ИЗЛОГ КЊИГЕ

Владан Матић
ЗАПИСИ ИЗ НОВОГ САРАЈА
Агора

Након неколико запажених романа Владана Матића, попут „Албума“, „Склапања пејзажа“ или „Путовања у Семипалатинск“, овај пут пред читаоцем се отварају странице књиге о фантастичном граду, Новом Сарају, месту које попут мистериозног имагинаријума, приповеда о судбинама својих протагониста између историјског и фиктивног, ониричког и фантастичког. О томе на који начин историја може сведочити о садашњици, али исто тако и садашњица о ономе што је само наизглед прошло, прохујало, говори управо овај узбудљиви роман-сведок који изнова актуализује живу слику историје као „преношење живе ватре“, док истовремено у каткад метафоричним и херметично-симболичким, каткад крајње конкретним и смелим сликама свакодневице осликава рефлексе онога што можемо назвати „теретом историје“. Али овај роман не само да даје сасвим несвакидашњи поглед на неке од кључних тачака у мапирању наше и европске прошлости, него постаје и један аутентични савремени рефлекс мита о Хери и Леандру, у павићевском маниру „Унутрашње стране ветра“, обликујући језгровиту и недоречену љубавну причу, која је уједно и прича о СУСРЕТУ, (НЕ)НАЛАЖЕЊУ, али и тражењу „златног пресека“ времена. Нови Сарај, тај имагинаријум у којем је истовремено све и могуће и немогуће, уздиже се као један од главних јунака ове приче која егзистира између псеудоисторијског, ониричког и љубавног романа, а који постаје и савремени рефлекс остварења утопијске/антиутопијске књижевне идеје о „обећаном граду“ – Новом Јерусалиму. И док његови становници или „посетиоци“ лутају просторима „плутајућих идентитета“, он остаје као снажан симбол потраге за оним суштинама којима стремимо, а које нам и историја и садашњост изнова замагљују.

Родерик Битон
ГРЦИ: ЦЕЛОКУПНА ИСТОРИЈА
Лагуна

Пре више од две хиљаде година, грчки градови-државе, са Атином и Спартом на челу, положили су темеље онога што ми данас зовемо наука, уметност, политика и право. Али утицај Грка није престао са успоном и падом ове класичне цивилизације. Како историчар Родерик Битон показује, током више од три миленијума људи грчког говорног подручја били су клица низа цивилизација укорењених у југоисточној Европи које су се потом распрострле широм света. Аутор прати историју Грка од Микењана бронзаног доба, који су градили моћне тврђаве код куће и разгранате трговинске путеве у иностранству, преко оснивања грчких полиса, драматичних евроазијских освајања Александра Великог и побожних Византинаца који су настојали да извезу хришћанство у цели свет, све до данашње грчке дијаспоре која цвета на пет континената. Производ вишедеценијског истраживања, ово је сјајан, потпуни приказ Грка и њиховог утицаја на цивилизацију.

Сретен Петровић
НА РАСКРШЋУ ПУТЕВА
Чигоја

Књига одабраних интервјуа значајног српског естетичара, филозофа културе, културолога и културног антрополога Сретена Петровића, датих новинарима и људима од струке, разним поводима, у периоду 1976–2007. У њима Петровић говори о своме животу, научноме и педагошком раду, о својим филозофским и научним схватањима, о традицији и савремености, о животноме трагању за исходиштем и стваралачкоме осмишљавању целине сопствене егзистенције и проблема Бића. На раскршћу путева Петровићево „стваралачко обигравање“ око тајне Бића и Егзистенције започиње уметношћу, да би преко философије и културе доспело до митологије као оне тачке од које је све почело.

Бенхамин Лабатут
КАДА ПРЕСТАНЕМО ДА РАЗУМЕМО СВЕТ
Академска књига

Фасцинантна проза која говори о великим научним достигнућима и испитује крупне промене у нашем разумевању света. У тој прози застрашујуће лепоте и спонтане убедљивости, симбиози различитих светова, књижевност испитује науку, а наука се претвара у литературу. Читајући странице Лабатутове прозе сусрећемо се са историјатом првог модерног синтетичког пигмента, „пруског плаветнила“, који је немачки физичар јеврејског порекла Фриц Хабер искористио за стварање отрова коришћеног доцније у нацистичким логорима смрти; учествујемо у математичким истраживањима Александра Гротендика која ће га одвести до социјалне отуђености, мистичног делиријума и, најпосле, до самог лудила; присуствујемо читању писма са решењима једначине релативитета и првим наговештајима појма црне рупе које из ровова Великог рата Ајнштајну упућује пријатељ на самрти; сведоци смо и ривалства између оснивача квантне механике – Ервина Шредингера и Вернера Хајзенберга, утемељивача принципа неизвесности, као и чувеног одговора који Ајнштајн упућује Нилсу Бору: „Бог се не коцка са универзумом!“