ИСТИНА У РАЉАМА ЛАЖИ

КО СЕ ПЛАШИ ПОПИСА У ЦРНОЈ ГОРИ

Иако би попис становништва требало да буде рутинска ствар, због најављеног бојкота у Црној Гори је подигнут на ниво борбе за елементарни опстанак. А колону за бојкот предводи нико други до Мило Ђукановић и то искључиво по директивама из Брисела и Вашингтона

Таман када се мислило да је састављање нове владе највећи проблем актуелне црногорске политичке сцене, Европска унија је уз помоћ својих сателита изазвала нови политички, али и друштвени земљотрес у Црној Гори, а због предстојећег пописа становништва заказаног за период од 1. до 15. новембра. Европски парламент је усвојио резолуцију којом позива званичну Подгорицу да одложи попис на неодређено време, због наводног непостојања довољно добре политичке климе за његово спровођење, такође указујући да попис није добро спроводити у изборној години. Лицемерје типично за ЕУ. Прво: попис је требало да буде спроведен 2021, деценију после претходног, али је због пандемије короне одложен за новембар ове године, с тим да је то одавно било познато Бриселу који у својим претходним извештајима није поменуо да је заказани рок за одржавање пописа споран. И друго: јасно се да закључити да је нова реакција ЕУ, прва у низу политичких пацки председнику Милатовићу и мандатару Спајићу, који ће после вишемесечног колебања, чини се, у састав нове владе укључити и српске странке, а то се коси са жељама Запада.
На миг из Брисела, а и из Вашингтона, реаговао је ДПС – формирао је колону странака које су позвале грађанство на бојкот пописа. На чело колоне је стао, право из пензије, Мило Ђукановић. Донедавни владар Црне Горе последњих недеља води кампању популаризације бојкота, чију успешност види као судбинско питање за Црну Гору. Гостујући на једној сарајевској телевизији, рекао је да је „у току насилно посрбљавање становништва у Црној Гори које спроводе БИА и СПЦ, и да је бојкот једино решење“. Иначе, до пре месец дана, када се чинило да су српске странке далеко од нове владе, бојкот није помињан. Једине притужбе с тим у вези долазиле су од мањинских странака и тицале су се доступности материјала за попис на мањинским језицима. Али како су српске странке постале опција за ћудљивог мандатара Спајића, тако је бојкот дошао на дневни ред као главна политичка агенда низа странака у Црној Гори.
Ипак, за попис је охрабрујућа тиха сагласност Милатовића и Спајића, али и нешто гласнији став председника техничке владе Дритана Абазовића. Заправо, Абазовић је иступио рекавши да је „попис демократско питање и статистичка ствар и да не постоји ниједан разлог да буде одложен“. Иначе, није први пут да Абазовић буде најхрабрији када треба заштитити основне грађанске тековине у Црној Гори, и није први пут да се супротстави диктатима из Брисела и Вашингтона, иако је чврст заговорник НАТО и ЕУ политике.
Планирани новембарски попис биће други попис од независности, после оног из 2011. године. На том попису, чији се резултати и даље узимају као једини релевантни, пописано је нешто више од 620.000 становника, од чега 42 одсто Црногораца, 28 одсто Срба, осам одсто Бошњака, око пет одсто Албанаца, и око 15 одсто осталих народа, али и оних који се национално нису изјаснили. Такође, на том попису, што је посебно занимљиво, 48 одсто популације навело је српски као свој матерњи језик, а 36 црногорски.
Ти резултати ставили су Црну Гору у прилично чудан положај једине државе у Европи где номинално матични народ (Црногорци) има мање од 50 одсто удела у укупној популацији, а формално првим званичним језиком (црногорским) као матерњим не говори већина становништва. Још једна занимљивост везана за попис из 2011. је да су пописивачи у прелиминарном извештају установили 32,2 одсто Срба у укупној популацији, али је накнадно тај проценат смањен на 28 одсто. Вреди подсетити и на чињеницу да је први попис у Црној Гори спроведен 1909. године за време Књажевине Црне Горе, и тада се 94,25 одсто становништва изјаснило као Срби, док се 5,75 одсто изјаснило као Албанци или Арбанаси. Међу пописаним Србима око 75 одсто су чинили Срби православци, док су преосталих 25 одсто чинили Срби муслимани и католици. Ова сразмера је битно промењена између укупно шест пописа спроведених између 1948. и 1991. године.

ЗАШТО БОЈКОТ Уколико бојкот буде успешан, биће то први пут да већински народ, или бар номинално већински, бојкотује попис у матичној држави, односно да бојкот предводе странке које нису мањинског карактера. Да ли су Црногорци већински народ у Црној Гори и чега се донедавно државно руководство предвођено Ђукановићем с још неколико проевропских политичких субјеката плаши када је попис у питању? Такође, чега се плаше Брисел и Вашингтон? Шта се крије иза резолуције из Брисела и иза позива на бојкот који предводи ДПС, сасвим је јасно. Пројекат расрбљавања Црне Горе и прављења од Црногораца независног етницитета на основу завичајног порекла – који је не само одвојен од српског него је потпуно другачији од српског, па на врхунцу чак и антисрпски – запао је у озбиљну кризу.
Попис ће готово извесно донети три важна податка. Први је проценат Срба у укупној популацији, други се односи на проценат оних којима је српски језик матерњи. Уколико наредни попис, што се очекује, покаже да Срби чине више од трећине популације, а да више од половине популације говори српским језиком као матерњим, Црна Гора ће морати, сходно међународном праву, али и тековинама и статуту ЕУ, да се позабави јасним уставним дефинисањем положаја Срба, које актуелни Устав не препознаје ни као конститутивни народ, ни као историјски народ Црне Горе, ни као националну мањину. Актуелизација тих питања била би добар први корак ка трајном решењу српског националног питања у Црној Гори, али и решењу питања културне баштине Срба, па и комплетног црногорског историјског наслеђа.
Прича о томе како је Црна Гора грађанска држава без националног предзнака и без фаворизованог националног елемента, брзо би пала у воду ако се зна да Устав и те како дефинише положај Албанаца, Бошњака и Хрвата у односу на Црногорце, док је положај Срба ни на небу ни на земљи. Мантра да су „трећи народи“ у Црној Гори дефакто различити, а да су Срби и Црногорци једно те исто, и да то исто треба да функционише под окриљем црногорског језика и тобожње Црногорске православне цркве, велика је лаж коју попис може да разоткрије. Попис има снагу да осветли стварно стање ствари и да кандидује низ питања витално значајних за српски народ.
Трећи податак који би попис открио, а чега се плаше пре свега људи блиски ДПС-у, а на шта су указивали лидери српске коалиције За будућност Црне Горе, везан је за имовинско стање одређених утицајних људи зависних од доскорашње власти, а који на своје или на име блиских чланова породице имају укњижено власништво на више десетина некретнина. Ако се само завири у непотпуне и прилично хаотичне катастарске књиге црногорских општина, може се доћи до податка да је 100 одсто локала у приморским местима у власништву нешто више од 10 одсто становника. Дакле, мотив за саботирање пописа нису само национална и идеолошка превирања већ је он и криминалне природе.

ПАКОВАЊЕ АПАРТХЕЈДА Бојкот има тенденцију да Црну Гору уведе у дугорочну нестабилност, односно да створи неку врсту грађанског вакуума који би трајао све до довољног слабљења српског фактора и до стварања услова да се попис спроведе са унапред пројектованим резултатима у складу са идеолошком доктрином да Црногорци, и то Црногорци све три вере чине апсолутну, или бар довољну већину, и да они као такви немају етничке везе са Србима. Позив за одлагање пописа је само параван. Чак и када би се одложио за наредну годину, и тада би исти субјекти уз сличне изговоре тражили ново одлагање све до тренутка стицања довољне политичке снаге која би им омогућила да усмеравају вољу и национална осећања народа као за време пописа 2011. године.
Ако бојкот успе, а за то су велике шансе, Запад неће прихватити резултате као релевантне, али хоће резултате из 2011, што ће бити одлична подлога за стварање слике како већински народ тероришу мањински Срби и СПЦ, а све то под покровитељством наводног малигног руског утицаја. Такав развој догађаја ствара кризу, али и омогућује Западу њима омиљену позицију – неког ко управља кризом. Такође, даје им аргумент за ширу регионалну борбу против Срба, и то не само у Црној Гори него и на Космету и Републици Српској. Другим речима: треба бити опрезан, али и свестан. Попис може да укључи светло у Црној Гори. Ипак, интерес многих и у држави и ван ње је да Црна Гора остане у мраку.