Ко је рекао „рат“?

Може ли се догодити напад на „Балкански ток“ управо на траси која иде преко Србије?

Зашто би упозорење Виктора Орбана да би после „Северног тока“ на мети терориста могао да се нађе и „Балкански ток“ требало схватити најозбиљније?

Истина је следећа – Виктор Орбан није никакав русофил нити Путинов човек како добар део Колективног запада жели да га представи него мађарски националиста и одговоран државник који упорно и храбро заступа и брани мађарске интересе. То што „ужива глас“ атипичног државника ЕУ и НАТО-а најпрецизније дефинише не њега већ већину осталих државника који интересе својих држава подређују интересима САД. Зато Орбанови ставови постају путоказ европским лидерима о питању једино исправне спољне и унутрашње политике коју ће пре или касније морати да прихвате како би спасли оно што се спасти може након огромних грешака које су починили сврставањем у антируски фронт. Извесно да ће и НАТО, ако жели да опстане као војна алијанса, морати да прихвати Орбанове сугестије и да се врати својој изворној одбрамбеној стратегији. Орбан инсистира: „Украјинци највише плаћају грешке Запада. Ово је политичка и стратешка грешка.“

ПИТАЊЕ ПРОМИШЉАЊА, А НЕ КОНТРОВЕРЗИ Мађарску и Србију повезује и то што једине одолевају различитим притисцима (Мађарска је чланица ЕУ и НАТО-а), покушавајући да одбране суверенитет и право да стратешке државне одлуке доносе саме. Отуда западни моћници, али и они који су давно изгубили суверенитет, Орбанову политику према Србији тумаче као чудну и контроверзну, у поређењу с другим државама ЕУ и НАТО-а. Ствар је врло проста – Орбан широку добросуседску и економску сарадњу са Србијом пре свега види као велики интерес Мађарске, од кога не жели да одступи како би се сврстао у већ довољно широк блок антисрпски расположених држава у окружењу. Реч је наравно о државама које под утицајем великих западних сила препознају свој интерес у ширењу непријатељства и подривања Србије. Орбан је то препознао као лоше и неприхватљиво, исувише опасно и супротно интересима. У том кључу требало би разумети и његову одлуку да уступи (изнајми) Србији једно складиште за гас који купујемо од Русије, како би повећао нашу енергетску сигурност. И не само то, усудио се да са Србијом, на Западу прокаженом државом, потпише и споразум из области одбране и безбедности. Наравно да је то за Србију веома важно, до мере да увелико мења наш геостратешки положај. Зато Орбанова упозорења изнета у интервјуу америчком новинару Такеру Карлсону треба читати веома озбиљно, посебно оно изнето у ставу да је „Балкански ток“, витално значајан за обе земље, веома угрожен.
За Орбана је карактеристично да, без обзира где се налази – Мађарској, Србији, Румунији, Бриселу или у Вилњусу на самиту НАТО-а – своје ставове износи без „кочнице и шминке“, сасвим јасно, не размишљајући о томе да ли ће се речено некоме свидети или не. Неко ко је имао довољно храбрости да на НАТО самиту у Литванији каже да Украјини треба пружити мир, а не оружје, стекао је право на све јавно изговорене истине.

ПОВОД ЗА РАТ У интервјуу Карлсону, он упозорава на потенцијалне терористе и тешке последице евентуалног терористичког акта који би угрозио „Балкански ток“. Штитећи мађарске, Орбан брани и српске виталне интересе. Такеру каже: „Уколико би неко покушао диверзију на ’Балкански ток’ попут напада у којем је оштећен ’Северни ток’, то бисмо сматрали терористичким нападом и поводом за рат.“ Додао је да би у случају напада на овај гасовод који из Русије пролази кроз Турску, Бугарску, Србију и Мађарску, Будимпешта и Београд морали да реагују, а реч „рат“ (објаве неке врсте рата) све објашњава. Он отворено замера неким другим чланицама ЕУ због благе или никакве реакције када је у питању минирање „Северног тока“: „Мађарска је саботажу ’Северног тока’ одмах назвала терористичким актом, а изостанак оштре критике Немачке је манифестација недостатка суверенитета.“
Након тога и уговор о сарадњи у области одбране Србије и Мађарске добија потпуни смисао, иако се ради о чланици западне војне алијансе, и држави коју ова алијанса директно угрожава, што на први поглед може да изгледа нелогично.
Свакако, сада ове земље имају најмање један обострано витални објекат који планирају заједно да бране ако буде требало и војном силом. Укупна траса „Балканског тока“ је дуга преко 1.000 километара (130 км у Турској, 498 км у Бугарској, 403 км у Србији и 85 км у Мађарској), где Мађарска и Србија могу да воде рачуна о безбедности само половине трасе, док је друга половина у надлежности Бугарске и Турске.

ХЕРШ ЈЕ ОБЈАСНИО Ако се има у виду да је „Балкански ток“ само део „Турског тока“ који добрим делом иде испод Црног мора, постаје јасно колико је тешко сачувати га од терориста, али наша брига је да ти „државни терористи“ акцију не реализују на нашој територији. Коментаришући упозорење Виктора Орбана о могућој саботажи, српски председник Александар Вучић је рекао „да би то за нас била катаклизма“.
Иако Орбан није именовао потенцијалног терористу, очигледно је на кога мисли. На то питање је директно одговорио сам Такер Карлсон. Он је прихватио као тачну истрагу америчког колеге Симора Херша, који је детаљно објаснио припрему и реализацију терористичког акта на „Северни ток“. Херш аргументовано закључује да су америчке поморско-диверзантске јединице уз помоћ норвешких специјалаца разориле гасовод. Одлуку о покретању акције донео је амерички председник Џозеф Бајден, након детаљних консултација са својом администрацијом. Амерички подводни диверзанти су поставили експлозив испод гасовода, а да би се прикрила америчка прљава улога, експлозив су активирали норвешки специјалци, и то је права истина. Тако постаје јасно и коме је упућено Орбаново упозорење. Није то претња да ће неко војно напасти Америку него упозорење да ће Мађарска и Србија и оружјем бранити своје виталне објекте на Балкану од америчких државних терориста. Овакав терористички акт, на који упозорава Орбан, не само да је могућ него и сасвим вероватан, па је и његово упозорење тако оштро. Може се претпоставити и да има обавештајне податке с тим у вези.

БАЛКАНСКИ ТОК – ИЗВЕСНА МЕТА Могућности извођења терористичких акција од стране специјализованих америчких институција и служби фантастично су велике, посебно ако се у планирању ослањају на сателитске државе на Балкану, као с Норвешком у случају извођења акције у Балтичком мору. Физичко пресецање „Северног тока“ је дало очекиване резултате, како у геостратешком сврставању европских држава (јер нико више није имао прилику да се предомисли и ипак купи руски гас директно од Русије), тако и у економском јер су САД оствариле значајан профит продајом течног гаса Европи. Јак мотив да исти такав принцип примене и на „Балкански ток“. Зато је Орбаново упозорење (не)познатом терористи алармантно, с поруком да ће и терориста имати последице јер након тога неће бити западног јединства на коме је заснована америчка стратегија. Удар на јединство је сада најбољи фактор одвраћања. Други фактор одвраћања јесте страх од реакције Русије, па и Турске. Јер било би сулудо да, у околностима када им је претходна акција на „Северном току“ раскринкана, предузимају нешто слично на „Балканском (Турском) току“. Ако је одмазда Русије због разарања „Северног тока“ изостала, било би сувишно очекивати да ће изостати и због оног Јужног.

СРБИЈА У ПЛАНОВИМА ТЕРОРИСТА Вероватноћа напада на „Балкански ток“ на траси преко Србије је далеко највећа. Ако би се „Турски ток“ минирао испод Црног мора, то би пресекло снабдевање гасом Турску и све три државе на балканској рути. Извесно да би то максимално наљутило Русију и натерало је да нешто предузме, али би исто тако изазвало незадовољство и револт и три државе НАТО-а – Турске, Бугарске и Мађарске. Ако би се траса пресекла између Турске и Бугарске, проблем за терористе био би мањи, а ако би се пресекао у Србији, нервоза и последице би биле далеко најмање јер би угрожене биле само Србија и Мађарска. Опомиње и чињеница да су то две државе које према стандардима великих западних сила због непослушности и инсистирања на суверенитету заслужују опомену и казну. Зато Србија упозорење Орбана схвата озбиљно и предузима повишене мере безбедности гасовода, посебно виталних објеката на њему, јачањем физичког обезбеђење и патрола са ослонцем на локално становништво, али и применом савремене технике од камера до извиђачких дронова, да не спомињемо ангажовање обавештајних служби како би се на време сазнали детаљи ако такви терористички планови већ постоје или ако се о њима у неким моћним институцијама размишља.

МИГРАНТСКО ПИТАЊЕ ОПАСАНО ЖИЦОМ Сарадња с Мађарском је и о другим безбедносним питањима добра, тако да се и непријатни проблеми са мигрантима решавају у највећој мери договорно и без нарушавања добрих међудржавних односа. Ово је још једно суштинско питање које Орбана доводи у константан сукоб са институцијама ЕУ посебно са, како их он зове, „федералистима“ које представљају владе Француске и Немачке, а које настоје да узурпирају и концентришу већа овлашћења у Бриселу на рачун нација. Орбан каже: „ЕУ је или империја или појединачне нације, и ми не треба да гајимо илузије, федералисти желе да нас истисну.“ Тако неке директиве Брисела Орбан и Мађарска једноставно одбацују, као оне у вези с ЛГБТ популацијом.
„Ми бранимо хришћанске корене и децу треба заштитити од ЛГБТ пропаганде“, каже Орбан и тако изазива негодовање ЕУ. Најжешћи судар са моћницима ЕУ Орбан ипак доживљава о питању миграната и решавања мигрантске кризе. Али он је упоран и непопустљив. Свима који га из ЕУ нападају због неприхватања мигрантских квота, поручује: „Ми се не бранимо само од миграната него и од Брисела. Мађарска неће заменити ефикасан систем који сада има за неефикасан систем Брисела.“
Тако је Мађарска прва држава ЕУ која је, поред осталих ригорозних мера спречавања илегалне миграције, подигла жичану ограду висине четири метра у дужини од 175 километра на српско-мађарској граници. Одлука о подизању ограде донета је још 2015. године.
То је створило велике проблеме грађанима Србије у тој пограничној зони, посебно у региону Суботице, који трају до данас. Илегални мигранти у мањим и већим групама бораве на том подручју, логорују у природи, упадају у напуштене куће и празне викендице и чекају прилику да се илегално пребаце у Мађарску, а крајњи циљ су им Немачка и друге богате државе ЕУ.

ЗАЈЕДНИЧКЕ ПАТРОЛЕ Мађари враћају мигранте којима пође за руком да пређу границу иако на то немају право по међународним законима. Штите своје интересе. И ови заиста велики проблеми покушавају се решити или ублажити међудржавним договором. Тако су 2021. године уведене заједничке патроле које смањују међудржавне неспоразуме. Ситуацију су погоршали међународни криминални кланови који су у „шверцу миграната“ видели добру прилику за зараду. Увек се сумњало да су међу мигранте убачени терористи са Блиског истока, али сада су међу њима и наоружани криминалци који се обрачунавају оружјем. Све то је створило огромне проблеме локалном становништву које се не осећа безбедно и живи у страху, без наде да ће ти проблеми скоро бити решени. Државни органи повремено враћају мигранте у објекте колективног смештаја и хапсе криминалце, али проблеме миграција могу да реше само они који су их изазвали. За проблеме са мигрантима не можемо да кривимо само Мађарску и њен тврди став јер је одговорност институција ЕУ далеко већа. С тим у вези Орбан каже: „Европа би имала стотине хиљада миграната више да није Србије и Мађарске које спречавају илегалну миграцију.“
Наша држава има тежак задатак да обезбеди сигурност и миран сан нашим грађанима уз поштовање права миграната. Неке државе ЕУ, као на пример Хрватска, те проблеме решавају суровим батинањем, пребијањем и незаконитим протеривањем миграната, али њима се гледа кроз прсте. Србија тако не може, а уосталом и неће.