У ЗЕМЉИ МAНДЕЛА И ГАНДИЈА

СЕДНИЦА САВЕТА БЕЗБЕДНОСТИ О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Да ли је сукоб наоружаних Срба и такозване косовске полиције у Бањској 24. септембра „дан који је променио све“ на Космету, како то тврди Вјоса Османи, или је то ослобађање „косовског безбедњака“ који је на Бадњи дан пуцао на децу у Штрпцу, како каже Ана Брнабић? Шта се о томе могло чути на седници Савета безбедности о Косову и Метохији?

Косово је пуно Мандела, Гандија и бораца за слободу – рекла је самоуверено је, без икакве бојазни за свој образ такозвана председница такозваног Косова Вјоса Османи на седници Савета безбедности УН о Косову и Метохији. Један од њих, не знамо да ли је Мандела, Ганди или само „борац за слободу“, јесте и актуелни такозвани премијер Аљбин Курти. „Он је жртва која је годинама била у затвору“, истакла је Османијева, која би, по тој логици могла бити нека Клара Цеткин, или макар Аунг Сан Су Ћи.
Проблем је, међутим, био објаснити на седници чињеницу како је могуће да је, поред свих тих Мандела и Гандија, у последње две и по године било 434 напада на Србе, а да је у истом периоду простор Косова и Метохије напустило још 11 одсто Срба, а само од маја ове године 2.000 породица, на шта је указала српска премијерка Ана Брнабић илуструјући терор у којем живе косовски Срби, који се од доласка борца за слободу Куртија на власт интензивирао. „У протекле две и по године било је 434 етнички мотивисаних напада на Србе и њихову имовину, што је невероватних 50 одсто више у односу на период пре Куртијеве администрације, а још не знамо да ли је неко одговарао, ни да ли је било оптужница против било ког од починилаца“, навела је она.

СРПСКА (АУТО)ДЕСТРУКЦИЈА У ствари, објаснити овај чудни феномен било би немогуће када би ово био свет где се ствари морају објаснити на разуман и правичан начин, али свима нама који живимо у Новом светском поретку – који је почетком деведесетих година прошлог века инаугурисао Џорџ Буш Старији, па наставили да воде Бил Клинтон, Џорџ Буш Млађи, Барак Обама, па чак и Доналд Трамп и, наравно Џозеф Бајден – то је лако, и Вјоса Османи за то има добре преседане, да украдемо тај термин из англосаксонског права. Према њеним речима, терор над Србима на Косову и Метохији не спроводе приштински Ганди (или Мандела) и његови следбеници, него Београд, а Приштина их брани. Исто као и с „Олујом“ и другим злочинима над Србима током ратова 1990-их – Срби су звери које су убијале и прогањале све око себе, али и саме себе, тако да не чуди зашто су у гандијевској Хрватској сведени на ниво статистичке грешке, зашто их по мултиетничком Сарајеву треба тражити не лупом него микроскопом. Осим ако их тражите по јамама попут Казана. Али ни ту нема баш Срба, јер је „непозната рука“ (могуће чак и српска) на том стратишту побила „грађане“, а не Србе. Макар тако пише на мултиетничком споменику који је пре две године свечано открила мултиетничка градоначелница тог града Бенјамина Карић. То је, уосталом, и логика Хашког трибунала, тог бисера англосаксонске правде без преседана. Ако је тако било деведесетих, зашто не би било и данас?
Српска премијерка, покушала је, упркос безначају разума у неразумном свету, да пружи објашњење тог феномена. „Бежали су од вас који их браните“, рекла је Брнабићка Османијевој алудирајући на ових горепоменутих 2.000 српских породица које су, по логици Османијеве, од српског терора на северу Косова и Метохије побегли у српски терор у централној Србији.

БРНАБИЋКА У РАТУ ПРОТИВ ВЕТРЕЊАЧА Иако је узалудно људима који се праве луди објашњавати, премијерка је уложила труд да разложно и темељно објасни у каквој се ситуацији Срби на Косову и Метохији налазе, што може деловати попут Дон Кихотове борбе против ветрењача, али ипак треба имати на уму да Дон Кихота нико не би памтио да није било те борбе, колико год она узалудна или „промашена“ била. Тако ни ова борба није ни узалудна, ни „промашена“. Напротив, она има много боље шансе за успех иако нам у овом тренутку ситуација делује доста песимистично. С таквим напорима треба наставити јер ће можда до некога допрети и отворити му очи, попут утицајног америчког конзервативног коментатора и активисте, Трамповог присталице Џека Пособика, који је јеретички на Иксу упитао: „Шта ако је Србија све време била у праву?“ Истини за вољу, он је то учинио доводећи у везу српску борбу против исламског екстремизма у Босни и на Косову са актуелним дешавањима у Израелу и Палестини, али и то је нешто. Посебно што у исправност српске борбе треба убеђивати углавном само људе са Колективног запада, јер они са Глобалног југа то одлично виде, ако нису већ сличну неправду осетили и на својој кожи.
Брнабићка је окупљенима на седници Савета безбедности указала да Манделе и Гандији из Приштине косовским Србима шаљу неколико порука – прва је да они који су с простора јужне српске покрајине отишли (протерани) од 1999. и 2004. не треба да се враћају, јер и када се врате на своја огњишта и виде да им је неко отео имовину, хапсе их под разним изговорима, најчешће под оптужбом да су некад негде починили ратни злочин, што се пак „открило“ тек када су затражили да им се врати имовина. „То је јасна порука расељеним Србима: не враћајте се, нисте добродошли“, рекла је Брнабићка истичући да се у протекле 24 године на Косово и Метохију вратило мање од два одсто расељених.
Друга порука је да они који су остали на КиМ треба да оду, јер је Приштина успела да створи опасну безбедносну кризу са свеобухватним политичким, правним, институционалним и физичким насиљем над Србима. „Прекретница у томе да Приштина жели да Срби оду није био покушај убиства Стефана Стојановића и његовог рођака Милоша у божићној литији, то је био дан кад је Азем Куртај који је пуцао на њих на Божић, припадник КБС, које су нелегалне по Резолуцији 1244, пуштен на слободу. Он је данас слободан човек, добио је потпуну амнестију и то је све што било ко треба да зна о владавини права на КиМ и о уловима у којима живе Срби и друго неалбанско становништво“, рекла је Брнабићка, додајући да „с друге стране, ако сте Србин, завршите месец дана у затвору ако не вежете сигурносни појас током вожње“.
Трећа порука Приштине Србима и међународној заједници је, како је рекла премијерка, да постигнути споразуми неће бити спроведени, а да ће они који су у целини, или делимично спроведени бити поништени или блокирани. „Догађаји у Бањској су логична последица владавине страха и терора које је Приштина спровела успркос захтевима међународне заједнице“, рекла је Брнабићка и додала да се на северу КиМ спроводи тихо етничко чишћење.

ТРЕЋЕ СТРАНЕ Шефица Мисије УН на Косову, Либанка Каролин Зијаде рекла је, представљајући свој шестомесечни извештај, да је инцидентом у Бањској погоршано већ „нарушено безбедносно окружење“, те да је „од суштинске важности да истраге које су у току пруже прилику да се ови догађаји чињенично документују и да се починиоци позову на одговорност“. Додала је да се „очекује ангажовање обеју страна (опет та магична формулација) на спровођењу постигнутих споразума, између осталог, на успостављању Заједнице општина са српском већином без одлагања и условљавања“.
У расправи која је уследила представници западних земаља поставили су се у матрици Вјосе Османи према којој је инцидент, односно „напад на косовску полицију у Бањској“, прекретница за ситуацију на Косову и Метохији, те су позвали на процесуирање одговорних. Амбасадор САД при УН Роберт Вуд рекао је да Вашингтон „снажно осуђује насиље наоружаних нападача“ на косовску полицију у селу Бањска и додао да је „неопходна пуна одговорност починилаца напада“. Упозорио је обе стране (!) да не предузимају „ескалаторне потезе“ и да се посвете дијалогу, наводећи да је важно да се оствари напредак у примени свих обавеза из бриселског дијалога. И представница Велике Британије Барбара Вудворд рекла је да је Лондон „дубоко забринут“ због безбедносних изазова на северу Косова, истичући да је „кључно важно“ да правди буду приведени одговорни за напад у Бањској, што је став и Француске. Нико од њих се није запитао да ли би, да су овако инсистирали на привођењу правди одговорних за неке раније инциденте, до овог у Бањској уопште дошло.
С друге стране, представници Русије и Кине, које не признају сецесију јужне српске покрајине, Василиј Небензја и Жанг Јун су за погоршање безбедносне ситуације на Косову и Метохији последњих месеци оптужили власти косовских Албанаца. Небензја је указао да Приштина спроводи „репресију“ над Србима, што би, како је рекао, могло да изазове нове оружане сукобе, те да Русија има много питања о догађајима у Бањској, а да прво није јасно зашто међународни представници нису утицали да супротстављене стране раздвоје. Небензја је упозорио да је сваљивање кривице на Београд опасно и да Приштина не сме имати „карт бланш“ за притисак на српски народ на КиМ. Представник Кине је рекао да се Пекинг противи „једностраним потезима косовских власти који су подигли тензије“ и да их позива да се „врате на прави пут дијалога и консултација“, као и да формирају Заједницу српских општина.
Када се ове изјаве и ставови узму у обзир, још је очигледније колико је позивање Османијеве на Манделу и Гандија нормално само у свету који је озбиљно ненормалан, јер је подржавају управо они који су били и против Манделе, и против Гандија, док су они за чију су се слободу ова двојица борили на супротној страни – ни Јужна Африка, ни Индија не признају сецесију такозваног Косова, а у савезу су (БРИКС) с две државе које су на седници Савета безбедности јасно стале уз Србију и указале на непочинства Приштине.