ЖУРБА СЦЕНАРИСТА МОНТИРАНОГ ПОЛИТИЧКОГ ПРОЦЕСА

Залагања за брзу осуду Милорада Додика предводе амерички амбасадор у Сарајеву Мајкл Марфи и лажни високи представник Кристијан Шмит, који је избегао одлазак на расправу о стању у БиХ у Савету безбедности плашећи се питања о његовом легитимитету

Суд БиХ је одлучио да убрза процес против Милорада Додика и директора Службеног гласника РС Милоша Лукића, заказавши главни претрес оптуженима за неспровођење „декрета“ Кристијана Шмита за 22. новембар. Пошто, према оценама адвоката и правника, убрзање кривичног поступка нема упориште у закону, очигледно је да се сценаристима овог монтираног политичког процеса жури да што пре обаве посао, односно донесу пресуду која би значила одстрањивање „главног проблема Босне“ с функције председника Републике Српске.

МАРФИ НЕМИЛИЦЕ ПО ДОДИКУ Није тајна да иза одлука наводно непристрасних и самосталних правосудних институција дејтонске творевине стоје лажни високи представник из Баварске и амбасадор САД у БиХ Мајкл Марфи. Нарочито се у рад ових органа уплиће дипломатски представник земље предводнице Колективног запада у Сарајеву, који – како тврди портал „Вијести 365“ – врши велики притисак на Суд и Тужилаштво БиХ да Додику изрекну меру забране обављања дужности председника, а затим и притвор. Његови мотиви да се путем судског процеса обрачуна с лидером мањег ентитета нису

само политички, у смислу спровођења курса Вашингтона, већ и лични, пошто Додика, који му се у полемикама оштро супротставља, доживљава као непријатеља коме се треба осветити.
Марфи се и у најновијем ауторском тексту окомио на Додика, споменувши га чак 20 пута, у чему је Жељка Цвијановић препознала знаке опсесивности. Амерички амбасадор је текст искористио да против првооптуженог у сарајевском политичком процесу изнесе низ неистинитих оптужби и критика. Додикову изјаву да би Срби „у овом веку требало да формирају јединствену државу коју би чиниле Србија, Република Српска и Црна Гора“, Марфи је оценио као „позив на рушење државних граница на Западном Балкану“. Уз констатацију да „председник РС не само да дестабилизује БиХ већ прети безбедности и стабилности регије“, Марфи је замерио првом човеку Српске да „блокира владу и настоји уцењивати и малтретирати друге политичке лидере у земљи“.
Наравно, Марфи је исказао разумевање за процес који се води против његовог противника из Бањалуке, нагласивши како је „Додик знао шта ради када је потписао незаконит и неуставан Указ о закону којим се подривају одлуке високог представника, па се сада суочава са последицама“. Амбасадор доскора једине суперсиле на нашој планети је такође покушао да увери грађане мањег ентитета да је „Додик током скоро 18 година проведених на власти народу Републике Српске дао врло мало“. Од њега смо могли сазнати да председник РС „ускраћује грађанима темељна права и слободе, као што су слобода медија, говора и окупљања”, док је као аргументе за лошу економску политику Милорада Додика изнео тврдње „да становници РС напуштају БиХ“, као и да овај ентитет „годинама бележи дефицит“. Марфи је на крају упозорио „да Америка неће стајати по страни док Додик и његови политички другови покушавају поцепати ткиво БиХ, дестабилизовати земљу и регију, те спречити напредак БиХ према Европи“.

ТВРД ОДГОВОР ПРЕДСЕДНИКА РС Уследила је очекивана реакција прозваног председника РС који је америчког амбасадора у Босни и Херцеговини оптужио да је „муслимански службеник који узима мито“. „Марфи несумњиво има мисију у БиХ. Та мисија се заснива на чињеници да је он већ дуго у Сарајеву и да су јасни показатељи о његовој политичкој корупцији. Ми само још не знамо колико се то плаћа. Код нас се то зове мито, а код њих лобистичке услуге, које он чини за муслимане у БиХ. Несумњиво је да је он муслимански службеник у Босни и Херцеговини и да покушава да уруши Устав и Дејтонски споразум“, нагласио је Додик, поручивши такође да је РС осигурала финансијску стабилност, као и да ће измирити све своје обавезе.
Треба очекивати да ће амбасадор САД у БиХ наставити да ратује са „највећим проблемом Босне“, али је неизвесно да ли ће се првооптужени на сарајевском процесу и даље појављивати на суђењу. Високи функционери владајуће коалиције у РС су, наиме, наговестили да би Народна скупштина РС могла донети одлуку или законско решење којим би Додику било забрањено да долази на монтирани судски процес у граду на Миљацки. О тој могућности је говорио председник парламента мањег ентитета Ненад Стевандић, док је председник владе Радован Вишковић на митингу у Добоју добио аплауз присутних кад је упитао да ли Додику може да пренесе њихову подршку за непојављивање пред судом БиХ. Остаје питање да ли ће руководство Српске, а пре свих сам Додик, закључити да треба одмах започети са игнорисањем суда који је унапред изрекао пресуду окривљенима или ће првооптужени настојати да, бар извесно време, долази на рочишта како би у својим наступима дискредитовао читав процес и његове сценаристе.

Додикова честитка Путину Председник РС Милорад Додик упутио је честитку председнику Руске Федерације Владимиру Путину поводом празника Дана народног јединства Русије. „Овај дан, као један од најзначајнијих у руској историји, када је руска војска успела да ослободи Москву од пољских освајача, представља симбол јединства, пожртвованости и патриотизма према отаџбини“, написао је Додик у честитки. Поручио је, такође, да „руски и српски народ повезује снага националног јединства, наших духовних и културних веза које негујемо и заједничких вредности које унапређујемо“.

РАЗЛИЧИТИ СТАВОВИ У СБ О БиХ У Њујорку је одржана седница Савета безбедности УН посвећена стању у БиХ на којој је прочитан извештај Кристијана Шмита, али без његовог присуства. Немачки дипломата је изостанак објаснио „обавезама у БиХ“, али је свима било јасно да је разлог његовом недоласку био страх од јавног оспоравања његовог нелегалног статуса. У достављеном извештају, тај обожавалац традиција нацистичких јединица и пилота Луфтвафеа је све дрвље и камење за стање у дејтонској творевини свалио на Милорада Додика и руководство РС. Оценио је да је „владајућа коалиција предвођена СНСД-ом наставила да води опасну политику једностраног наметања погрешне интерпретације Општег оквирног споразума за мир и уставног оквира БиХ, док је Додика лично оптужио да „изазивањем криза поткопава Дејтонски споразум“.
Амбасадори земаља чланица Колективног запада су, према очекивању, подржали Шмитов извештај. При томе је представник САД Роберт Вуд, настојећи да учврсти легитимитет баварског политичара, изрекао безочну лаж да „Савет безбедности УН нема улогу у бирању и постављању високог представника, већ је то одговорност Савета за спровођење мира у БиХ“. С друге стране тренутни председавајући Савету безбедности кинески дипломата Жан Јун је подржао територијални интегритет БиХ, али „уз самостално доношење одлука њених представника, без уплитања странаца”.

МУП Српске: Бранићемо председника РС Стручни колегиј Министарства унутрашњих послова Републике Српске је, након састанка одржаног у Полицијској управи Бањалука, издао саопштење да „ће МУП Српске, као заштитник уставног поретка, стати у одбрану институција Републике Српске и председника Републике Српске од напада и наметања одлука непризнатог човека (Кристијана Шмита – К. Б.) и незаконитог процеса који се води у Сарајеву против председника Републике због спровођења одлука које су донеле институције РС“.

Најоштрији у критици политике Запада према БиХ био је амбасадор Руске Федерације у УН Василиј Небензја, који је нагласио да су „кључни принципи Дејтонског споразума угрожени, али не кривицом РС и Милорада Додика већ деловањем самопроглашеног високог представника Кристијана Шмита“. Поручио је да „Савет безбедности не сме занемарити чињеницу да пред његовим очима БиХ постаје колонијални ентитет којим отворено манипулишу Вашингтон и Брисел“. Небензја је, такође, позвао чланице Савета безбедности УН на читање извештаја Владе Републике Српске који је уочи седнице посвећеној стању у БиХ послат из Бањалуке у Њујорк.
Једина ствар око које су се у СБ усагласиле чланице Колективног запада и силе са Истока била је да се продужи мандат мисији Еуфора у БиХ на још годину дана. И Бањалука је, баш као и Москва и Пекинг, била за продужење ове мисије у досадашњем обиму јер је страховала, да би, у супротном случају, НАТО искористио прилику да покрене самосталну акцију јачања свог војног присуства „ради заштите угроженог мира у БиХ“.