Европски мигрантски потрес

Драма нежељених дошљака и њене политичке последице: Однос према мигрантима отвара оштре политиче фронтове и раселине унутар европске фамилије, коју је рат у Украјини, превасходно „даљинским (вашингтонским) управљачем“, чинио једно време, и доста дуго, привидно јединственом

Мигрантски талас, изненађујуће снажан, изнова потреса (западно)европске земље и подстиче њихова међусобна и све запаљивија спорења. Тренутно највише, и озбиљно, политички варничи између Берлина и Варшаве, с једне, и Рима и Берлина, с друге стране. Истим поводом, иако с нешто друкчијим разлозима.
Најновија политичка баражна ватра у, иначе, деликатним немачко-пољским односима планула је због (неочекивано великог) таласа миграната који запљускује Немачку с уредним (изгледа проблематично легалним) пољским визама.
Ватра је, овога пута, кренула с немачке стране. И с највишег (политичког) места. Осећајући да то постаје све опаснији извор незадовољства немачких грађана, пред којим се драматично топи и оно мало политичког капитала који још има његова влада (најновија, септембарска истраживања показују да је више од две трећине грађана веома незадовољно учинком трочлане „семафор“ коалиције) канцелар Олаф Шолц је одапео стреле према Варшави.

Канцеларова изнуђена офанзива

Чињеница да је то учинио у политички осетљивом тренутку за суседе с истока – непосредно пред пољске парламентарне изборе – појачала је канонаду с те стране и подстакла уграђени одбрамбени рефлекс против (пословично и традиционално) „надмених“ и „бахатих“ Немаца.
Осећајући да би враг могао да однесе шалу, и колико тема миграција постаје политички опасна за власт у Берлину (десничарска Алтернатива за Немачку, која је „присвојила“ ову тему, опипавајући, очигледно, боље од осталих странака „пулс народа“, доживљава незадржив успон), канцелар је коначно кренуо у изнуђену офанзиву.
Пренуло га је, очигледно, оно са чим се суочио на предизборним скуповима у Хесену и Баварској: канцеларова Социјалдемократска партија, а коалициони партнери, Зелени и Либерали посебно, стоје лоше пред важне парламентарне изборе (8. октобра) у ове две покрајине.
Гостујући на првом програму јавног телевизијског сервиса (АРД) Шолц је покушао да демонстрира одлучност, најављујући оштрији курс у мигрантској политици. Од појачаних граничних контрола до ургентног (принудног) протеривања дошљака који не добију (у скраћеном поступку) право на политички азил и боравак у Немачкој.
У тој оштрини, „веома је љутито“, примећују немачки медији, реаговао на „скандалозно“ поступање пољских власти с издавањем виза. Најавио је појачану контролу на граници са суседном земљом, што ће, неминовно, искомпликовати ситуацију Пољацима који раде у Немачкој и свакодневно прелазе границу.
Немачки канцелар је опоменуо Пољаке као не би смели да издају толики број виза мигрантима, „очигледно за новац“, рекао је, с обзиром на то да се зна да ће они који су на тај начин добили визе доћи превасходно у Немачку.

Бурно реаговање Варшаве

На предизборном скупу својих социјалдемократа у Баварској, Шолц је захтевао да Пољаци не шаљу мигранте преко границе у Немачку. Њихова обавеза је да тамо буду регистровани и прођу кроз поступак за (евентуално) признавање права на политички азил, а не да визама „које су делили за новац“ праве проблеме Немцима. Канцелар је у „афери“ око виза захтевао „објашњење“ пољских власти. Послао је своју министарку унутрашњих послова Ненси Фезер на састанак с њеним пољским колегом, ради увођења додатних граничних контрола.
Из Варшаве су реаговали промптно и бурно. Најпре је министар спољних послова Збигњев Рау оштро критиковао изјаве немачког канцелара, оптужујући га да се „меша у пољску изборну кампању“ (избори у овој земљи су половином октобра) а потом је то, још оштрије, мање дипломатски, учинило још неколико чланова владе.
„То је изузетна дрскост немачког канцелара“, рекао је министар правосуђа Збигњев Зиобро, а пренео „Дојче веле“. Он каже да се број случајева с куповином виза креће у „микропростору“. И тврди: Шолцу уопште нису важне чињенице, он само „жели да Туск постане премијер“.
Реч је, иначе, о Доналду Туску, носиоцу листе опозиционе Грађанске платформе, бившем председнику Савета Европске уније. Његови критичари га оптужују да заступа више немачке него пољске интересе.
На листи министара који су оштро узвратили Шолцу нашао се и министар културе Пјотр Глински. Он је рекао, говорећи о „немачкој охолости“, и немачкој „жељи да влада Европом“, како се Берлину „не сме дозволити да дели лекције другима“.

Италијанска премијерка Ђорђа Мелони упутила је оштро писмо немачком колеги Олафу Шолцу. Разлог: немачка влада финансира невладине организације које се баве спасавањем афричких миграната у Средоземљу бродовима који плове под немачком заставом, а које потом упућују ка италијанском острву Лампедуза

Оштро писмо Ђорђе Мелони Шолцу

У случају Италије, на „оптуженичкој клупи“ нашла се – Немачка. Италијанска премијерка Ђорђа Мелони упутила је оштро писмо немачком колеги Олафу Шолцу. Разлог: немачка влада финансира невладине организације које се баве спасавањем афричких миграната у Средоземљу бродовима који плове под немачком заставом, а које потом упућују ка италијанском острву Лампедуза. Тамо је минулих дана владала хаотична, драматична атмосфера и безизлазна ситуација: острво је запљуснуло далеко више миграната него што оно има становника!
Мелонијева истиче да таква одлука охрабрује мигранте из афричких земаља да крену на пут Европе, што повећава ризик и доводи Италију у тешку ситуацију. Због стварања и ширења хаоса, на десетине милиона људи су у потрази за бољим животом, а то користе криминалне мреже како би извлачиле профит из очаја тих људи. Трговци људима организују ове масовне миграције као да су туристичке организације, и траже на хиљаде долара од оних који желе да дођу у Европу, што те људе води у смрт. Да ли можемо да се правимо да не видимо да данас највећу зараду доноси трговина имигрантима? Томе се мора стати на пут…
Италијански министри спољних и унутрашњих послова Антонио Тајани и Матео Пјантедози упозорили су да Италија не може постати једина земља за прихват имиграната. Ако Немачка жели да финансира невладине организације, то може да ради на својој територији а не да буде дарежљива на туђој територији. И на штету друге државе. У овом случају – Италије.

Солидарност и бес

Прваци партије Лига су ово понашање Берлина „прочитали“ као непријатељски акт према Италији, с циљем да дестабилизују владу која се „не допада социјалдемократама“.
У другој половини септембра хиљаде миграната запљуснуло је Лампедузу и изазвало хаос у центрима за пријем. Истовремено, приметили су новинари Радија Слободна Европа, солидарност и бес. Не само према и против миграната и кријумчара. Пљуштале су критике на рачун премијерке Мелони, званичника Европске уније и Туниса, одакле је дошло највише ових несрећника.
Градоначелник Лампедузе Филипо Манино упозорио је тих дана (половина септембра) да је мигрантска криза дошла до „тачке без повратка“. На острво је, само за двадесет четири сата, приспело више од сто двадесет чамаца. Према подацима италијанског министарства унутрашњих послова, више од 127.000 мигранта преко мора ове године: дупло више него у истом периоду прошле године.
Градоначелника Лампедузе и италијанску јавност није превише утешила резолутна изјава премијерке Мелони да неће дозволити да Италија постане „избеглички камп Европе“. Премијерка је борбу против миграција означила као „епохалну борбу за Италију и Европу“.
У једној поруци на платформи Икс рекла је да су државни удари, природне катастрофе, рат око житарица и џихадизам, као и економска криза у Тунису, допринели „неодрживом мигрантском притиску“ на Италију. И упозорила: ти услови би могли натерати десетине милиона људи да потраже бољи живот у Европи, али је очигледно да Италија и Европа не могу да приме огромну масу људи…

Шок из Братиславе

Иако на тренутак политички потиснута у други план, Украјина се вратила у политичку орбиту – преко Словачке. Оно што је Запад најмање желео десило се у овој земљи: на парламентарним изборима победила је странка бившег, вишегодишњег, премијера Роберта Фица: Фицо, ако одржи изборно обећање, жели да укине војну помоћ Украјини!
До сада су то захтевале, а неке од њих, попут Алтернативе за Немачку, политички веома профитирале, само опозиционе странке. Сад би то могла да учини, први пут, и једна странка на власти, чиме би слика о неупитној и јединственој ЕУ солидарности са Украјином, и свакој врсти помоћи, укључујући, и првенствено, војну, била замућена и угрожена. Словачка је била једна од земаља у европској фамилији које су је најодлучније, и свесрдно, помагале у сваком погледу Кијев.
Фицо је у изборној кампањи био категоричан: укинуће војну помоћ Украјини, не и хуманитарну. Тим изричитим обећањем погодио је расположење грађана. Питање је хоће ли, и колико, то остварити.
То ће зависити не само од тога колики ће у новој влади уплив имати коалициони партнери – победничка, досад опозициона „Смер – Словачка социјалдемократија“ (Смер-ССД) освојила је 23,3 одсто гласова, мало да би сама могла да влада – него највероватније више од притисака којима ће нови (и стари) премијер бити неизбежно изложен. Из Брисела и, можда снажније и изричитије, Вашингтона.
Главни заштитници Кијева не могу, управо у овом часу, допустити слабљење антируског фронта. Поготову што се тек улази у „годину велике неизвесности“, 2024, с председничким изборима у Сједињеним Америчким Државама и, увек неизвесним, изборима за Европски парламент…