Берлин: Буџетски хаос, ванредно стање

Још један удар на ионако уздрману најјачу привреду Старог континента: Уставни суд блокирао владину пројекцију буџета за 2024. годину у делу који је био намењен пројектима модернизације и „озелењавања“ индустрије, како би немачка економија вратила конкурентност драматично и драстично изгубљену после радикалног „раскида с Русима“, сигурним и јефтиним енергентима који су земљи обезбеђивали деценије просперитета и благостања

Одлука немачког Уставног суда да блокира владине буџетске планове кроз специјални фонд „тежак“ 60 милијарди евра, намењен „зеленој агенди“ и технолошким иновацијама, изазвала је шок у (тространачкој) владајућој коалицији. И снажан (не само финансијски) потрес, с непредвидивим последицама. Оне се, очигледно, не ограничавају на ову земљу: председница Европске централне банке, Францускиња Кристин Ленгард упозорава да немачка буџетска неизвесност блокира све (њихове и ЕУ) планове и пројекције.
Не само због чињенице да је реч о најјачој економији Старог континента, од чијег „здравственог стања“, добрим делом, зависе привреде других земаља на европском простору. Судском блокадом доведени су у питање и неки заједнички, посебно важни, европски пројекти. Две фабрике (насушно потребних) чипова, на пример.
Осим што је изазвала „буџетски хаос“ у најгорем тренутку – више нема могућности и времена да се буџет за 2024. усвоји како је било планирано, до краја ове „семафор коалиције“, чија популарност ионако драматично пада – суд из Карлсруеа ударио је својом одлуком снажан политички шамар.
И још горе: учињено је то у „режији“ политичких противника, опозиционих конзервативаца. Демохришћански посланици у савезном парламенту, Бундестагу, пресавили су, наиме, табак и оптужили владајућу коалицију да прибегава триковима и смицалицама у „склапању“ буџета како би на незаконит начин задовољила прохтеве странака које је чине. Циљано је, превасходно, на странку Зелени и специјални Фонд за климу и трансформацију, њихову „зелену агенду“ која предвиђа модернизацију немачке привреде, посебно индустрије, „озелењавањем“.

ЕВРОПСКИ (ЕКОНОМСКИ) МОТОР ИЛИ „ЕВРОПСКИ БОЛЕСНИК“ У пројекцији буџета за 2024, која је сада доведена у питање, средства за „зелени фонд“ – а ради се о 60 милијарди евра које је требало искористити и инвестирати у одређене пројекте и субвенције у временском распону од 2024. до 2027. године – нађена су у преосталом, и непотрошеном новцу, за који се влада задужила у време пандемије, како би се земља успешније борила против ковида.
Уставни суд је пресекао: дуг оправдан хитним, ванредним стањем, у једној години не може се користити као потрошња у наредним годинама.
Реска пресуда отворила је огромну (60 милијарди евра) „рупу“ у већ припремљеној пројекцији буџета, најважнијем владином документу. Било је планирано да буџетска расправа у Бундестагу – а то је, увек, прилика да се критички процењује политика гарнитуре на власти – почне 1. децембра.
Пресуда је створила „нове околности“. Расправа о буџету и његово усвајање одложени су на „неодређено време“. А тиме су „замрзнути“ сви планирани издаци о којима још нису пале формалне одлуке. Укључујући и помоћ Украјини. Влада је, иначе, планирала да наредне године помоћ Кијеву осетно повећа, на осам милијарди евра…
Немачке грађане забринуло је, далеко више од тога, шта ће бити са средствима „енергетског штита“. Реч је о астрономској своти, 200 милијарди евра, које је влада (држава) позајмила 2022. године како би, бар донекле, санирала драматичне и драстичне последице радикалног „раскида с Москвом“ и херметичним затварањем „Северних токова“, с неподношљиво енормним скоком цена енергената.
„Енергетски удар“ снажно је, иначе, погодио и уздрмао немачку економију и (некад) најјачу привреду Старог континента учинио „европским болесником“. Формула немачког заиста импресивног економског успеха и благостања била је, иначе, једноставна: сачувано индустријско језгро (аутомобилска, металска, хемијска индустрија), јефтини и сигурни руски енергенти и огромно, увек захтевно и исплативо кинеско тржиште. На тим чврстим основама и ослонцима почивала је и заснивала се неупоредива, у односу на економије других развијених земаља, конкурентност немачких фирми и укупне привреде.
Поузданих и јефтиних руских енергената (нафте, и посебно, гаса) више нема. Алтернативни путеви постали су непоуздани и недовољни. Цене енергената драстично (посебно кад је у питању течни гас) веће. Вашингтонски притисци на Берлин да се, опет радикално, као у руском случају, немачка привреда ослободи „кинеске зависности“, чине, такође, своје. С очигледним последицама: за разлику од других европских држава, Немачка бележи, из квартала у квартал, пад производње, с неизбежном рецесијом.
„Буџетски хаос“ додатно драматизује ионако драматичну ситуацију: у опасности су пројекти и субвенције од којих се очекивало да „убризгају нову крв“ привредном „европском болеснику“ и учине немачку индустрију опет висококонкурентном.

УМИРИВАЊЕ УЗНЕМИРЕНИХ ГРАЂАНА Канцелар Олаф Шолц покушава да, усред „хаоса“, ако је то могуће, умири узнемирену јавност. И, посебно, „охлади“ све усијанију политичку атмосферу, са све учесталијим и све гласнијим позивима да поднесе оставку и отвори пут превременим, ванредним изборима, на средини мандата владајуће коалиције (готово непознат случај код пословично стрпљивих Немаца) у којој различити страначки интереси, уз јавне кавге и оптуживања, бивају све чешћи и жешћи.
Канцелар је концем минуле седмице упутио, нимало случајно, прво поруку узнемиреним грађанима: финансијска помоћ за ублажавање терета високих цена енергије није угрожена. Пресуда Уставног суда оставила је за то „одшкринута врата“.
А затим заветовање на општијем, „крупном плану“: влада неће одустати, рекао је, од амбиције и подухвата за решавање широких последица „руског рата у Украјини“, подршке Кијеву, модернизације и „озелењавања“ највеће европске економије…
Како пак решити квадратуру круга и изаћи из драматичне буџетске кризе?
За тај посао је задужен човек чија је пројекција спорног буџета за 2024. годину и изазвала овај нечувени хаос. Реч је о надлежном министру финансија, истовремено и лидеру Слободних демократа (либерала) Кристијану Линднеру.
Он је, пре него што ће јавно наговестити „чаробну формулу“ и политички махерај за излазак из кризе и затрпавање провалије у буџету, повукао (за себе спасавајући) потез: отпустио је државног секретара Вернера Гецера, његову „десну руку“, главног аутора оспореног буџета. Њега ће ускоро, по министровој милости и наредби, заменити Волф Ројтер, генерални секретар и главни економиста министарства.
Министар финансија је концем минуле недеље, у грозничавој акцији и активности владајуће коалиције да се спаси што се још спасти може, најавио да ће, најпре и под хитно, уз консултације с канцеларом Олафом Шолцом и вицеканцеларом Робетом Хабеком (министар привреде из странке Зелени, чији планови су пресудом из Карлсруеа највише угрожени) за који дан предложити ребаланс буџета за ову (на истеку) годину.
А потом следи најамбициознији подухват: да се расходи намењени стабилизацији цена струје и гаса ставе на „уставно сигурну основу“. А да би се то постигло, влада ће, каже Линднер, предложити парламенту да већ за ову годину прогласи „ванредну ситуацију“. Ако би у томе успела, ванредно стање би „семафор“ коалицији омогућило да обезбеди новац (оних 60 милијарди) који јој сада недостаје ванредним задуживањем.

УКЛАЊАЊЕ „КОЧНИЦЕ“ То практично значи: уклонила би се „кочница“ на задуживање која је уведена у устав 2009. године. Она изричито везује руке влади да се задужује преко „црвене линије“, која је фиксирана на 0,35 одсто БДП-а. Остављен је, међутим, сигурносни вентил: ова „кочница“ се може „откочити“ (суспендовати), ради додатног задуживања, у ванредним ситуацијама. То се и дешавало у време пандемије и рата у Украјини.
Министар финансија прибегава овом политичком махерају како би избегао сваку расправу о другим и друкчијим опцијама за покривање „рупе“ у буџету. А поготово о оној која се најчешће и спомињала, и којој су се противиле две друге странке трочлане коалиције – повећању пореза имућнијим слојевима. За либерале, странку која је „пупчаном врпцом“ везана за крупни капитал и индустријске моћнике, то је увек била, и остала, „црвена марама“.
Питање је хоће ли, и како, Линднерова идеја и иницијатива с проглашавањем ванредне ситуације проћи. Поготово њен главни циљ да се све, и кад је реч о издацима за ублажавање драстичних последица енормног скока цена енергената, стави на „уставно сигурну основу“. Дакле: у текст Основног закона (званичан назив немачког устава), за шта је увек била потребна посланичка двотрећинска већина. Значи: још бар део опозиционих гласова…
Немачка је, иначе, увек практиковала ригорозну финансијску дисциплину. Под изричитом девизом да ниједна влада не сме да се задужује на рачун будућих генерација. Натурала је то, такође ригорозно, другима у Европској унији. У случају Грчке и њене драматичне дужничке кризе, инквизицијски драстично. Ангелу Меркел и њеног министра финансија Волфганга Шојблеа у грчким медијима су, очајнички и гневно, представљали као нацисте. И цртали их у карикатурама с Хитлеровским брчићима.
У тешком одвајању од марке, симбола њене економске моћи, и увођењу евра, тадашњи канцелар Хелмут Кол и министар финансија Тео Вајгел инсистирали су (и успели) да се, ради „здравља“ и стабилности монетарног новорођенчета, уграде „мастрихтски осигурачи“: колики (не)смеју бити државни дуг и инфлација.
С временом се та финансијска ригорозност крунила: и „строгим“ Немцима су почели да стижу из Брисела „плави коверти“, опомене да (ни они) нису довољно „дисциплиновани“.
Пут до финансијских смицалица и (спасоносне а проблематичне) ванредне ситуације коју најављује министар финансија Линднер је, стицајем нових (не)прилика, учестало био и бивао „утабаван“ и отворен…