис, који је, недавно, упитао да ли ће словачки војници, као припадници НАТО-а, бранити његову земљу ако буде нападнута од Русије. Он, такође, сматра да НАТО не може веровати Фицовој влади „у погледу осетљивих обавештајних података“.
Фицов кабинет је протеклих дана објавио неку врсту свог акционог плана у ком посебну пажњу привлаче ставови који се односе на будуће понашање Словачке у евроатлантским интеграцијама. Према том документу, који је образложио премијер, словачка влада већ гледа Украјину као пословну прилику, јер ће њена реконструкција бити „прилика за развој Словачке“, преко ангажовања њених компанија у пословима у којима ће се, углавном, трошити европски новац. Идеја је да се припреми детаљна „мапа пута за наредне кораке“ у вези с овим очекивањима. Прошлог месеца, приликом одлучивања о новој финансијској помоћи ЕУ Кијеву, Фицо је од европских партнера тражио гаранције да тај новац (укључујући и словачки) неће бити проневерен и да ће део бити искоришћен за обнову граничне инфраструктуре и подршку словачким компанијама укљученим у реконструкцију Украјине, која је за њега једна од најкорумпиранијих земаља на свету.
Нова влада у Братислави је у свом програму навела и да неће подржати споразум ЕУ о мигрантима ако он буде обавезивао земље чланице да плате 20.000 евра за сваког мигранта ког одбију да прихвате. Фицов „манифест“, како су пренели медији, прецизно истиче словачко одбијање „да плати било какве казне у вези с мигрантима“. План ЕУ је да се законодавна решења за ову област финализују до краја фебруара 2024, али тренутна ситуација не гарантује да ће то бити учињено, због више различитих гледања на овај дуготрајни проблем Уније. У програму Фицове владе посебну пажњу привлачи оцена да многе одлуке власти и апарата ЕУ, као и неке нове идеје чланица, изазивају негодовање у Словачкој. Једна од ствари на које се та љутња односи је и замисао да се иде на укидање вета у ЕУ коју је истакла Немачка, а начелно подржало још осам земаља. Нови словачки кабинет је уверен да би укидање сагласности свих у Унији при доношењу одлука „слабило позицију појединих држава чланица“.