ШМИТ СЕ УПЛАШИО ДОЧЕКА У БАЊАЛУЦИ

Нелегални високи представник Кристијан Шмит покушао је да оправда неодлазак у главни град РС лажима о „постављеним барикадама“, иако су прави разлози за његово одступање били незадовољство због немогућности да одржи састанке у институцијама Српске и страх од најављеног окупљања народа

Суд БиХ је 11. септембра прихватио „дорађени“ захтев Тужилаштва БиХ да потврди оптужницу против Милорада Додика и директора Службеног гласника РС Милоша Лукића, чиме је планирани политички процес против председника Републике Српске ушао у нову, верујемо знатно драматичнију, фазу. Најновија одлука судске институције – која, баш као ни Тужилаштво БиХ, није донесена с дејтонским уставом већ касније наметнута вољом високих представника – била је очекивана, поготово након одбијања Суда да прихвати захтев Додиковог адвоката Горана Бубића за изузеће из одлучивања судије Јасмине Ћосић Дедовић. Дотична је, подсетимо, била неподобна за ову дужност, не само због тога што јој се Додик, као члан Председништва БиХ, замерио одбијањем да подржи њену кандидатуру за судију Међународног кривичног суда у Хагу, већ и због своје нескривене „босанско-глобалистичке“ политичке оријентације, али су њене колеге, ипак, одлучиле да је задрже у игри.

ОПТУЖНИЦА БЕЗ ОСНОВА Из Суда БиХ је саопштено да оптужени имају петнаестодневни рок за подношење приговора на оптужницу, те да ће, после одлука о евентуалним приговорима, бити заказано рочиште за изјашњавање о кривици. Након тога би требало да буде формирано Судско веће и започне процес против Додика и Лукића због неиспуњавања декрета лажног високог представника из Баварске. Додиков адвокат Горан Бубић је оценио да је оптужница „апсолутно незаконита јер је кривично дело које се инкримише у оптужници, ’неизвршавање одлука високог представника у БиХ’, правно непостојеће“.
„Кристијан Шмит није активно легитимисан да буде законодавац у БиХ, ни институционално, ни лично, имајући у виду одредбе тачке 1. 2. Анекса 10 Дејтонског споразума“, рекао је Бубић за агенцију „Срна“.
Провооптужени Додик је најавио да ће се одазвати позиву суда, поручивши да ће они који су покренули процес против њега „морати да докажу да је Кристијан Шмит оно за шта се представља и да може наметати законе“. Председник РС није, међутим, обећао да ће се повиновати пресуди Суда БиХ пошто већ сад може да претпостави какав ће бити епилог монтираног процеса који против њега и Милоша Лукића води „објективно“ правосуђе Босне и Херцеговине.

Представници РС спремни да напусте институције БиХ Након састанка који су челници РС одржали у Источном Сарајеву с представницима Републике Српске у заједничким институцијама БиХ, саопштена је њихова спремност, да у случају настављања Шмитове праксе наметања закона, напусте органе БиХ. За то је, како је наглашено, обезбеђен новац у буџету мањег ентитета, а Додик је такође обавестио јавност да је, током обављених консултација, већина српских припадника Оружаних снага БиХ изразила спремност да се на позив из Бањалуке одмах повуче у Српску.

А какав је крајњи циљ тих „институција“ које свесно игноришу законе и устав БиХ, те одлуке Савета безбедности УН, најбоље показује предлог Тужилаштва БиХ (изнесен у оптужници потврђеној од Суда БиХ) да се „Додику, у складу са одредбама Кривичног закона БиХ, изрекне мера забране обављања функције председника и било које јавне функције“. Тешко је заиста поверовати да ће они који ће изрећи пресуду (а претходно су прихватили „дорађену“ оптужницу и „одбранили Јасмину Ћосић Дедовић) пропустити прилику да пресуде да се с политичке сцене елиминише „највећи проблем Босне“ и тако, у складу са жељама наредбодаваца, олакшају реализацију планираног процеса унитаризације дејтонске творевине.
Иако још није започео суђење Додику, може се већ сада констатовати да је Суд БиХ досадашњим поступцима себи обезбедио место међу у историји познатим политичким трибуналима који су у монтираним процесима изрицали унапред договорене пресуде невиним жртвама њихових налогодаваца. Један од по злу најпознатијих је био нацистички преки Народни суд, чији је озлоглашени председник Роланд Фрајслер пре изрицања обавезних смртних пресуда (а изрекао их је на хиљаде!) имао обичај да одузима реч оптуженима, а затим у хистеричним нападима беса напада и вређа своје жртве због тога „што су се усудили да издају фирера и Немачку“.
Без обзира што суд из Сарајева не изриче смртне казне, а вероватно неће ни примењивати Фрајслерове методе прекидања и вређања оптужених, очигледно је да, попут некадашњег нацистичког Народног суда, у намештеним процесима спроводи вољу немачког наредбодавца. Трибунал којим је командовао Фрајслер (погинуо у савезничком бомбардовању Берлина пред сам крај Трећег рајха) то је чинио у име Адолфа Хитлера, док суд званично независне Босне и Херцеговине ради по директивама Кристијана Шмита (као и америчког амбасадора Марфија), који је, додуше, само извршилац задатака добијених од виших инстанци у Вашингтону, Лондону и Берлину.

Додик упутио отворено писмо Шмиту Милорад Додик је у отвореном писму упућеном Кристијану Шмиту позвао лажног виског представника да „уместо што прети, обезбеди потврду о свом избору од потписница Анекса 10 Дејтонског споразума, као и релевантну резолуцију о именовању од Савета безбедности Уједињених нација“. Нагласивши да Република Српска „поштује међународну заједницу, Дејтонски споразум и Устав БиХ“, оценио је да Шмит „све то крши“, а уз то „брука немачки народ“ и „понижава Србе, Бошњаке и Хрвате који живе у Босни и Херцеговини отимајући право представницима које су они изабрали да као једини овлашћени доносе закон“.

И ПРОЗАПАДНА ОПОЗИЦИЈА ОДБИЛА СУСРЕТ СА ШМИТОМ А хер Кристијан је, и поред тога што му је Додик, бар на први поглед, „кориговањем“ првобитно најављеног привођења и депортовања „немачког туристе“ из мањег ентитета, олакшао планирани долазак у главни град РС, на крају ипак одустао од „радне посете“ Бањалуци. Вероватно проценивши да би хапшење и депортовање Шмита донело више штете него користи Републици Српској, председник прве српске државе западни од Дрине је саопштио да против „непожељног госта“ неће бити примењена сила, већ ће му бити „онемогућено да уђе у било коју зграду институција РС и на званичном месту одржи састанак“. У складу с тим, генерални секретар председника Републике Српске Јелена Пајић Баштинац је донела наредбу о забрани коришћења службених просторија Палате Републике за састанке са Шмитом, поручивши да ће „се сматрати да је било које лице, које поступи супротно наредби, повредило статус штићеног објекта“.
Чини се да је на Шмитово одустајање од доласка у мањи ентитет БиХ у знатној мери утицало и то што су челници прозападне опозиције одбили позив да се састану са адвокатом из Обернцена на „привременом раду“ у граду на Миљацки. То су учили Милан Миличевић (СДС), Игор Црнадак (ПДП), Јелена Тривић (Народни фронт) и Небојша Вукановић (За правду и ред), при чему је председник Српске демократске странке објаснио да његова партија „не жели да буде колатерална штета конфликта између Додика и Шмита“. За разлику од њих, Ћамил Дураковић, потпредседник РС из реда бошњачког народа који је имао договорен састанак с немачким политичарем, Шмитово одустајање од посете Бањалуци разочарано је оценио као „капитулацију међународне заједнице“.
У Републици Српској је одступање функционера баварске Хришћанско-социјалне уније оцењено као Шмитов пораз, односно доказ његовог недостатка храбрости, док је ОХР поступак свог шефа покушао да објасни тврдњом да „посета високог представника Бањалуци није била дефинитивно договорена“. Није се дуго чекало да се огласи и Шмит, који је по свом старом обичају нашао лажно оправдавање за отказивање посете граду на Врбасу.

Шмит: Опозиција у РС тражила да сменим Додика Кристијан Шмит је у интервју сарајевском листу „Дневни аваз“ рекао да су лидери опозиције у РС тражили од њега да коришћењем „бонских овлашћења“ смени Милорада Додика с функције председника РС. „Могао бих рећи место и време кад су ми њихови лидери тражили да макнем Додика уз примену ’бонских овлашћења’. Због тога ме је чак изненадило да су се неки од њих солидарисали с Додиком“, рекао је Шмит, додавши да има разумевања за опозицију РС.

„Не осећам се као кукавица или слабић, већ сам надмудрио Додика. Биле су постављене барикаде да би се спречио мој долазак. Замислите да се десио напад на мене или да су ми забранили улазак у зграду, и то пред камерама. Да ме неко силом спречава, да ли било ко, осим у Бањалуци, верује да би се у Европи неко радовао томе. Можда би се у Москви радовали. Своје обавезе ћу извршити и многи ће се зачудити како ће то изгледати. Када бих се плашио да одем у део земље која је кандидат за ЕУ зато што ми неко прети, онда нешто не би било у реду са мном“, рекао је лажни високи представник.
Да су се Шмиту привиђале барикаде, потврдио је и министар унутрашњих послова РС Синиша Каран који је, с друге стране, „гаулајтерово“ одустајање од посете објаснио његовим страхом од суочавања са окупљеним грађанима у Бањалуци.
„Простом оку сваког грађанина и посетиоца који је ових дана боравио у Српској је јасно да нема никаквих барикада. Шмит зна да МУП Српске, као и друге полицијске агенције у земљи, још од прошле недеље располаже оперативним сазнањима да би у случају његовог доласка у РС могло доћи до окупљања већег броја грађана. Он је у страху од суочавања са лицем народа који не прашта ипак одлучио да не дође“, саопштио је Каран.
Индикативно је да је илегални „гувернер Босне“ најавио наставак (нео)колонијалне управе западних сила над некадашњом централном југословенском републиком са образложењем да би у супротном „могло доћи до конфликта и распада БиХ“.
„Све док Дејтон не буде скроз спроведен, морају остати ОХР и стране судије у Уставном суду БиХ. Остаће овако и наредних година све док БиХ не буде у потпуности демократско друштво јер постоји опасност од конфликта и распада државе“, тврди Шмит.
Мада „гаулајтер из Баварске“ није прецизирао шта се подразумева под „потпуним спровођењем Дејтона“, није тешко закључити да он и његови истомишљеници желе да, уз пресудну помоћ високог представника и страних судија, трансформишу Босну и Херцеговину у државу у којој ће од Републике Српске у најбољем случају остати празна љуштура. Зато, без обзира на последњи неуспех, од Шмита треба очекивати нове атаке на мањи ентитет и његово руководство, при чему ће он вероватно поново покушати да оде у Бањалуку и обнови само привремено прекинуте контакте са челницима прозападне опозиције.