ЗЛОЧИНИ ИЗРАЕЛА ПОД ЛАЖНИМ ИЗГОВОРОМ

Толеришући и чак налазећи изговоре за израелско колективно кажњавање Палестинаца, Уједињено Краљевство, САД и Европска унија крше обавезе проистекле из међународног права, наведене и у пресуди Међународног суда правде из 2004. године

Израел има право да се брани – ова реченица је од напада Хамаса на израелске снаге 7. октобра редован лајтмотив бројних европских и америчких званичника, који у истом даху понављају и лаж да је Хамас убио 1.400 израелских цивила. У међувремену је кроз израелске медије „процурело“, на основу јавно објављених информација, да од тог броја треба одузети најмање 200 у борбама погинулих бораца Хамаса и око 700 припадника израелске војске и полиције. Од преосталих око 500 убијених цивила тачан број се и даље не зна – већи део су жртве израелских снага, а не бораца Хамаса. Како би се прикриле те компромитујуће чињенице, позивање на „право на самоодбрану“ изродило се у правдање најгорих злочина израелских снага против Палестинаца и цивилног становништва у Гази.

ВЕЛИКА ОБМАНА Да се ради о великој обмани, први је упозорио руски амбасадор у Уједињеним нацијама. Јасно је да Израел има „право да се брани“, али искључиво на начин који припада и другим земљама, упозорио је Василиј Небензја. Нагласио је да Израел, као окупаторска сила, нема право на самоодбрану у складу са чланом 51 Повеље УН на који се Тел Авив позива поводом сукоба у Гази, а што потврђују и закључци Међународног суда правде из 2004. године.

„Морам да упозорим на лицемерје САД и њихових савезника који се у другим, сасвим другачијим ситуацијама позивају на поштовање хуманитарног права, формирају комисије за истрагу, уводе санкције против оних који у ствари примењују силу као последње средство како би зауставили дугогодишње насиље. А данас, гледајући ужасна разарања у Гази, која су много већа од свега онога што љутито критикују у другим регионалним контекстима, нападе на цивилне циљеве, укључујући болнице, смрт хиљада деце и ужасно страдање цивила који се налазе под потпуном блокадом, они ћуте као заливени. Једино што раде – тврде да Израел наводно има ’право на самоодбрану’, иако, као окупаторска сила, нема то право, што потврђују саветодавни закључци Међународног суда правде из 2004. године“, подсетио је Небензја. Истакао је да Русија признаје право Израелу да осигура безбедност која „може да буде у потпуности гарантована само у случају праведног решења палестинског проблема, а на основу познатих резолуција СБ УН“.

 „Израелу не поричемо право да се бори против тероризма. Али борите се против терориста, а не против цивила. У супротном и сами стајете на страну зла и делујете његовим методама. Јеврејски народ који је вековима трпео прогоне, требало би да боље од свих схвата да патња обичних људи, смрт невиних због слепе крваве одмазде неће помоћи да се постигне правда, да се оживе погинули или да се утеше њихове породице. Хришћанство, ислам и јудаизам обједињује вредност људског живота која припада Богу и коју нико нема право да одузима“, подвукао је руски дипломата.

Израелско „право на самоодбрану“ је отуда само димна завеса како би публика на Западу лакше сварила ужасне израелске злочине над палестинским цивилима. Тачно је да је право на самоодбрану, дефинисано у члану 51 Повеље УН, фундаментално начело међународног права. Свака држава сме да се брани од оружаног напада. Али то „право на самоодбрану“ се у савременом међународном праву примењује само на државе које су нападнуте од друге државе и када су њена национална сигурност и опстанак у опасности. Тада нападнута држава прво обавештава Уједињене нације, а затим користи силу у циљу одбране. И баш ту је и највећи проблем Израела.

Газа и Хамас нису „држава“ иако многе земље света признају Палестину као државу. Газа је не само највећи „отворени“ затвор на свету већ је превасходно окупирана територија. Израел контролише Газу, као и окупирану Западну обалу. Пошто је неспорно да Хамас и Газа не представљају страну државу, зато и наводна „пракса“ појединих држава које су се бориле против тероризма, а на коју се позивају западни стручњаци, не значи да међународно право дозвољава Израелу да се позива на 51. члан Повеље УН. Тек када би промењену праксу пратили и „промењена правна свест“ и уверење већине држава да на тај начин поступају законито, дошло би до промене уобичајеног међународног права. Али у овом, конкретном случају – није тако. Зато би Израел могао да води само „антитерористичку кампању“, али не прави рат, а још мање рат у коме страдају превасходно цивили. На хиљаде цивила, од тога преко 5.000 деце…

Иако Израел тврди да од повлачења својих трупа 2005. године није окупирао Газу и да територија не може да буде окупирана без „чизме на терену“, неспорно је да се Газа налази под израелском окупацијом због степена контроле који Тел Авив врши како над овом територијом, тако и око ње. То потврђују и Међународни суд правде, и међународне организације на терену попут Црвеног крста. Влада Бењамина Нетанијахуа нема право да се позива на „самоодбрану“ – Израел је заправо једина држава за коју је Међународни суд правде утврдио да је злоупотребила и прекорачила концепт права на самоодбрану својим поступањем према Палестинцима. Међународни суд правде је још 2004, у саветодавном мишљењу датом Генералној скупштини УН, пресудио и да је изградња зида према палестинским енклавама, који је најважнији део израелског система апартхејда, противна међународном праву.

Суд у Хагу је размотрио и аргумент Израела о самоодбрани и пресудио да то не оправдава бројна кршења међународног права које представља спорни зид: „Иако Израел има право, а заправо и дужност да одговори на бројне и смртоносне акте насиља усмерене против свог цивилног становништва како би заштитио животе својих грађана, предузете мере морају обавезно да остану у складу са важећим међународним правом. Израел се не може ослонити на право на самоодбрану или на стање нужде како би оправдао незакониту изградњу зида. Суд, сходно томе, налази да су изградња зида и режим који је повезан с њим у супротности с међународним правом.“

РАТНИ ЗЛОЧИНИ ИЗРАЕЛАЦА Произлази да Израел не може да користи „самоодбрану“ као адут за рушење међународног права у тренутној ескалацији сукоба у Палестини. Колективно кажњавање цивилног становништва ускраћивањем хране и воде, одрицањем медицинске помоћи и лекова, неселективно бомбардовање, коришћење белог фосфора, напади на медицинске установе и медицинско особље и етничко чишћење, што су све ратни злочини – не може се оправдати „смоквиним листом“ наводне самоодбране. Штавише, постоји позитивна законска обавеза свих држава да делују против Израела будући да одбија да демонтира зид и систем апартхејда на окупираним палестинским територијама. Поврх свега допушта широко распростирање криминал у облику незаконитог насељавања јеврејских досељеника на украденој земљи и терор над локалним палестинским становништвом. Све то тај систем оличава.

Што се тиче обавеза других држава, пресуда Међународног суда правде је јасна: „С обзиром на карактер и важност укључених права и обавеза, Суд је мишљења да су све државе у обавези да не признају незакониту ситуацију која је настала као резултат изградње зида на окупираној палестинској територији, укључујући и ону око Источног Јерусалима. Такође су у обавези да не дају подршку или пружају помоћ у одржавању ситуације створене таквом изградњом. Уз то, обавеза је свих држава да се, поштујући Повељу УН и међународно право, постарају да се отклони свака препрека која произлази из изградње зида како би палестински народ могао да оствари своје право на самоопредељење. Поред тога, све државе потписнице Женевске конвенције о заштити цивилних лица у време рата од 12. августа 1949. имају обавезу да, поштујући Повељу УН и међународно право, обезбеде поштовање међународног хуманитарног права од стране Израела, као што је назначено у тој конвенцији.“

Израел током готово две деценије није предузео ниједну од радњи које је својом пресудом прописао суд у Хагу. Напротив, изградио је још више незаконитих насеља и увео још више ограничења Палестинцима. „Апсолутно је јасно да Уједињено Краљевство, Америка и ЕУ не само да не испуњавају своју дужност према међународном праву коју је одредио Међународни суд правде већ се понашају директно супротно својој обавези према међународном праву и пресуди Међународног суда правде,“ оценио је Крег Мареј, писац, правник и активиста за људска права. Подсетимо, Мареј је био британски амбасадор у Узбекистану од августа 2002. до октобра 2004. и ректор Универзитета Данди од 2007. до 2010, а данас га власт у Лондону, због његових критичних ставова и подршке новинару и оснивачу Викиликса Џулијану Асанжу, гони на основу Закона о борби против тероризма – што већ довољно говори о накарадној правди која влада у западном делу света.

Мареј, упркос притисцима, устрајно упозорава да речена пресуда Међународног суда правде имплицира да Палестинци, а не Израелци – имају право на самоодбрану. Јер није могуће имати и остварити „право на самоопредељење“ које хашки суд признаје, без права на самоодбрану уколико неко други може геноцидом да „уклони“ или етничким чишћењем протера цео један народ, што Израел управо ради бесомучним нападима на Газу. Из свега тога је јасно да право на самоодбрану заправо имају Палестинци, а не Израел. Дакле управо је супротно од онога што сваки дан упорно понављају водећи амерички и европски политичари и тако лажу своју и светску јавност.