ДОДИК „УДАРИО“ ПО СУДУ БиХ

Председник РС на првом рочишту пред Судом БиХ саопштио да не разуме ниједан навод оптужнице, али и поручио „да је у питању политички процес којим се жели обрачун са Републиком Српском и с њим као председником“

У Суду БиХ у Сарајеву је 16. октобра одржано прво рочиште на монтираном политичком процесу против председника Републике Српске Милорада Додика и вршиоца дужности Службеног гласника РС Милоша Лукића на ком су обојица рекли да не разумеју оптужницу у којој им се на терет ставља непоштовање декрета лажног високог представника Кристијана Шмита. Такав, иначе врло кратак, почетак суђења пред судијом Јасмином Ћосић Дедовић наговестио је како ће се супротстављене стране даље понашати у овом режираном поступку.

ПРИСТРАСНОСТ СУДИЈЕ И ДОДИКОВ ОДГОВОР Да Јасмина Ћосић Дедовић – којој је поверено да води само прво рочиште, а не цео процес – није непристрасни делилац правде већ послушни спроводник директива западних наредбодаваца, потврдио је њен некоректан однос према оптуженима обележен и преформулисањем њиховог изјашњавања о кривици. Она је два пута прекидала Додика док је објашњавао како „не разуме ниједан навод оптужнице“, његово одбијање да устане је оценила као „непоштовање Суда“, а изјаве оптужених „да не разумеју оптужницу за кривично дело“ је преиначила у констатацију Суда „да су се изјаснили да нису криви“.
У наставку процеса ће, одлуком Суда БиХ, односно наводном вољом ЦМС система, штафетну палицу од Јасмине Дедовић преузети њен колега Мирсад Стрика од ког се може очекивати да настави курс своје претходнице. На то упућује сазнање да је Стрика, током ратних деведесетих, правничку репутацију стекао као судија војних судова у Сарајеву и Зеници у монтираним процесима против припадника српског народа. Ти људи су добијали високе затворске казне које су биле и увод у потоње тортуре.
Додик је, наравно, био свестан шта га очекује на суђењу, па је желео да својим изјавама и поступцима покаже да је реч о политичком процесу и да не мисли добро о сарајевском трибуналу. Дан пред одлазак на прво рочиште поручио је да на суђењу очекује „потпуну деградацију права и Устава БиХ“, али и оценио „да ће то бити прилика да се Српска ослободи Сарајева и БиХ“.
„Тамо идем да браним Републику Српску, а моја лична судбина је мање важна. И на ту тему ћу имати нешто да кажем, вероватно једног дана. Појавићу се на том рочишту, а мој мотив је искључиво да употпуним тај циркус који има своју генезу од америчког амбасадора Мајкла Марфија, преко неизабраног странца Кристијана Шмита, па преко муслимана тужиоца до муслимана судије“, истакао је Додик пред суђење.
У складу са овим најавама Додик је приликом суочавања с Јасмином Ћосић Дедовић саопштио „да нема појма шта се налази у оптужници и да је не жели читати“, док је приликом узимања података о датуму рођења објаснио „како о томе нема појма јер није био свестан“. Председник прве српске државе западно од Дрине је приликом изјашњавања не само „нагласио да не разуме оптужницу“ већ и упутио критике на рачун Суда БиХ. „Нисам разумео на чему је заснована оптужница. Ово је политички процес којим се жели обрачун са Републиком Српском и са мном као председником. На овакав начин се разграђује БиХ. Бранићу се овде као председник РС јер сам дошао у судницу у којој је јасно показано како се третира уставни поредак тиме што су истакнуте заставе Босне и Херцеговине и Федерације БиХ, али не и застава Републике Српске. Недопустиво је то што сам оптужницу добио на латиници“, рекао је првооптужени.

Народна скупштина РС подржала вето Цвијановићеве Посланици Народне скупштине РС су потребном двотрећинском већином гласова подржали вето који је Жељка Цвијановић ставила на закључке Председништва БиХ о „неуставном деловању Републике Српске и њеном нападу на интегритет Босне и Херцеговине“. Пошто је приликом одлучивања била прегласана од Комшића и Бећировића, српска чланица Председништва БиХ је усвојене закључке прогласила „веома штетним по виталне националне интересе Републике Српске“, а након изјашњавања посланика Парламента из Бањалуке они су стављени ван снаге. За потврду вета Жељке Цвијановић гласало је 65 посланика из владајуће коалиције и опозиције, док је само један био против.

И ЕПИЛОГ ПО ДИКТАТУ Јасмина Ћосић Дедовић је, као што смо већ навели, „неразумевање оптужнице“ од стране Додика и Лукића самовољно преформулисала у њихово изјашњавање да се „не осећају кривим“, због чега је Додик одбио да потпише записник с рочишта. Наставак суђења који ће водити Мирсад Стрика требало би, како су најавили из Суда БиХ, да уследи у наредних 60 дана, али се већ сада с великом дозом сигурности може предвидети какав ће бити формални епилог овог монтираног процеса у коме политички интереси западних налогодаваца и њихових босанских „извођача радова“ безобзирно игноришу чињенице и право. Већ унапред донесена пресуда о Додиковој кривици изазваће највећу кризу у послератној Босни и Херцеговини, а могла би, како неки предвиђају, да доведе и до нестанка дејтонске творевине.

Како функционишу Тужилаштво и Суд БиХ, још једном је потврдила реакција Тужилаштва на поступак министра безбедности Босне и Херцеговине Ненада Нешића, који је овом органу доставио извештај безбедносних агенција о Кристијану Шмиту и његовој пратњи. Из Тужилаштва БиХ су – на питање добијено од новинара агенције Срна о томе да ли воде истрагу против Шмита – одговорили „како од агенција за спровођење закона нису примили извештај о почињеном кривичном делу из надлежности Тужилаштва Босне и Херцеговине“. Представници Тужилаштва су додуше касније саопштили да „иако нису формирали предмет о Шмиту, он додељен у рад постојећем тужиоцу путем аутоматског система за управљање предметима“. Поново су, међутим, нагласили „да им нису достављени извештаји о почињеним кривичним делима што полицијске агенције морају да учине по Закону о кривичном поступку БиХ“. Очигледно је да кривични „греси“ лажног високог представника из Баварске и његове наоружане пратње нису нешто што интересује оне који своје законске обавезе свесно подређују вољи и интересима страних налогодаваца.
Иако су челници три национална блока приближили ставове о новом закону о судовима БиХ, Бошњаци и даље одбијају захтев из Бањалуке да седиште Апелационог суда буде у том граду. Још већи проблем представљају удаљени ставови о новом закону о Уставном суду БиХ, пошто представници коалиционе „тројке“ из Сарајева не желе да прихвате предлог Републике Српске да стране судије више не седе у овом органу. Елмедин Конаковић је истина саопштио да „су сви у БиХ сагласни да стране судије треба да оду из Уставног суда БиХ“, али је нагласио да Бошњаци никако не желе да то буде одмах. „Наш став је да то треба да буде онда када Босна и Херцеговина буде пред вратима Европске уније и да нам то онда буде додатни мотив да тамо што пре дођемо“, објаснио је министар спољних послова БиХ.
Велико је питање када ће, и хоће ли уопште, БиХ стићи пред врата уздрмане заједнице из Брисела, али је више него очигледно да бошњачки политичари разлоге да се продужи „рок трајања“ страних арбитара у суду траже због тога да би се његовим даљим пресудама Република Српска претворила у „празну љуштуру“.