ПИСМА ИЗ ТАМНОГ ВИЛАЈЕТА – Злочин је у Градачцу, не у Бучи

Како су одајући пошту наводно страдалим цивилима у Бучи, Комшић и Џаферовић заборавили на један други, стварни масакр, почињен у њиховој авлији?

Неке појаве попут успаване савјести грађана БиХ одолевају вјековима: тек понекад, као поводом стравичног злочина почињеног у Градачцу, учини се да је наступио тренутак болног отрежњења, али то је варка. У огледалу бруталног масакра почињеног пред камерама нису се дуго огледале некомпетентне судије и тужиоци. Тема је стављена ад акта а процене Комшића и Бећировића отишле су у правцу поновног активирања старе приче: прогона Додика.

СЕЋА ЛИ СЕ НЕКО СУЛЕЈМАНОВИЋА? Медијски извјештаји понудили су важније вјести, циљано намењене грађанима муслиманско-хрватске федерације. Чак је и класична матрица – напади на Додика и РС у функцији заташкавања скандала – превазиђена маркетиншким сусретом Жељка Комшића и Дениса Бећировића са Владимиром Зеленским. Случај серијског убице Нермина Сулејмановића могао је да се смести у хелаћ и полако потоне у медијски заборав.
Серијски убица Сулејмановић, који је у Градачцу убио троје људи преносећи све уживо на Инстаграму – није дуго био тема. Најпре је у оба ентитета, Републици Српској и Федерацији, као и Брчко дистрикту, проглашен Дан жалости. Хиљаде грађана је протестовало у муслиманским градовима у БиХ а саучешће и подршка стигли су од Београђана, из цјеле Србије и региона. Тим поводом у БиХ ријеч су узели политичари, новинари, умјетници, анимир даме и пјеваљке, те хоџе и дипломате. Коначно је и канцеларија координаторице Уједињених нација изашла са саопштењем да УН у БиХ очекује да се власти одлучно посвете искорјењивању овог гнусног злочина.
„Позивамо међународну заједницу, владе, цивилно друштво и појединце да удруже снаге“, рекла је Ингрид Мекдоналд, резидентна координаторица мисије УН у БиХ, и додала да је трагедија могла бити спријечена.
Горка је истина да би многи злочини могли бити спречени када би политичари престали третирати полицију и Министарство унутрашњих послова као вриједан политички плијен. Приватизацијом полиције, пред очима јавности, уз помоћ политичких процедура, у процесу конституисања власти, стварали су се услови да Градачац не буде инцидент већ потенцијално правило посебно у Зеници, Маглају и Завидовићима.

РАМИН ЗАБРАН Прича из Зеничко-добојског кантона је илустративна. Посланик Рамо Исак са својим сином постао је кључни фактор већине и одржавања СДА на власти у овом кантону, у периоду од 2018. до 2022.године. Заузврат награђен је са два министарства: Полиције и Промета и комуникација и са толико реалне моћи да је успео да изврши притисак на СДА да донесе измјене Закона о унутрашњим пословима. Овим изменама отворен је пут за смјену полицијског професионалца Семира Шута с позиције полицијског комесара. Након тога Исак је са својим комесаром промијенио цео кадар – командире и начелнике, па иако никада није имао везе са полицијским пословима, буквално је приватизовао полицију у Зеничко-добојском кантону. Пробуђена „међународна заједница“ упутила је дипломатске ноте, на ту тему су се оглашавали Американци, а Ерик Нелсон је дошао у Зеницу. Ријеч су узели и самозвани високи представник и цјели ОХР. А онда су услиједили избори октобра 2022. и након њих Рамо је само промијенио партнера – стао уз СДП и странке тројке па наново добио фотељу министра полиције муслиманско-хрватске Федерације БиХ. Своје људе је послао у Маглај, Завидовиће, Зеницу а Американци су зашутили; ОХР је процјенио да је важнија смјена Бакира и чињеница да је СДА отјерана у опозицију.
Растурање полиције из Зенице раширило се по цјелом ентитету. У Маглај је стигао нови командир, дисциплински кажњаван Салко Планчић, из села Немила код Зенице који је у рекордном року девастирао полицијску станицу, намјестио игру тројици најугледнијих полицајаца и замјенику командира да би на крају склопио савез с представницима организованог криминала и локалним газдама. Резултат је био очигледан – трговина дрогом је процвјетала, учестале су пљачке кућа и разбојништва а полиција је почела прогонити поштене грађане, попут угледног адвоката Ениса Мухамедовића. Полиција је ангажована на чувању Салкове викендице у коју су из главног града и ентитета и кантона долазили нарко-босови да прате развој својих послова. Била је то прва најава Градачца.

ОДГОВОР БИ МОГАО БИТИ АДЕКВАТАН Значај ове чињенице не могу умањити неколико митинга и снажне поруке изговорене са најприземнијом патетиком, као ни пријетње које су из главног града бивше Украјине чланови Предсједништва БиХ Комшић и Бећировић упутили Русији. Учешће на Самиту Кримске платформе у оквиру којег су путници из БиХ положили цвјеће и одали почаст жртвама у Бучи није могло бити службено, будући да га није одобрило Председништво БиХ. Али и то неформално дружење је искоришћено за успостављање веза и нуђење несебичне помоћи БиХ. Да је знао да поменути двојац нема овлашћења за такве преговарачке позиције, те да су БиХ и Србија једине државе регије које нису подржале санкције уведене Русији, Зеленски би вероватно размислио пре него што је захвалио Босни и Херцеговини. Овај дипломатски инцидент испратила је амбасада Руске Федерације у БиХ: „Крим и град Севастопољ су уједињени с Русијом у складу са међународним правом. Стога присуство оваквим скуповима доживљавамо као отворено непријатељски чин. Сваки облик придруживања поменутој иницијативи сматрамо нападом на територијални интегритет Руске Федерације. Задржавамо право да одговоримо на непријатељске акције.“
У сенци поменутих дипломатских авантура остао је масакр. Градачац више нико не помиње. Уколико би се ово питање отворило, веза између масакра, Рамине полиције и потеза Комшића и Бећировића била би очигледна.