ПОЧЕТАК ПОЛИТИЧКИ МОНТИРАНОГ ПРОЦЕСА

Суд БиХ одбио приговор Додиковог адвоката и омогућио одржавање првог рочишта на суђењу на коме председник РС и директор Службеног гласника РС Милош Лукић треба да се изјасне о кривици

Суд БиХ одбио је приговоре Додиковог адвоката Горана Бубића на потврђену оптужницу против председника Републике Српске и директора Службеног гласника РС Милоша Лукића и заказао прво рочиште на овом политички монтираном процесу за 16. октобар (кад овај текст буде у штампи). На овом рочишту оптужени ће се изјаснити о кривици због непоштовања декрета лажног високог представника Кристијана Шмита, после чега ће започети главни претрес. Предстојећи судски процес ће због чињенице да је запрећена казна затвора оптуженима мања од пет година водити један судија, а не судско веће, при чему ће – како је званично најављено – одлуку о имену тог арбитра донети систем за аутоматско управљање предметима, такозвани Рандом систем.

УДАР НА ДЕЈТОНСКИ СПОРАЗУМ Одбијање приговора је било очекивано, иако су правни аргументи које је Суду БиХ поднео адвокат Милорада Додика били неоспорни. Бубић је приговор заснивао на чињеници да не постоји кривично дело с обзиром на то да високи представник није утемељен на Уставу БиХ, нити Анексу 10 Дејтонског споразума на које се позива Тужилаштво, као и да Кристијан Шмит није високи представник пошто га на ту функцију није именовао Савет безбедности УН. Проблем је, међутим, у томе што се ове чињенице не уклапају у „задатак“ који су Суд и Тужилаштво БиХ добили од својих западних налогодаваца, стварних „режисера“ овог процеса, због чега су их они који би требало да непристрасно деле судску правду једноставно игнорисали.

Последњом одлуком Суда БиХ је потврђено да су правосудне институције дејтонске творевине (при чему, то треба још једном поновити, Суд и Тужилаштво Босне и Херцеговине нису изворне уставне институције, већ тела накнадно наметнута од стране високих представника) заправо само послушнички „извршиоци радова“, додељеним им од стране газда из Вашингтона и њихових европских вазала који у процесу против „непослушног“ Милорада Додика желе да покажу да је њихова моћ важнија од чињеница заснованих на Дејтонском споразуму, Уставу БиХ и одлукама Савета безбедности УН. Њихов првенствени циљ је да се изрицањем пресуде која предвиђа забрану политичког деловања (смењивање с дужности председника РС) склони с власти „највећи проблем Босне“, али је ово заправо удар на саме дејтонске темеље Републике Српске која би се – како процењују „пројектанти“ процеса – након одстрањивања са сцене неподобног државника из Лакташа лакше могла трансформисати у „празну љуштуру“. Због тога можемо већ сад са великом дозом сигурности да предвидимо да ће се – баш као и у случајевима одбијања захтева за изузеће судије Јасмине Ћосић Дедовић, као и неприхватања приговора Додиковог адвоката – предстојећи монтирани процес формално окончати у складу са жељама налогодаваца, што, међутим, не значи да ће се првооптужени Милорад Додик и Република Српска повиновати неоснованој пресуди која има за циљ урушавање прве српске државе западно од Дрине.

СУСРЕТИ СА ОРБАНОМ И ЕРДОГАНОМ Милорад Додик се поново у Будимпешти састао са мађарским премијером Виктором Орбаном, а после овог разговора председник Републике Српске је изјавио да је „Мађарска показала спремност да инвестира у пројекте у мањем ентитету БиХ, чију су реализацију обуставиле немачке фирме због става Владе у Берлину о сецесионистичкој политици РС“. Додик и члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић су након тога, на позив из Анкаре, боравили у Турској, где су разменили мишљења са председником ове земље Реџепом Тајипом Ердоганом. Гости из Српске су упознали домаћина са својим виђењем ситуације у БиХ, а Ердоган им је, како је касније саопштио Додик, поновио став „да странци не могу ништа добро донети Босни и Херцеговини и да све зависи од унутрашњег договора“. „Свестан сам, наравно, да у некој крајњој ескалацији проблема овде или не дај Боже сукоба, на којој би страни била Турска. Али до тада морамо да учинимо све да сарађујемо са свима, да објаснимо наш положај“, рекао је Додик.

ШМИТОВЕ „ДУГЕ ЦЕВИ“ Предстојеће суђење ће додатно компромитовати, али не и спречити најновија информација коју је о статусу Кристијана Шмита саопштио Ненад Нешић, министар безбедности у Савету министара БиХ. Министар Нешић је, после истраге коју су на његов захтев спровели СИПА и Гранична полиција БиХ, обелоданио да лажни високи представник борави у некадашњој централној југословенској републици на основу дипломатске ноте амбасаде Немачке у Сарајеву, а не резолуције Савета безбедности УН.
„Боравак Шмита у БиХ је најавила немачка амбасада у Босни и Херцеговини што говори да је он представник те земље, а не УН, односно да је нелегитиман и да се лажно представља. Зашто му је одобрен боравак у просторијама ОХР-а, међународне организације са дипломатским статусом и зашто користи њихове ресурсе је питање за њих, а не домаће органе власти. Шмита не обезбеђује Дирекција за координацију полицијских тела БиХ, већ има оружану пратњу из Немачке. Од Граничне полиције БиХ сам добио одговор да је Шмит прошле године унео три ’дуге цеви’ у Босну и Херцеговину, на шта нема право према важећим законима које се односе на оружје, као и да је то оружје накнадно враћено у Немачку“, нагласио је министар безбедности БиХ.
Нешић је позвао Немачку да „не срамоти себе и понижава БиХ, већ повуче дипломату који нема мандат“, али и затражио од Тужилаштва БиХ да поведе истрагу о „случају Шмит“, те обавести јавност о њеним резултатима. „Позивам Тужилаштво да поштује институције, кад већ поступа по наредби нелегитимног Шмита. Спреман сам да се на њихов позив одазовем и предочим све доказе“, поручио је Нешић.
Тешко је очекивати да ће водећа земља уздрмане Европске уније јавно признати грешку коју је свесно учинила из геостратешких амбиција на простору некадашње Југославије, као и што је мало вероватно да ће послушничко тужилаштво из Сарајева покренути истрагу која би могла да нашкоди лажном статусу њима надређеног „гаулајтера“ из Баварске.
Уследила је, наравно и реакција амбасаде Немачке у БиХ која је покушала да демантује Нешићеве тврдње саопштењем да је „Кристијан Шмит високи представник у Босни и Херцеговини кога је уредно пријавио ОХР“. Огласило се и Министарство спољних послова БиХ које је, у складу са „курсом“ министра Елмедина Конаковића, објаснило да „не постоје никакве нејасноће у вези статуса високог представника Кристијана Шмита, нити његове нотификације“.
„Амбасада Немачке је нотом од 26. јула 2021. доставила информацију о доласку новог високог представника за БиХ Кристијана Шмита и чланова његовог обезбеђења и у вербалној ноти замолила да се члановима обезбеђења издају дозволе за унос и ношење оружја на територији БиХ. Канцеларија високог представника за БиХ (ОХР) је нотом од 29. јула 2021. званично извршила нотификацију доласка високог представника за БиХ Кристијана Шмита дана 30. јула 2021 путем граничног прелаза Иваница. Кристијан Шмит ужива статус дипломатског агента у складу са одредбама Анекса 10 Општег оквирног споразума за БиХ и у складу са одредбама Бечке конвенције о дипломатским односима из 1961. године“, тврди МИП БиХ.
Наравно, Конаковићево министарство није овом приликом објаснило да ли им је Амбасада Немачке, приликом слања ноте, доставила и информацију која потврђује статус Шмита, тачније одлуку Савета безбедности УН о његовом именовању, коју су пре тога имали сви Баварчеви претходници на овој функцији. Та „ситница“ се очигледно не уклапа у планове Колективног запада и његових босанских, пре свега бошњачких „партнера“, због чега треба очекивати да ће – без обзира на неоспорне чињенице које је саопштио Нешић – заједничке институције БиХ у којима пресудну реч имају „кадрови“ најбројнијег народа или раде по директивама странаца наставити досадашњу праксу третирања адвоката из Обернцена као високог представника. При чему ће Шмитов легитимитет бранити позивањем на одлуку Савета за спровођење мира у БиХ о његовом именовању која је за њих важнија или бар пробитачнија од става Савета безбедности Уједињених нација.

Додик и Лукић одбили да се изјасне Председник Републике Српске Милорад Додик и в. д. директора Службеног гласника РС Милош Лукић нису се на првом рочишту у Суду БиХ изјаснили о кривици по оптужници за непоштовање одлука Кристијана Шмита. Обојица су истакли да не разумеју оптужницу и да немају поверења у Суд БиХ. „Овај суд је неуставан и нелегалан, поновио је Додик након рочишта, и додао да је „ово политички процес“ којим се жели обрачунати са Републиком Српском и с њим као њеним председником.

НОВИ АТАК КОМШИЋА И БЕЋИРОВИЋА НА РС Након што су чланови Председништва БиХ Денис Бећировић и Жељко Комшић упутили у процедуру Предлог закона о државној имовини Босне и Херцеговине (по коме је БиХ носилац права власништва над целокупном државном имовином у земљи, а ентитети само могући корисници), уследио је нови атак ове двојице босанских „патриота“ на Републику Српску. Њиховим прегласавањем Жељке Цвијановић Председништво БиХ је усвојило закључак „поводом ескалације напада Републике Српске на темељне одредбе Дејтонског споразума и угрожавање уставно – правног поретка БиХ“ у коме се, уз оптужбе на рачун „пасивне међународне заједнице“, тражи од Европске уније да уведе санкције званичницима мањег ентитета.
Жељка Цвијановић је, према очекивању, најавила употребу вета, односно заштиту виталног националног интереса који ће ступити на снагу уколико две трећине посланика Народне скупштине РС на ванредном заседању изгласају потврду става српске чланице Председништва Босне и Херцеговине. С обзиром на то да су челници Српске демократске странке најавили подршку захтеву Цвијановићеве, чини се врло вероватним да ће антисрпски закључак „босанског тандема“ у Председништву БиХ бити „оборен“ у парламенту Републике Српске.