МАЂАРСКА ОПОМЕНА ШВЕДСКОЈ

На дуго присутне критике демократије у њиховој земљи и политике Виктора Орбана, које долазе из Стокхолма, поједини посланици мађарског парламента узвратили су питањем да ли треба ратификовати приступ Шведске НАТО-у док она „води идеолошки и крсташки рат против Будимпеште“, а харизматични премијер Мађарске поручио је да се с тим послом неће журити

Tалас насиља у Шведској, узрокован крвавим обрачунима криминалних банди (о чему је „Печат“ опширно писао у прошлом броју), могао би, као формални разлог, додатно да успори пријем највеће скандинавске земље у НАТО, што, од 30 чланица западне војне алијансе, оспоравају још само Турска и Мађарска. Сигнали да је могуће даље „кочење“ одлуке, за коју је потребан консензус стигли су из Будимпеште која, већ дуже време, показује незадовољство због критика политике премијера Виктора Орбана и замерки на демократију и владавину права у Мађарској лансираних од шведских званичника, медија и невладиних организација. А тај сигнал послали су поједини посланици из Орбанове десничарске партије Фидес, предводника двотрећинске већине у парламенту – јавно су се запитали да ли треба гласати за улазак Шведске у НАТО ако она „води идеолошки и крсташки рат против Будимпеште“.
Ваља подсетити да критике из Шведске нису престале ни кад је Орбан рекао да су то „бруталне лажи“ и да Стокхолм годинама заузима „непријатељски став“ према Будимпешти. Поменути парламентарци су, такође, на основу одлуке шведског премијера Улфа Кристерсона да, у циљу сасецања насиља у својој земљи, у помоћ полицији позове војску, поставили и питање: није ли то сувише ригидна одлука за једну наглашено демократску државу, и да ли је садашња безбедносна ситуација у Шведској онаква каква би требало да буде у земљи која жели у НАТО. Аналитичари у овој реторици препознају јасну опомену Мађарске Шведској да, ако жели њено „зелено светло“ за улазак у западни војни савез, мора одустати од напада на политику Будимпеште, односно премијера Орбана.

ШВЕДСКО ДУГО ЧЕКАЊЕ Шведска је захтев за улазак у НАТО поднела у јуну 2022. заједно с Финском, пошто су нордијске комшинице, после почетка руске Специјалне војне операције у Украјини, одлучиле да напусте дуготрајну неутралност, у нади да ће већу сигурност имати ако се нађу под кишобраном западног војног савеза. Убрзо потом њихов пријем одобриле су све чланица НАТО-а, а против су биле само Турска и Мађарска. Анкара је, као услов за њену сагласност, затражила ефикаснију борбу Шведске и Финске против тероризма, док су Мађари, углавном, инсистирали на реалнијим оценама своје политике. Будимпешта је, такође, истакла да је добила доста писама од Швеђана и Финаца са захтевима да не одобри улазак њихових земаља због избегавања власти да се на референдуму утврди већински став народа о том врло важном питању. Став Мађарске је, од почетка, био мекши, јер је обећавала да ће следити став Турске.
Пролетос су обе земље гласале за пријем Финске, док је Шведска задржана „на леду“, без објашњења докле. С турске стране кључни разлог за такву одлуку била је процена да Стокхолм није испунио дата обећања у вези с борбом против тероризма и изручењима терориста које је власт у Анкари именовала као непријатеље Турске. То се, првенствено, односило на припаднике Курдистанске радничке партије (ПКК) коју, уз Турску, терористичком организацијом сматрају Европска унија и САД. На „тврдоћу“ званичне Анкаре утицала су и јавна спаљивања Курана у Стокхолму, што је дигло на ноге читав исламски свет, али и вешање лутке с ликом турског председника Реџепа Тајипа Ердогана. У међувремену, због избора, на којима је поново победио Ердоган, ратификација пријема Шведске у НАТО у потпуности је гурнута у други план, уз обећање да ће се њоме, ове јесени, бавити новоизабрани састав турског парламента.
Парламент Мађарске је о ратификацији требало да гласа првог дана августа, али седница није одржана због неодазивања посланика из владајућег Фидеса (!). Опозиција је оштро критиковала овакво понашање Орбанове десничарске партије, али то није имало значајнијег ефекта. Може се чак рећи да су те критике само освежиле сећање мађарске јавности на недавне непријатне „жаоке“ које је њихова земља добила од Швеђана. Пре свега на придруживање шведске амбасаде у Будимпешти петицији којом се Мађарска опомиње „због шиканирања ЛБГТ популације“, и видео-прилога једне образовне институције у Стокхолму који Мађарску приказује као репресивно и ауторитарно друштво. Коментаришући поменуту видео-сторију, приказивану и шведским ђацима, високи функционер Фидеса Ђерђељ Гуљаш је приметио да је то доказ да Шведска чини све да одврати Мађарску од ратификације њеног приступа НАТО-у.

НОВА РЕАЛНОСТ Предвиђено је да парламенти Турске и Мађарске, на управо започетим јесењим заседањима, поново имају на дневном реду ратификацију пријема Шведске у НАТО, а какав ће бити исход тог гласања тешко је дати сигурну прогнозу. У овом тренутку гласнији су, чини се, они који тврде да тај посао, по свему судећи, неће бити завршен у овој години, а доказе налазе и у говорима на првим седницама националних скупштина у Анкари и Будимпешти.
У турској престоници је потпредседник републике Џевдет Јилмаз, поздрављајући парламентарце, истакао и да „Турска још не види жељени напредак у спровођењу договора са Шведском о борби против терориста који делују против наше земље“. Кад је о Турској реч, и даље је раширено уверење да ће она ратификацију за Шведску усвојити тек кад с Вашингтоном постигне договор о куповини борбених авиона Ф-16. За Ердогана је, наводно, то „везани посао“, а тај дил још не изгледа близу финализације.
Брзину у случају Мађарске искључио је, може се рећи, поздравни говор Виктора Орбана у националном парламенту, од пре неколико дана. Нећемо журити с ратификацијом кандидатуре Шведске у НАТО, истакао је харизматични премијер на ког је, минулих месеци, одапето доста шведских вербалних стрелица. У првом реду због ставова о руско-украјинском рату, нескладних с политиком Запада ком припада и Мађарска, као чланица ЕУ, и његовог војног савеза, снажно ангажованог у пружању свестране помоћи режиму Владимира Зеленског у Кијеву.
Оно што је Орбан, пре неколико дана, рекао у парламенту провејавало је већ у ранијим изјавама више високих мађарских званичника. Шеф парламентарне групе Фидеса Мате Ковач изјавио је да види мало шанси да се ратификација изгласа до краја 2023. Пре њега је министар спољних послова Петер Сијарто, у оштром писму шведском колеги Тобијасу Билстрому, написао и следеће: „Позивате наше парламентарце да ратификују ваш пријем у НАТО, док настављате да их оптужујете да су уништили демократију у Мађарској.“