ВУЛИН

Да ли је Александар Вулин Американцима био прихватљив као министар одбране и као министар полиције, који је разбио највеће нарко-картеле и монструозне банде, а зашто је постао неприхватљив као шеф државне безбедности?

Вулини су одувек имали проблема са империјама. Прво са Отоманском, па са Аустроугарском. Све док много њих није отишло у Русију, где су такође имали извесних проблема. Али су, као што се види, и преживели. Ко је читао, а то је некада била обавезна лектира, „Сеобе“ Милоша Црњанског то је вероватно запамтио.
Ето, нема више ни Отоманске империје ни Аустроугарске. Минуше империје уз велику српску помоћ и жртве. Тако Александра Вулина, да не изневери претке, западоше Сједињене Америчке Државе. Администрација те империје ставила га је на своју „црну листу“ и увела му санкције. И то онда када је постао директор БИА.

АКО СЕ УВЕДУ САНКЦИЈЕ РУСИЈИ… Ту би се могло поставити много реторичких питања: да ли је Американцима био прихватљив као министар одбране и као министар полиције, који је разбио највеће нарко-картеле и монструозне банде, а зашто је постао неприхватљив као шеф државне безбедности? Да ли су се Американци уплашили да га систем БИА не поквари? Како то да се институције којима је Вулин био на челу нису нашле на мети америчких санкција? Или им је Вулин због свог политичког ангажмана одавно неприхватљив и морално-политички неподобан, али су тек сада стигли да то обелодане и изврше притисак на Србију и њеног председника Александра Вучића? Сам Вучић јавно каже да му је директно речено да ако уведе санкције Русији, неће бити санкција према Вулину. Биће да „у том грму лежи зец“.
Стављање људи на америчке „црне листе“ је, да не идемо даље у прошлост, опробани амерички модел из деведесетих година прошлог века. Застрашивање људи је био и остао основни циљ. Американци су ставили сијасет људи из Србије на „црне листе“ у виду политичког и економског притиска на те људе и тадашњу власт у Србији и Републику Српску. Тадашња жута опозиција била је овлашћена да скида имућније бизнисмене с тих листа ако би они то њима добро платили. И приличан број њих се тако „откупљивао“. Неки су постајали инсајдери и почели интензивну сарадњу са страним обавештајним службама, односно својеврсна „пета колона“ унутар Србије. Завршило се како се завршило. Али остала је чињеница да се никоме ко је био осумњичен или процесуиран пред Хашким трибуналом није могла ставити на терет било која криминална радња или имовина ван Србије, те поменуте људе та врста санкција није ни могла никако погодити, нити је то био њихов прави смисао који је био и остао чисто политички и антисрпски.

НЕПОТКРЕПЉЕНЕ ОПТУЖБЕ Када је Александар Вулин у питању, Америка му је увела санкције и ставила га на „црну листу“ под оптужбом за учешће у трговини дрогом и повезаност с нарко-картелима. Ни тада, у јулу, а ни до данашњег дана та тешка оптужба ничим није поткрепљена. Разлог је веома једноставан – то није истина. То је лаж. Разлози за битку против Вулина су искључиво политички. И стога то око трговине наркотицима нико више од Вулинових политичких непријатеља и не помиње, нити покушава да то било чиме поткрепи. Не могу да докажу ни то да је он „руски човек“, што је у ствари његов прави „злочин“, такође недоказив опет из једноставног разлога – он је патриота, родољуб и српски човек коме је потпуно страна русофобија, која је постала право „вјерују“ београдске прозападне опозиције и медија који јој служе.
А и шта ће нашој прозападној опозицији и њиховим медијима било какав доказ: Америка је рекла и тачка! Просто је невероватна та отворена демонстрација колонијалне и аутошовинистичке свести, те слугерањске снисходљивости која нас свакодневно запљускује. Рекао амерички амбасадор и готово!
На америчкој кадровској листи за Вулина нема места, и не само за њега, јер ће на тим „црним листама“ бити још имена а све у циљу рушења Вучића с власти. Тактика је: једног по једног треба криминализовати и лишавати функције. И тако редом. Када не могу да га оборе са српским народом и гласовима бирача, мисле да је то могуће уз страну западну помоћ. Директну, а индиректна и скривена се трајно подразумева и она се не састоји само од политичких ставова већ од нечег другог и далеко опипљивијег.

ЗАШТИТИТИ ХИЛА ОД ВУЛИНА Посебно је срамно и понижавајуће како су се поменути медији и политичари понели према ономе што се пре неки дан догодило на обележавању годишњице мисије „Халијард“ у Прањанима. Ту манифестацију организује Фондација Халијард у част спасавања више стотина америчких пилота и војника у Другом светском рату. Спасиоци су били Срби антифашисти а пре свега припадници Југословенске војске у отаџбини. На поменутој свечаности говорио је амерички амбасадор у Београду Кристофер Хил. На том догађају, позван од стране основног организатора, био је и директор БИА Александар Вулин. По снимцима судећи, пажљиво је, као што и доликује госту, слушао и говор америчког амбасадора. Тако је по ко зна који пут могао чути како се крајње неистинито прећуткује како су се заиста звали ти спасиоци америчких војника и којем су од два српска антифашистичка покрета припадали. Испада да су у оба покрета били неки ванземаљци а не наоружани и борбени Срби. Уз све политичке додатке да се данас „супротставимо силама терора и агресије, које су вратиле ужасе рата на европски континент“, али без препознавања стварног и нескривеног фашизма и нацизма у Европи као основног услова рата уз велику подршку западне војне алијансе.
Из свих расположивих медијских и политичких оружја кренула је паљба на Александра Вулина. Треба га обрукати и облатити. Откуд он, који је на америчкој „црној листи“, на овом скупу на коме говори Кристофер Хил? Треба заштитити Хила од Вулина! И од Вучића кога сумњиче да је ту потурио и послао Вулина да би компромитовао Хила и целу Америку. Откуд Вулин на скупу у својој држави Србији међу својим српским народом?! И америчким потомцима оних које смо спасли.
Данима траје ова бесрамна кампања. Као да нема краја потреби поменутих медија и политичара да се самопонижавају и понижавају српски народ.
Александар Вулин је и у овој последњој епизоди приче, за разлику од бесрамних бранитеља Хила, био и остао достојанствен и миран. Господствено је, посвећен професионално Служби и Србији, све отћутао. Остао је на нивоу својих предака с почетка овог текста.