ВРАЋАЊЕ БРАЗИЛА „У НОРМАЛУ“

Док траје судски процес присталицама бившег десничарског шефа државе Жаира Болсонара, за покушај државног удара, актуелни председник, левичар Лула да Силва упорно настоји да ојача национално јединство, што сматра условом за одбрану бразилске демократије и напредак земље

Врховни суд Бразила осудио је прошле седмице на 17 година затвора 51-годишњег Лусија Косту Переиру, присталицу бившег десничарског председника Жаира Болсонара, због учешћа у нападу на највише државне институције 8. јануара, организованом са циљем да се новоизабраном шефу државе левичару Луизу Инасију Лули да Силви онемогући преузимање функције. Переира је један од многих ухапшених побуњеника оптужених за више кривичних дела, почев од злочиначког удруживања и извођења државног удара до непоштовања правног поретка и уништавања друштвене имовине.
У јавности је ово суђење представљено као важан корак у враћању „у нормалу“ највеће латиноамеричке земље, под чим се подразумева настојање Луле да Силве да Бразилу поврати поверење и толеранцију, као услове за одбрану демократије и укупни напредак, чему, наравно, значајан допринос треба да пруже и правосудни органи.
Јануарски пуч, за чијег је организатора Лула да Силва означио свог побеђеног ривала Болсонара, иако се он тада налазио на Флориди, био је усмерен на главне државне институције у престоници Бразилији – Председничку палату, Конгрес и Врховни суд, а план је био и да се подстакне побуна војске против новог председника. Тај догађај је, по основној идеји и понашању учесника, по много чему личио на јуриш следбеника Доналда Трампа на амерички Капитол, изведен две године раније. Болсонаро, иначе, није признао званични изборни резултат по ком је изгубио тесном већином, најмањом у новијој историји Бразила.

ПРАВНЕ ГЛАВОБОЉЕ БИВШЕГ ПРЕДСЕДНИКА Доприносом правосудних органа враћању реда и стабилности у земљи сматра се и летошње суђење Болсонару за „подривање бразилске демократије“, што је, према оптужници, учинио саопштавањем страним дипломатама да су електронски листићи, коришћени и на последњим председничким изборима, подложни хаковању, односно фалсификовању, из чега проистиче да тријумф Луле да Силве није био чист. Болсонаро је, као фаворит САД, за председника Бразила био изабран почетком 2019, а на челу државе остао је до краја прошле године, што је период који се сматра временом озбиљне стагнације бразилске демократије.
Због поменутог дела, Врховни суд је Болсонару одузео право да се кандидује на изборима у наредних осам година. Ако та пресуда остане на снази и после уложене жалбе његових бранилаца, он неће моћи да уђе у изборну трку за шефа државе 2026, нити да се кандидује на локалним гласањима који треба да се одрже 2024. и 2028. године. Јавност сада с великим интересовањем очекује расплет овог случаја, а поједини аналитичари закључују да би одбијање жалбе могло означити и почетак краја политичке каријере овог тврдог десничара, познатог и по томе што је отворено хвалио године диктатуре у Бразилу. Та теза заснива се на чињеници да је Болсонаро рођен 1955. године и уверењу да би га тако дуго одсуство из главних изборних трка могло у потпуности потиснути на политичку маргину.
Ово, међутим, није једина Болсонарова правна главобоља јер је оптужен и за „мућке“ с дијамантским накитом, позлаћеним статуама и скупим сатовима које је, као шеф државе, добијао у Саудијској Арабији и Бахреину. На терет му се ставља да те поклоне, вредне више од три милиона долара, није пријавио и да је део тог добијеног „блага“ продао у САД, а новац ставио у властити џеп.
У првом појављивању пред судом, последњег дана августа, Болсонаро се бранио ћутањем, а истражитељи тврде да су прикупили довољно доказа за његово упућивање у затвор и да им је у томе помогао и амерички ФБИ. Међу онима који су у овој афери, у медијима названој „Накитгејт“, спремни да сведоче против Болсонара је и његов дугогодишњи сарадник, високи војни официр Мауро Цид, који се од маја налази у затвору. Цид се, наводно, већ договорио са истражитељима да, ради добијања блаже казне, исприча све што зна о Болсонаровим „акцијама“ с добијеним драгоценостима које није пријавио иако је, по закону, био обавезан да то учини.
Многи Бразилци сматрају да би Болсонаро морао да одговара и за криминално и шарлатанско понашање у време епидемије ковида 19. Због сумњи да је фалсификовао ковид потврде, полиција је једном упала у његову резиденцију, али права истрага о томе ипак није поведена. Лажне потврде о вакцинисању коришћене су да би се заобишле рестрикције које су увеле власти у Бразилу и Сједињеним Америчким Државама.
У време епидемије, народ је био гневан на Болсонара и због тога што је, као декларисани антиваксер, сматрао непотребном вакцинацију против ковида који је у Бразилу однео око 700.000 живота. Његова често понављана изјава да вакцина „може да претвори људе у крокодиле“, у јавности је тумачена као запањујућа неозбиљност првог човека у држави у изузетно тешком времену за нацију.

ВИЗИЈА НОВОГ ШЕФА ДРЖАВЕ Лула да Силва стрпљиво, без реваншизма, отвара нову перспективу Бразила, и то тако што на унутрашњем плану тежи постизању јаког националног јединства, а на спољном јачању позиције своје земље у БРИКС-у и њеној тешњој сарадњи и са осталим државама.
Начин на који жели да обави први задатак јасно је показао и током обележавања Дана независности Бразила (7. септембра) које је протекло под паролом „Демократија, суверенитет и јединство“, и истицањем потребе снажења позиције војске у интересу народа. То је супротно ономе што је чинио Болсонаро, који је и тај празник користио првенствено за личну политичку промоцију. Да Силва је том приликом позвао Бразилце да, без обзира на веру, фудбалски тим за који навијају или партију коју подржавају – славе заједно.
„Сутра неће бити ни мржње ни страха, биће само јединства“, поручио је он сународницима. Лист „Глобо“ је овогодишњу прославу, увелико лишену ранијих политичких надгорњавања, представио као потврду да се Бразил враћа мирном и нормалном животу.
Лула да Силва је сада и један од најактивнијих лидера БРИКС-а, платформе за сарадњу у којој су још Русија, Индија, Кина и Јужна Африка, а придруживање јој је затражило више од 20 земаља. Времешни председник (78) то чини уверен да ради за добро Бразила, односно за више од 200 милиона Бразилаца.
Осим тога, он упорно ради на изградњи што тешњих веза БРИКС-а са земљама Латинске Америке и Африке, уз напомену да чланице БРИКС-а немају циљ да изазивају друге међународне организације и чиниоце, као што су Г7 и САД, већ да „организују Глобални југ“ који се налази у развоју. Значај Лулине политике за свет је и његова посвећеност заштити Амазоније, највеће тропске прашуме, веома важне за еколошку стабилност планете.
Да Силви је текући председнички мандат трећи по реду. Први је освојио 2002, а други 2006. Своју левичарску странку је основао у време диктатуре. До пре четири године служио је казну затвора од 12 година због корупције, али је пресуда укинута кад је утврђена пристрасност судије који га је послао иза решетака.
Најважнија достигнућа његове владавина су велико смањење броја сиромашних и примена социјалних програма којима који су породицама омогућили школовање деце и њихову редовну вакцинацију. Иако свестан да ће тешко поновити резултате из својих претходних мандата, Лула да Силва верује да Бразил, ако превазиђе дубоке политичке поделе, има сигурну перспективу и зато предано ради да се то постигне.