OBEĆANJA O PROŠIRENJU EU KAO POŠALICE

VAŠAR TAŠTINE PROTIV PROŠIRENJA

Lideri Zapadnog Balkana sve otvorenije izražavaju sumnje u najave zvaničnika iz Brisela u vezi s rokom za prijem njihovih zemalja u Evropsku uniju

Na samitu procesa Brdo–Brioni, održanog u ponedeljak, 11. septembra, u Skoplju uz učešće lidera Zapadnog Balkana glavne teme su bile smirivanje situacije na severu Kosova i zakočene evrointegracije država tog regiona. Domaćin sastanka bio je predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski zajedno s liderom Hrvatske Zoranom Milanovićem i predsednicom Slovenije Natašom Pirc Musar. Mnogi su se ponadali da će susret državnika u Skoplju prekinuti ćutanje povodom Kurtijeve promocije tzv. Velike Albanije. Uzalud – kao što pokazuju i prethodni slični događaji, „Kosovo“, čedo imperijalne politike SAD i većine država Evropske unije, i dalje uživa povlašćen status iako gazi temeljne principe međunarodnog prava.
Entitet koji je 2008, u vreme slovenačkog predsedavanja EU i zahvaljujući orkestraciji Stejt departmenta, nezakonito proglasio nezavisnost, nastavlja sa širenjem velikoalbanske ideje, što se nedavno videlo i u skopskim opštinama Čair i Tetovo, gde je Aljbin Kurti propagirao Demaćijevu ideologiju stvaranja „Velike Albanije“ uz himnu i mapu koja je otkrila pretenzije na teritorije Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Grčke. Ali predsedavajući procesu Brdo–Brioni, isto kao i nekoliko dana ranije na Strateškom forumu Bled u Sloveniji, gde je Kurti bio prisutan, nisu ni reč prozborili tim povodom, čime su devalvirali ne samo ulogu „strateškog foruma“ nego i sopstveni uticaj.

ŠIRENJE EU U MAGLI OBEĆANJA U Skoplju nije bilo ništa bolje ni o pitanju druge, za Zapad naoko važne teme – proširenja EU. Sve je zapravo bilo rečeno još 14 dana ranije na 18. Bledskom strateškom forumu, kada je uz primetan izostanak visokih predstavnika Evropske komisije jedina zvanica iz vođstva Unije bio predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel. Prisutne na Bledu, ali i Brisel, Berlin i Pariz, šokirao je ničim izazvanom izjavom da će države kandidati, dakle i Srbija, ući u Uniju 2030. godine. Ono što je za francuskog predsednika Emanuela Makrona bilo skandalozno (jer je „ishitreno, prvo treba reformisati EU“), za prisutne lidere iz država Zapadnog Balkana bilo je ništa manje frapantno, čak uvredljivo. Zar tek 2030?!
Većina je odmah dozvala u sećanje prethodnika Ursule fon der Lajen na čelu Evropske komisije Žan-Kloda Junkera, koji je pre koju godinu kao krajnji rok zameđio 2025. A sada je Mišel, očigledno bez konsultacija s kolegama iz rukovodstva EU, taj rok pomerio za pola decenije kasnije. Ono što se građanima Makedonije, Crne Gore, Albanije, Severne Makedonije, Srbije (onima koji još nisu odustali od EU) i drugih „kandidata“ učinilo nerazumno daleko, ispostavilo se da je za Pariz i većinu zapadnih prestonica – nerazumno brzo. U ime svih njih je upravo Makron požurio da istakne da EU neće biti spremna za proširenje, jer prvo mora sama da se reorganizuje, a posle – videćemo. A što se tiče same „reorganizacije“, ona ne samo da nije počela nego nije ni u povoju. Nije ni čudo – na proleće su novi evropski izbori, pa će to biti glavobolja nove garniture evropskih zvaničnika.
Uprkos tome, u slovenačkim medijima, ali i šire, na Zapadu, Mišelov „iskorak“ je predstavljen kao „sjajna vest za Balkan“. Čak su pojedini nižerangirani službenici Unije čestitali Mišelu na „hrabrosti“ jer se svi drugi političari EU uzdržavaju od davanja prognoza, prepuštajući naslednicima bavljenje neomiljenim „Balkanom“. S druge strane, reakcije svih lidera iz regiona Zapadnog Balkana na Mišelovu „odvažnost“ da iznebuha iznedri datum ulaska njihovih država u „lepo uređenu baštu“ Žozepa Borelja (kako je Uniju sam opisao) bile su, očekivano – podrugljive. Čak krajnje cinične, naprosto su ironijom dopunjavale jedna drugu.
Na stranu što ni Mišela ni većine likova iz sadašnje ekipe Evropske komisije i raznih odbora EU neće biti na evropskoj političkoj sceni kroz sedam godina, pa samim tim neće biti ni u poziciji da odlučuju o bilo čemu što se EU kao celine tiče, a najmanje o proširenju. Već to nam govori da je Mišelovo saopštenje samo još jedno u nizu prodavanja magle, ali i jasan putokaz da šta god učinili – pre će se Unija raspasti, nego što će u punopravno članstvo primiti države Zapadnog Balkana.
Uostalom, ko se još seća Junkera koji je pre osam godina tvrdio da će se proširenje desiti „najkasnije 2025“. Slično kao Junker, i Mišel svojom najavom „trči pred rudu“ potkraj svog petogodišnjeg mandata, u trenutku kada se bliže – novi izbori. Posle juna 2024. o tome će raspravljati nova svita evropolitičara, koje će možda zanimati, a najverovatnije neće, stav njihovih prethodnika da „upravo Srbija i Crna Gora imaju najviše šansi za pridruživanje“, što je u svom izveštaju s Bleda apostrofirala reporterka RTV Slovenije. Ipak, premijeri iz država koje su u „čekaonici EU“ nisu ostali dužni svojim arogantnim „partnerima“ iz Unije, pa su im na završnoj sesiji Strateškog foruma Bled „nalili čistog vina“, što je slovenačka kovanica koja opisuje trenutak kada sagovorniku skrešete neprijatnu istinu u brk.
„Mi nemamo dovoljno radne snage, jer su svi naši radnici u EU. Pitam se, kako je moguće da su naši radnici dobrodošli u EU, a naša država nije dobrodošla u EU“, šeretski se predsednik crnogorske vlade Dritan Abazović obratio publici, sastavljenoj od najviših slovenačkih političara i gostiju iz sveta. Većina se promeškoljila, neki i nasmejali, ne mareći za ironiju. Slično je bilo i kada je problematizovano ekspresno pridruživanje Ukrajine, dok je Albanija, na primer, za članstvo u EU zamolila još 2009, a kandidat postala tek 2014. I još nije jasno kada bi mogla da se pridruži Uniji. Severna Makedonija je promenila čak i ustav, pa i ime države, i 13 godina čekala na početak pregovora, sve to su Uniji prebacile uzvanice s Balkana.

Vučić: Neće nas skoro primiti u EU Članstvo regiona u EU do 2030. godine su lepe želje – izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić po završetku sastanka u Skoplju, naglašavajući da to nije odlučujuće za razvoj i napredak naše zemlje. „Članstvo u EU je važno, ali nije od apsolutno najvećeg značaja za razvoj Srbije“, dodao je on, pa objasnio zašto misli da prijema zemalja Zapadnog Balkana neće skoro biti. „Imate u EU 27 zemalja danas, 10 izdržava 17 zemalja koje su, kako bih rekao, izdržavane zemlje. A ovih 17 neće da puste da ima još 18, 19 i 20 da s njima dele pare od ovih. Ovih 10 kada već moraju da izdržavaju ovih 17, neće da izdržavaju i 20 odjednom. Ta apsorpciona moć EU je drugačija i mora malo da se čeka, pa će oni donositi odluku u godinama koje su pred nama. Da li će to biti 2030. ili neće, videćemo“, zaključio je Vučić.

MAKRONOVA STARA PRIČA „Dok sam slušao Dritana, razmišljao sam ko od nas bi mogao da napadne nekog drugog među nama, prisutnim na ovom panelu, sve kako bismo dobili članstvo brže od Ukrajine. Eto, Bugarska bi bez problema mogla da napadne Severnu Makedoniju; nema sumnje da bi Hrvatska učinila uslugu i rado napala Srbiju, Srbija Kosovo, Bosna može da napadne samu sebe, a ako zamolimo Grčku da napadne nas (Albaniju), mislim da bi nam vrlo rado izašla u susret, dok bi Crnogorci, na plaži, mogli da se pretvaraju da su mrtvi. I tako bismo (zahvaljujući ratu) svi uhvatili voz za proširenje zajedno za Ukrajinom“, pošalio se, ne skrivajući cinizam na račun licemerja EU, albanski premijer Edi Rama. Surova istina je bila neprijatna za mnoge u dvorani na Bledu, iako su se nasmejali doskočici. Rama je razgolitio apsurdnu politiku EU koja je u pogledu „ispunjavanja kriterijuma“, kada je u pitanju Ukrajina, sama sebi skočila u usta, da bi se, suočena s dilemom o punopravnom članstvu drugih kandidata – istog trena pravila mrtva.
Tačku na Mišelovo obećanje vezano za 2030. na kraju je stavio upravo Makron. U razgovoru s ambasadorima Francuske ponovo se zauzeo za Evropu „više brzina“. „Mogu da potvrdim da je izuzetno naporno usklađivanje stavova između 27 članica. I biće sve teže. Uz 32 ili 35 eventualnih članova ne bi bilo ništa lakše, naprotiv. Ali možemo da dozvolimo da se čvršće povezujemo na nekim područjima, možda kroz Evropu više brzina“, ponovio je svoju nepopularnu ideju francuski predsednik, ne odstupajući od svojih neokolonijalnih ambicija. Makron se zalaže zapravo za lažno proširenje, sa različitim stepenima integracije. U praksi bi to značilo da bi neke članice EU bile jednakije od drugih. Pridošlicama bi „starosedeoci EU“ natovarili brdo obaveza na određenim područjima (recimo, da moraju da se povinuju često pogrešnoj spoljnoj politici Brisela koji se slepo povinuje zahtevima Vašingtona), a zauzvrat ne bi imale pravo glasa čak ni o važnim ekonomskim temama. Kritičari ovog nakaradnog Makronovog predloga za „reformu Evrope“ ukazuju da to znači „više Evrope za jedne, a manje za druge“.
Dijametralno suprotne poglede je na Bledu predstavio mađarski ministar spoljnih poslova: „Kako možemo da budemo veći i jači? Tako da primimo nove članice. Zato smatram da je proširenje nužnost i treba ga požuriti koliko je moguće. Mišel kaže 2030. godina. Dobro, a zašto ne već sutra?“, upitao je prisutne Peter Sijarto. Nije dobio odgovor.
I u prošlosti su evropski lideri obećavali „proširenje“ kao mamac u okviru politike „štapa i šargarepe“. Podsetimo, poslednje proširenje se zbilo jula 2013, ulaskom Hrvatske u EU. Sledeći veliki događaj bio je izlazak, a ne ulazak u EU. I to izlazak velike, jedne od najvažnijih članica EU – Velike Britanije, 2020. godine. Od tada privlačnost Unije opada i opala je do te mere da su danas, kako je upozorio Sijarto, zapravo Evropskoj uniji više potrebne zemlje Zapadnog Balkana, nego obrnuto. Ali niko od vodećih slovenačkih medija, ali ni u ostalih 25 članica EU (sa izuzetkom Mađarske) nije objavio njegove reči. Što mnogo govori ne samo o stepenu servilnosti tzv. zapadnih medija kada je reč o osetljivim spoljnopolitičkim pitanjima nego i o cenzuri unutar EU koja je nekada sebe reklamirala kao svetionik ljudskih prava i medijskih sloboda. Brutalna pošalica na račun rata kao prečice za ulazak u EU razotkrila je i frustracije koje prožimaju 27 članica bloka jer su „kandidati za ulazak u klub“ napokon shvatili da obećanje o članstvu u EU nije ništa drugo nego – ludom radovanje.