Пожуривање владе

Грчки медији и јавност, због више нежељених дешавања у земљи током овога лета, захтевају од кабинета премијера Кирјакоса Мицотакиса брже и ефикасније решавање проблема уз инсистирање на пуној одговорности за све пропусте

Упркос неписаном правилу да се прво сагледавање учинка нових влада врши после њихових почетних сто дана, грчки медији и јавност су, питањима и приговорима, „решетање“ кабинета премијера Кирјакоса Мицотакиса започели већ након његових педесет дана, а разлог томе је, према оцени угледног „Катимеринија“, „болан период за земљу“, због низа проблема који су обележили ово врело лето, међу које спада и пораст инфлације. Министар за заштиту грађана већ је поднео оставку, од Мицотакиса је тражено да смени и његовог наследника, а без фотеља је остало и седам високих полицијских функционера и један војни званичник.

ПОЖАРИ БУКТЕ, МИНИСТАР НА ОДМОРУ Главни узрок летошњих брига и незадовољства Грка су катастрофални пожари у којима су страдали људи и огромна добра, а посебно велику штету је, гледано дугорочније, претрпео и туризам, кључна привредна грана. Сазнања о овој катастрофи, чији сви узроци нису јасни, јер се увелико сумња да је било и подметања ватре, показала су да координација између полиције, ватрогасних и цивилних служби, Oбалске страже и волонтера није била на потребном нивоу. И то како на копну, тако и на острвима, због чега су се становници многих места осећали остављеним и беспомоћним. Иако је премијер Мицотакис, истичући да је земља „у рату са ватром“, навео да су пожари последица глобалних климатских промена, грађани сматрају да je одговор државних служби на тај изазов морао бити адекватнији, као и да је неопходно донети нове мере које ће бити ефикаснији одговор на природне стихије. Озлојеђеност народа додатно је подстакло сазнање да је министар за заштиту грађана Нотис Митаракис, у време највећих пожара, био на одмору. Министар је убрзо поднео оставку, наводећи личне разлоге за ту одлуку.
Повољну околност за Грчку представљала је брза и ефикасна помоћ ватрогасних и спасилачких екипа из других земаља, међу којима је била и Србија. Иако је и претходна Мицотакисова влада, као и многе пре ње, тврдила да се предузимају важни кораци у циљу боље одбране од пожара, и овога пута се показало да су превенција и заштита од ватре били испод потребног нивоа. Штете су биле огромне, више људи је изгубило живот, укључујући и 18 миграната, чија су угљенисана тела нађена у пограничном појасу према Турској, а повређених је било међу грађанима, туристима, ватрогасцима и спасиоцима. Посебно неповољан одјек у јавности изазвала је погибија пилота и копилота канадера током акције гашења пожара на острву Евија, близу Атине. Отуд и овога лета апели медија и јавности влади да, коначно, противпожарну оперативу као и све друге државне службе, при чему се, најчешће, апострофира здравствена, учини ефикаснијим.
Велику забринутост Грка изазвала је, пожаром узрокована, серија експлозија у складишту муниције Ратног ваздухопловства у Тесалији, области у централном делу земље. Том приликом је наређена евакуација становништва из више места близу складишта, страдалих није било, а прецизни подаци о штети тек треба да буду објављени. Због овог „случаја“ смењен је командант надлежног крила грчког ратног ваздухопловства.

ОШТРЕ КРИТИКЕ ПОЛИЦИЈЕ Протеклих дана доста се говорило и писало и о пропустима грчке Обалске страже, јер многи подаци указују да није била на висини задатка у спасавању брода са мигрантима који је, на путу за Италију, потонуо код Пелопонез,а при чему је, како се рачуна, страдало око 500 људи из Пакистана, Либије и још неких земаља. Незадовољне започетом истрагом грчких органа, „Амнести интернешенел“ и „Хјуман рајтс воч“ затражили су детаљну проверу свих факата у вези с овом трагедијом за коју је и Фронтекс оптужио грчке спасиоце.
Ипак, најоштрије критике су се минулих дана чуле на рачун полиције и то због њене неефикасности у спречавању насиља фудбалских хулигана из Хрватске који су, у великом броју, дошли у Атину, иако им је УЕФА забранила да присуствују утакмици између домаћег АЕК-а и загребачког Динама. Упркос упозорењима добијеним од колега из Хрватске и Црне Горе, грчка полиција је пропустила да заустави хрватске хулигане. Последица је био њихов насртај на навијаче АЕК-а, при чему је убијен један млади навијач грчког тима, више особа повређено и причињена знатна материјална штета. Насилници из Хрватске су похапшени, али се још не зна ко је одговоран за смрт 29-годишњег Михалиса Кацуриса. Због евидентних пропуста, смењено је седам високих полицијских функционера, а јавност је тражила да, заједно с њима, „оде“ и нови министар за заштиту грађана Јанис Оиконому. Спасила га је, према писању медија, чињеница да је, само десетак дана раније, сео у фотељу „ражалованог“ Митиракиса.
Млади Кацурас, међутим, није једина жртва обрачуна фудбалских хулигана у Грчкој, јер је минулих година, у обрачунима присталица ривалских клубова, страдало неколико навијача. После убиства АЕК-овог навијача, Мицотакис је имао састанак са председником УЕФА Александром Чеферином, а затим и са представницима највећих домаћих клубова с циљем да се проблем хулиганства реши што пре и трајно. На основу изјава датих после тих састанака могу се очекивати законске промена којима ће се осигурати ригорозније кажњавање фудбалски насилника. Јавност сматра да би тај посао мора да постане један од приоритета владе и парламента већ током јесени. Мицотакис је поменуо и могућност забране навијачких удружења.

СКАНДАЛ НА КРИТУ Непријатна епизода за Мицотакисову владу је и скандал откривен на Криту. Тамо је, у Центру за репродукцију у Хањи, ухапшена група од више лекара, неколико научника, социјалних радника и менаџера која је годинама трговала новорођеним бебама, омогућавала незаконито усвајање деце и препродавала генетски материјал за вештачку оплодњу. Шокирана јавност се пита како је овај криминал могао да траје тако дуго, али поузданих одговора, засад, нема.
Медији сада спочитавају влади да би, не одустајући од најављеног реформског курса и „великих тема“ морала више да се позабави конкретним негативним случајевима попут овде набројаних. Јер то је, како наводе, услов да, владајућа Нова демократије (НД), пред скорашње локалне изборе, а онда и изборе за Европских парламент, задржи подршку грађана који су јој, на оволетошњем гласању, донели убедљиву изборну победу, односно оверили мандат за наредне четири године. НД је, крајем јуна, далеко иза себе оставила опозициону социјалистичку Сиризу (чији је лидер Алексис Ципрас због тога поднео оставку), након што је стари/нови премијер Мицотакис обећао веће плате и пензије, смањење пореза, бољу социјалну и здравствену заштиту и ефикаснији рад државних служби и затражио стрпљење за реализацију владиних планова.
Грађани су, углавном, сагласни да је за реализацију владиног реформског курса потребно више времена, али од Мицотакисовог кабинета захтевају да се, брже и ефикасније, позабави пропустима надлежних министарстава и државних служби у вези пожара, фудбалског насилништва, дејствовања Обалске страже и рада здравственог центра на Криту који је, како се често истиче, „потресао и обрукао Грчку“. Кад је о здравству реч, Грци, између осталог, траже да се, без оклевања, реши проблем мањка лекара и возила хитне помоћи на острвима где је ситуација, по многим судовима, „алармантна“. На монденском Миконосу, на пример, који током лета, посети око два милиона туриста, нема ортопеда и педијатара, а острвска болница је без кардиолога. Слично је и на Косу, који има једно возило Хитне помоћи иако на острву живи близу 40.000 становника, а лети буде и до милион туриста. На мањим острвима стање је и много горе. Влада је током летњих дана „прозивана“ и због раста броја заражених ковидом 19, што грађани сматрају последицом пропуста у здравственом систему. Само прошле седмице, од нове подврсте тог вируса оболело је 20 особа, од којих је 14 стављено на респираторе.
Хитну реакцију владе, односно државних органа, захтева и „Покрет пешкира“, летос формиран од незадовољних Грка који траже приступ „свом мору и својим плажама“, што им се, како наводе, све више ускраћује узурпацијом плажа и наплатом доласка на њих, као и незаконитим постављањем лежаљки и сунцобрана за издавање и изградњом кафића и других објеката на самој обали.