ШМИТ СЕ УШУЊАО У БАЊАЛУКУ

Гаулајтер из Баварске Кристијан Шмит, без претходне најаве безбедносним органима, попут илегалног путника стигао у Бањалуку, где је, уместо састанка с политичким факторима, разменио мишљења са бискупом Фрањом Комарицом

Кристијан Шмит је ипак посетио Бањалуку, али његов боравак у Републици Српској је био обавијен велом тајновитости која пре приличи неком илегалном путнику него особи која се представља као високи представник у Босни и Херцеговини. Долазак гаулајтера из Баварске у главни град Републике Српске није био најављен безбедносним органима, током пута је више пута мењао аутомобиле, док је вест о његовој посети мањем босанскохерцеговачком ентитету ОХР објавио тек кад је немачки политичар из Добоја прешао на територију Федерације БиХ.

САМО БИСКУП РАЗГОВАРАО СА ШМИТОМ Приликом Шмитовог кратког боравка у граду на Врбасу изостали су сусрети са челницима опозиционих партија РС, али се зато састао с бањалучким бискупом Фрањом Комарицом, познатим по тврдњи „да су скоро две трећине жупа на подручју Републике Српске такорећи потпуно искорењене“. Током сусрета домаћин и гост су, како је касније саопштио ОХР, „разговарали о правним и политичким питањима у вези с пројектом ширења капацитета Куће сусрета и Европског центра за мир и сарадњу Марија Звијезда, те се сложили око хитне потребе за бригом о млађој генерацији у БиХ“.
Јасно је да на овакав начин реализована посета самозваног високог представника главном граду „непослушне“ Републике Српске није имала ефекат какав су он и његови истомишљеници и налогодавци желели. „Туриста“ из Немачке се практично ушуњао у Бањалуку, где није имао могућност да води важне разговоре с политичким факторима, али ни да привуче пажњу грађана, који би вероватно на протестима рекли шта мисле о његовим србофобичним потезима. Добро је што су изостали инциденти који би од стране западног дела такозване међународне заједнице били искоришћени за нове атаке на Српску, а проблем Шмита и „његових“ је свакако чињеница да му се помпезно најављивани боравак у Додиковом гнезду свео на размену мишљења само са прелатом Римокатоличке цркве.

ШМИТОВЕ СИМПАТИЈЕ ЗА НАЦИСТЕ Центар за друштвено-политичка истраживања Републике Српске ових дана је обелоданио детаље из политичке биографије Кристијана Шмита из којих смо могли сазнати да је извршилац задатака Колективног запада у БиХ најблаже речено испољавао симпатије према некадашњим нацистичким војницима и злогласним јединицама Трећег рајха. Вршећи функцију државног секретара за одбрану у Влади Немачке, Шмит је, као високи кадар баварске ЦСУ (Хришћанско-социјалне уније) 2007. године покренуо иницијативу за рехабилитацију пилота Хитлеровог Луфтвафеа Вернера Молдерса, иначе припадника злогласне Легије „Кондор“ током чијег је бомбардовања у Шпанском грађанском рату и Другом светском рату убијено на хиљаде цивила. Молдерс је био у блиским везама с Херманом Герингом, Хитлер је Молдерсу доделио највиша одликовања, да би после смрти овај „ловачки ас“ био проглашен за „хероја националсоцијализма“. Те чињенице нису, међутим, сметале Шмиту да изриче неистините тврдње „како Молдерс нема никакве везе са националсоцијалистичком идеологијом“, на шта је немачка јавност оштро реаговала подсећајући на злочине у којима је учествовала Легија „Кондор“ којој је припадао и Молдерс.
Човек који неистинито се представљајујући добија велику плату за посао у Сарајеву такође је члан „Круга припадника друштва брдских трупа“, чији је вођа био нацистички СС генерал и осуђени ратни злочинац Хуберт Лунц, кога се ова организација ни до данас није одрекла. Немачка телевизија ЗФД је ове године у прилогу посвећеном адвокату из Оберсцена објавила снимак на коме се види како Шмит полаже венац нацистичким војницима Вермахта који су били у саставу СС брдске дивизије. Такав поступак не треба да изненађује ако се зна да је Шмит, у својству државног секретара за одбрану у Бундестагу (одговарајући на питања посланика), саопштио „да брдске трупе немају злочиначку прошлост“.

ТУЖИЛАШТВО БиХ ОДУСТАЛО ОД СЛУЧАЈА „ИКОНА“ Тужилаштво БиХ је одлучило да не спроводи истрагу о предмету „Икона“, који се односи на позлаћену икону из Луганска коју је Милорад Додик, у својству члана Председништва БиХ, поклонио 2020. године министру спољних послова Руске Федерације Сергеју Лаврову. Тужилаштво БиХ, након молбе за међународну правну помоћ, добило је одговор од Генералног тужилаштва Украјине да се наведена икона не налази у Државном регистру националне културне баштине, те „да нису пронађени докази да је икона незаконито премештена, украдена са територије Украјине и да има изузетну уметничку вредност“. Подсетимо да је Сергеј Лавров вратио поклоњену икону у БиХ, након што је амбасада Украјине у Сарајеву обавестила Министарство спољних послова БиХ да „има оправдане сумње да је икона културно благо Украјине“, те захтевала њен повратак у ову државу.

ДОДИК – ШМИТОВА ГЛАВОБОЉА С обзиром на симпатије које гаји према онима који су у име фирера ишли у инвазије на Исток, сасвим је логична што Шмит истовремено испољава готово нескривену мржњу према Србима и Русима, али и настоји да драконским „комесарским мерама“ реши проблеме у некадашњој централној републици бивше Југославије. Његов највећи проблем и опсесија је, наравно, Милорад Додик кога жели да у предстојећем монтираном судском процесу осуди и одстрани с политичке сцене. Председник РС је, међутим, и ових дана изјавио „како ће пре Шмит отићи из БиХ него Додик завршити у затвору“.
Челници РС би хтели да Немцу „виде леђа“ утврђивањем чињенице да он, лажно се представљајући, илегално борави у дејтонској творевини због чега су Жељка Цвијановић и министар безбедности БиХ Ненад Нешић затражили од полицијских агенција (СИПА, Граничне полиције и Дирекције за координацију полицијских тела БиХ) да им доставе податке по ком основу се Шмит налази у Босни и Херцеговини, стављајући при томе посебан акценат на његово наоружано обезбеђење које чине страни држављани. Из СИПА (Државна агенција за истраге и заштиту) су потврдили да „врше одређене провере о Шмиту“, али због утицаја који на рад ове агенције (али не само ње!) имају бошњачки и страни фактори не треба гајити претерано оптимистичка очекивања да ће Цвијановићевој и Нешићу бити достављен жељени одговор.

ОПОЗИЦИЈА РС ДЕМАНТОВАЛА ШМИТА Непосредно пре тајновитог пута у Бањалуку лажни високи представник је, не именујући никог конкретно, у интервјуу датом листу „Аваз“ саопштио да су челници прозападне опозиције Српске тражили од њега да „искористи бонска овлашћења и смени Милорада Додика са функције председника РС“. Ова Шмитова тврдња била је неочекиван, али и болан ударац за лидере „конструктивне опозиције“ који су пожурили да демантују да су такав захтев упутили Баварцу на привременом раду у Сарајеву. Први човек СДС-а Милан Миличевић је поручио да Шмит лаже, и затражио од немачког политичара да каже с ким је и шта причао. Миличевић је такође оставио могућност „да су Додик и Шмит договорили овај сценарио, набацујући један другом лопту“, а истоветно објашњење се могло чути и од председника ПДП-а Бранислава Бореновића, који је оценио да је реч „о договореној игри лажног високог представника и лажног председника са циљем дискредитовања опозиције“.
Несуђена председница РС Јелена Тривић је објаснила да „никад од Шмита није затражила смењивање Додика јер не може да тражи смењивање некога кога не признаје за председника“, док је Небојша Вукановић отишао тако далеко да је упитао Шмита „колико је узео пара од Додика да би амнестирао изборну крађу“. И поред оптужби и тешких речи које су изрекли на рачун лажног високог представника уопште нисмо сигурни да су челници опозиције тиме ставили тачку на сарадњу са човеком који је у већ споменутом интервју датом „Авазу“ изразио „разумевање за опозицију из Републике Српске“.

ДОДИКОВ АДВОКАТ ПОДНЕО ПРИГОВОР НА ОПТУЖНИЦУ Горан Бубић, адвокат Милорада Додика, поднео је приговор на оптужницу против председника РС коју је потврдио Суд БиХ. Он је саопштио да је у приговору образложено зашто високи представник није законодавац у БиХ и зашто Кристијан Шмит није високи представник. „У почетној одредби Дејтонског споразума је наведено да се на односе између страна потписница примењује Повеља УН. То је важно, јер Повеља гарантује сувереност земаља, у овом случају БиХ и забрањује било какав вид протектората над државом чланицом УН. Високи представник није утемељен ни у Уставу БиХ, нити у Анексу 10 Дејтонског споразума на које се позива Тужилаштво“, саопштио је Бубић, нагласивши да Тужилаштво нема ниједан доказ да је Кристијан Шмит високи представник за Босну и Херцеговину.

06

ДОДИКОВА ПОНУДА И КОМПЛИМЕНТИ ПУТИНУ Милорад Додик је повукао неочекиван потез, предложивши, на састанку који су челници три владајућа национална блока на нивоу БиХ имали у Бањалуци, усвајање декларације о „пуној суверености Босне и Херцеговине“. У предложеном документу се наводи да ће „Парламентарна скупштина БиХ, РС и Федерација БиХ релевантним актима утврдити престанак страног интервенционизма који подразумева престанак потребе деловања Већа за имплементацију мира, престанак рада високог представника и престанак мандата судија Уставног суда БиХ које је бирао председник Европског суда за људска права“. Реализација овог документа би фактички довела до ослобађања дејтонске творевине од међународне колонијалне управе, односно одласка високог представника и страних судија из Уставног суда БиХ, што, међутим, није у интересу Бошњака који највише јавно говоре о „сувереној Босни“. Њихови представници на састанку у Мостару нису ни прихватили ни одбацили Додиков предлог већ су саопштили да ће одговор дати на наредном састанку тројке, који би требало да се одржи крајем октобра, после повратка председника РС из посете Русији.
Да ће се бошњачка страна тешко сагласити са понуђеним документом наговештава изостанак договора о предложеним законима о Суду БиХ и Уставном суду БиХ.
Политичарима из најбројнијег народа заједничке државе се не допада идеја да седиште Апелационог већа Суда БиХ буде у Бањалуци, а још више им смета перспектива изостанка досадашње помоћи страних арбитара у Уставном суду БиХ. Председник СДП-а Нермин Никшић је додуше признао „како се са страним судијама не може у Европу“, али је истовремено оценио „да још није време за њихов одлазак“, као и да је „неприхватљиво увођење етничког гласања у Уставни суд“.
Председник РС је не само најавио да ће, пре новог састанка са челницима бошњачке и хрватске стране, крајем октобра поново боравити у Русији, већ и отвореније него икад изнео похвале на рачун Владимира Путина са којим ће још једном имати прилике да размени мишљења.
„Руски председник је најбољи човек кога сам упознао у политици и поносан сам што сам имао прилику да са њим разговарам. Када Путину пружите руку и када он каже да је нешто у реду, онда је у реду. Када пружите руку неком западњаку, знајте да вас је преварио следећи дан“, рекао је Додик.
Нема никакве сумње да ће ови комплименти упућени Владимиру Владимировичу послужити као додатни материјал онима који припремају судски процес против „главног проблема Босне“, али то вероватно не брине превише Милорада Додика који је већ давно прешао Рубикон.