Samit G77 i Kine u Havani

Zajedno sa zemljama Grupe 77, Kina će raditi na stvaranju zajednice Globalnog juga koja će označiti novu eru zajedničkog razvoja, rekao je Li Si, član Stalnog komiteta Političkog biroa CK KP Kine i specijalni izaslanik predsednika Si Đinpinga

U Havani je 15. i 16. septembra održan Samit šefova država i predsednika vlada Grupe 77 i Kine, posvećen izazovima održivog razvoja i ulozi nauke, tehnologije i inovacija u ovom procesu. Ovaj samit je bio prilika da se izrazi jasna potreba za redefinisanjem aktuelnog međunarodnog ekonomskog poretka, kako bi zemlje u razvoju lakše prebrodile krizu narastajućeg siromaštva i gladi.
„Ovakve promene u svetu nisu viđene duže od jednog veka“, rekao je Li Si, specijalni izaslanik kineskog predsednika Si Đinpinga, naglašavajući sve izraženiju snagu zemalja u razvoju i sve veći značaj koji ima kooperacija Jug–Jug za pokretanje zamaha kolektivnog prosperiteta zemalja u razvoju i održavanje kontinuiranog globalnog ekonomskog rasta.
„Svedoci smo značajne promene u međunarodnom odnosu snaga. Kooperacija Jug–Jug je sve značajnija i veća, kako u kvalitetu, tako i u kvantitetu. Tržišta zemalja u razvoju doprinela su sa čak 80 odsto svetskog ekonomskog rasta u poslednjih 20 godina, a sada čine više od 40 odsto globalnog BDP-a, u odnosu na 24 odsto pre samo 40 godina“, rekao je Li.

LI SI: GLOBALNI JUG KOLEKTIVNI PROSTOR ZA RAZVOJ Kineski predstavnik nije propustio priliku da u Havani spomene izazivače nereda u međunarodnoj politici, ne imenujući centar iz koga proističu najveće krize i egzistencijalni izazovi za čitavo čovečanstvo, iako su svi vrlo dobro razumeli o kome se radi.
„Istovremeno“, rekao je Li, „unilateralizam i hegemonizam postaju sve veći. Neke zemlje pribegavaju takvim praksama kao što su jednostrane sankcije, razjedinjavanje i prekid industrijskih i lanaca snabdevanja, ozbiljno podrivajući legitimna razvojna prava i interese zemalja u razvoju i naš zajednički prostor za razvoj“, rekao je Li, naglašavajući da zemlje u razvoju u velikoj meri očekuju veću solidarnost i saradnju. Ukazao je na spremnost Kine da, zajedno sa svim drugim zemljama u razvoju, uloži maksimalne napore kako bi globalno upravljanje bilo pravednije, a globalni razvoj uravnotežen, ravnomeran i održiv.
„Kina je najveća zemlja u razvoju na svetu. Bez obzira na to do koje faze razvoja će doći, Kina će uvek biti deo sveta u razvoju i članica Globalnog juga“, rekao je on, ističući da je saradnja Jug–Jug uvek visoki prioritet u saradnji Kine s drugim zemljama.
Li je rekao da će Kina nastaviti da održava blisku komunikaciju i koordinaciju sa članicama Grupe 77 u cilju optimizacije raspodele resursa, produbljivanja saradnje Jug–Jug, obezbeđivanja efikasnog korišćenja javnih dobara, saradnje na planu „Inicijative Pojas i put“, „Globalne razvojne inicijative“ i drugih inicijativa.

GUTEREŠ: SVET JE IZNEVERIO ZEMLJE U RAZVOJU Na Samitu u Havani među brojnim zvaničnicima bio je i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš. Obraćajući se prisutnima, čestitao je Kubi na uspešnom predsedavanju Grupi 77, organizaciji koja od 1964. godine okuplja zemlje u razvoju, čiji je osnivač svojevremeno bila i Jugoslavija. Inače, među članicama Grupe 77, kojih je danas 134 države članice UN, sa obuhvatom od oko 80 procenata svetske populacije, jesu i Brazil, Argentina, Iran, Indija, Saudijska Arabija, Meksiko, Venecuela…
Gutereš je podsetio na osnivački akt organizacije G77, u kojem se navodi da je jedan od ciljeva ove grupe „ispravljanje vekovne nepravde i zanemarivanja“ zemalja u razvoju, koje su danas, kako je naglasio, „motor održivog razvoja“ u svetu. Podsetio je da su ove zemlje za samo nekoliko decenija iz siromaštva podigle na stotine miliona ljudi i da i danas, kroz sistem UN, tragaju za globalnim rešenjima i teže solidarnosti.
Iznenađujuće za mnoge, Gutereš je rekao da se svet nezadrživo kreće ka multipolarnosti, te da mnoge današnje institucije, a pre svega Savet bezbednosti UN i institucije nastale Bretonvudskim sporazumom 1944. godine – Međunarodni monetarni fond i Međunarodna banka za obnovu i razvoj – odražavaju prošlu eru u kojoj su mnoge zemlje u razvoju bile potčinjene kolonijalnoj upravi, bez prava da odlučuju o sopstvenoj sudbini ili da učestvuju u međunarodnim poslovima.

NOVI SVETSKI POREDAK POČIVAĆE NA SLOBODI I NEZAVISNOSTI Danas se, kako vidimo, međunarodni politički i ekonomski odnosi ubrzano menjaju, a odlučujući uticaj Kine i njenih saveznika, pre svega Ruske Federacije, redefiniše političku infrastrukturu savremenog sveta, u čemu težnja za istinskom slobodom i borba za suštinsku nezavisnost zemalja članica Grupe 77 ima presudnu ulogu.
Upravo ovaj nivo saradnje – između zemalja u razvoju i Kine, nove globalne ekonomske, političke i vojne sile, koja beskompromisno podržava razvoj i kretanje ka prosperitetu svih nedovoljno razvijenih i doskoro potpuno obespravljenih društava –ključno je značajno za oblikovanje novih mehanizama saradnje i solidarnosti u međunarodnim odnosima, na čemu decenijama dosledno insistira i Republika Kuba u praktično svim međunarodnim forumima i formatima.

Ambasador Kube u Beogradu za „Pečat“ o Samitu u Havani

Ernandez: Kina je lider Globalnog juga, SAD gube dominaciju u svetu

O Samitu Grupe 77 i Kine na nekoliko „Pečatovih“ pitanja odgovorio je ambasador Kube u Beogradu Lejd Ernesto Rodriges Ernandez koji je istakao veliku važnost ovog skupa

Vaša ekselencijo, kako ocenjujete nedavno održani Samit Grupe 77 i Kine u Havani i ulogu Kine u oblikovanju novog sveta?

Po mom mišljenju, Kina je nesumnjivi lider Globalnog juga, dok Sjedinjene Američke Države polako gube dominantnu poziciju u svetu. Kineski ekonomski razvoj je bio vrlo težak i Kina dobro razume probleme s kojima su suočene sve zemlje u razvoju zato što je potekla iz istog prostora, iz istog miljea. Kada je počela Revolucija u Kini, to je bila feudalna država, a njen današnji stepen razvoja je neverovatan, gotovo nezamisliv. Takođe, Kina nikada nije bila imperijalna sila, nikada nije bombardovala druge narode i potčinjavala ih sankcijama i blokadama. Zbog toga je Kina danas toliko poštovana u celom svetu.
SAD danas pokušavaju da izoluju Kinu i da joj zadaju ekonomske udarce koji bi usporili njen razvoj, ali izolacija Rusije i Kine je nemoguća. Jer Globalni jug – koji praktično čine 134 države, dakle oko dve trećine članica Organizacije Ujedinjenih nacija, sa preko 80 procenata globalnog stanovništva – bezrezervno stoji uz RF i Kinu.
O tome upravo svedoči i Samit Grupe 77 i Kine u Havani. To je bio veoma značajan međunarodni događaj kome je prisustvovalo više od 1.300 zvaničnika iz 116 zemalja sveta, uz 12 međunarodnih organizacija i agencija UN. Na samitu je bilo preko 30 predsednika, odnosno premijera država koje imaju zajednički interes – uravnoteženi i održivi razvoj koji se bazira na uzajamnoj podršci i kooperaciji, za razliku od čiste hegemonije i nasilja jedne države nad ostatkom sveta, što pripada prošloj eri. Grupa 77 do sada nije imala mnogo aktivnosti, tako da se može reći da je ovaj samit bio mali doprinos Kube nastupajućim globalnim promenama – revitalizacija Grupe 77 je, siguran sam, izuzetno važan korak ka boljem i pravednijem međunarodnom poretku.
Danas se u svetu bar 40 zemalja nalazi pod direktnom blokadom i sankcijama SAD i njenih evropskih satelita, a one gotovo isključivo pripadaju Globalnom jugu. Dakle, pod sankcijama SAD je gotovo trećina Globalnog juga i to je situacija koju ove zemlje više ne žele da trpe. A sankcije nisu institut UN, one su ilegalne.
Međutim, mi vidimo šta se trenutno dešava u Evropi, u Ukrajini. To su napori SAD i NATO-a da poraze Rusiju i tako prekinu njen razvoj i odvoje je od Kine, jer su Rusija i Kina kao strateški partneri preveliki zalogaj za SAD. Zato danas pokušavaju da slome jedno krilo tog partnerstva – Rusku Federaciju, da bi time i Kina bila oslabljena. Dok god vodite odbrambeni rat, rat koji ne smete da izgubite, vaš ekonomski razvoj će biti usporen ili onemogućen. Slično je i sa blokadom Kube. Dok god ona traje, nemoguće je da se zemlja razvija. Pritisak SAD na našu zemlju je porastao kada je administracija Donalda Trampa stavila našu državu na listu zemalja koje podržavaju teroarizam. Zbog toga je za nas danas nemoguća međunarodna trgovina i mi nemamo pristup međunarodnom finansijskom tržištu, što uvećava finansijske i socijalne probleme.
Ali mislim da je Samit G77 i Kine u Havani prekretnica u međunarodnim odnosima i da će, uz liderstvo Kine, Globalni jug inicirati promene koje će označiti novu eru kooperacije i saradnje koja do danas nije viđena.
Da li mislite da je dedolarizacija, koju su započele zemlje BRIKS-a, o čemu je nedavno govorio i predsednik Brazila Lula da Silva, proces koji može da doprinese promenama o kojima govorite?
Proces dedolarizacije je nesumnjivo veoma važan za pojavu multipolarnosti u svetu. Mogućnost trgovine u različitim valutama, „korpom“ lokalnih valuta, izuzetno je značajno, kako za Kubu, tako i za druge zemlje u razvoju. Zbog toga je Kuba transformisala ekonomiju, kako bi bila omogućena trgovina, odnosno razmena dobara u drugim valutama, a ne više isključivo u američkim dolarima. Jer kada ste u stanju da koristite različite valute u međunarodnoj trgovini, onda možete da se prilagođavate različitim situacijama i da izdržite razne pritiske. Zato je naš predsednik Migel Dijaz Kanel nedavno boravio u Južnoafričkoj Republici na sastanku BRIKS-a. Jer to je budućnost i naša ideja jeste upravo novi svetski poredak i nova međunarodna politička i finansijska infrastruktura, bez hegemonije jedne države kakva je postojala do sada.
U toj novoj realnosti, čak i kad bi blokada Kube i dalje ostala na snazi – nema problema, imamo ostatak sveta s kojim želimo da sarađujemo. Tako je bilo za vreme Sovjetskog Saveza. Uprkos blokadi, imali smo drugi deo sveta s kojim smo razvijali dobre ukupne odnose. I blokada nije predstavljala izuzetno veliki problem. Ali danas je drugačije. Od trenutka pada Sovjetskog Saveza, blokada naše zemlje je bila potpuna i ona je prethodnih decenija izazvala neopisive probleme našem narodu.
Međutim, uveren sam da dolazi novo vreme i da će se svet ubrzano menjati ka bliskoj kooperaciji među prijateljskim državama, da će se međunarodna trgovina obavljati u lokalnim valutama i da će uskoro težina krize izazvana blokadom biti sve slabija i sve manja.
Kina i Globalni jug će zajedno promeniti ovaj nepravedni poredak, jer mi smo većina u svetu!

Predavanje ambasadora Kube u Beogradu 26. septembra Spoljna politika Republike Kube biće tema predavanja koje će 26. septembra u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu održati Njegova ekselencija Lejde Ernesto Rodrigez Ernandez, ambasador Republike Kube u Beogradu. Kubanski ambasador je doktor istorijskih nauka, politikolog i specijalista za teoriju međunarodnih odnosa, akademik, diplomata i autor brojnih knjiga.