Дугометражни злочин

Зашто Албанци и поред непорецивих доказа о вези између броја оболелих од карцинома и осиромашеног уранијума баченог на КиМ негирају одговорност НАТО-а?

Када је НАТО половином 2000. године у Женеви предочио УНEП-у (радној групи УН за осиромашени уранијум) карту Косова и Метохије са 112 места на којима су испаљени пројектили са осиромашеним уранијумом у 78-дневном бомбардовању 1999. године, уранијумска грозница је већ почела да потреса КФОР, УМНИК, али и целокупно косовско становништво услед опасности од тровања невидљивим уранијумом.

КО СЕ ОГЛУШИО О ПРЕПОРУКЕ? НАТО је признао да је приликом бомбардовања Југославије изручио 31.000 пројектила са осиромашеним уранијумом, муницијом која је забрањена свим међународним конвенцијама.
Највише уранијумских пројектила бачено је у Метохији, западно од пута Пећ–Ђаковица–Призрен, и то на више од 15 локација, а затим и на потезу Ђаковица–Зрзе, Дечане–Рзнић– Прилеп–Јуник, на више од 20 локација. Више локација погођених уранијумским пројектилима налази се десно од пута Призрен–Драгаш, затим на потесу Сува Река – Урошевац, око планине Црнољева и јужно од Подујева.
Како би испитали степен уранијумског загађења, на КиМ су боравили стручњаци Међународне агенције за атомску енергију, екипе УН за амбијент, Краљевско друштво из Лондона за атомску енергију, Шведски институт за заштиту од радијације, стручњаци атомске енергије из Италије, екипе УНМИК-а, Кфора, посебна истражна комисија Уједињених нација која је обављала испитивања на 11 локација, као и стручњаци Светске здравствене организације.
Све истражне екипе, после вишенедељних испитивања радиоактивног загађења осиромашеним уранијумом на Косову, донеле су изричиту препоруку да се та места морају заштитити, а због енормног уранијумског зрачења, забранити приступ цивилима и стоци. До данас ништа од тога није испоштовано.

ИТАЛИЈАНСКИ КФОР НАЈУГРОЖЕНИЈИ Италијанска „Војна опсерваторија“ званично је, у јануару 2005, објавила да је до те године чак 38 италијанских војника умрло од леукемије, Хоџкиновог синдрома и разних малигних тумора. Сви они су били на Косову и Метохији. Сектор Италијана је „Запад“ и општине Ђаковица, Дечани, Клина и Пећ. Италијанска новинска агенција АНСА објавила је (13. децембра 2017) да је 348 италијанских војника који су били у мировној мисији на КиМ умрло од последица уранијумског зрачења (тровања). Посебна италијанска парламентарна комисија је после 2009. дошла на КиМ и обавила детаљна истраживања на локацијама где су се кретали италијански војници оболели и преминули од малигних болести. Утврђено да су ти војници били у дужем периоду на локацијама погођеним муницијом са ОУ. Описано је и место где је боравио сваки преминули војник, где му је било задужење, а и случај италијанског официра који је у дужем периоду обављао нужду поред погођеног тенка Војске Југославије. И баш тај тенк му је дошао главе јер је емитовао смртоносну дозу уранијума. Такође, приликом контроле у сектору Метохије, који је под командом италијанских војника, командант војног санитета италијанског Кфора Енио Летијери установио је 2011. да је вода на том подручју токсична и изузетно канцерогена. Ова италијанска комисија је урадила карту на којој је означено ко је од Кфора био на локацијама погођеним уранијумским пројектилима на КиМ. Према овој карти италијански војници су били на чак 51 локацији погођеној уранијумским пројектилима, немачки на 25, амерички 11, британски 9, француски 2 и остали на 15 локација.

ЊИВЕ НА УРАНИЈУМУ У извештају Шведског института за заштиту од радијације чији стручњаци су у Метохији обављали вишенедељна мерења 2002. године стоји да је уранијум дубоко ушао у ланац исхране људи и животиња будући да је пронађен у земљи, води, ваздуху, вегетацији, као и у 96 одсто узорака тада испитаног крављег млека. Са запрепашћењем, они констатују да ниједно место на КиМ погођено пројектилима осиромашеног уранијума не само да није ограђено већ није ни обележено, па се на тим локацијама формирају њиве, баште, граде објекти, напаса стока, користи вода за пиће, што додатно трује становништво, животиње и биљни свет.
Стручњаци атомске енергије упозоравају да је осиромашеном уранијуму од тренутка када продре у земљу потребно најмање 2.500 година да би се разложио у потпуности, а за то време константно трује тло, воду, вегетацију и ваздух. Према мерењима стручних служби Војске Југославије, у време бомбардовања на Косову и Метохији, на појединим местима где је испаљена муниција са осиромашеним уранијумом регистрована је радиоактивна контаминација земљишта и од 236.000 бекерела по килограму земљишта. О којој количини је реч сведочи податак да је дозвољена концентрација – 200 бекерела.

СМРТ ФРАНЦУСКОГ КАПЕТАНА Француски суд је у мају 2020. године признао да је жандармеријски капетан Анри Фриконо преминуо од последица радиоактивног осиромашеног уранијума којем је био изложен током мисије на Косову. Фриконо је био део мисије Кфора 2000. године и шест месеци је провео с колегама у Косовској Митровици. Његовој удовици Лорет Фриконо одобрено је да име супруга коначно упише на листу заслужних који су дали живот за своју земљу. Борбу Фриконоове супруге да се признају узроци његове смрти, француски недељник „Маријан“ описао је као „битку обичне грађанке против заслепљене етатистичке машине“. „Рак француског жандарма послатог на Косово после бомбардовања НАТО-а приписан је радиоактивном осиромашеном уранијуму из пројектила снага коалиције који су коришћени против Срба 1999“, пише француски недељник. Лорет Фриконо је водила процес против Министарства војске четири године пред судом, да би коначно успела да докаже разлог смрти њеног мужа. „Имала сам срећу да ме је подржала експерт који ради у Европском суду и због тога смо добили процес“, поручила је Фриконова.

РАДИОАКТИВНОСТ УВЕЋАНА 1.100 ПУТА Када су у априлу и мају 1999. АБХО јединице Приштинског корпуса на 360 места испитивале последице НАТО удара бомбама, констатована је „нешто повишена“ радиоактивност, забележена у околини Приштине, аеродрома Слатина, затим у Белаћевцу, Грачаници, Подујеву, Урошевцу, Призрену, Ђаковици, околини Дечана…
„У метохијском подручју радиоактивност је била 1.100 пута већа од природног фона. Припадници Војске СР Југославије су током рата били изложени великим радиоактивним дозама, што је довело до повећаног оболевања од разних малигних болести и смртних исхода“, наводи се у извештају Војнотехничкoг гласника број 2 (стр. 338–355) из 2020. године.
Српски лекари на Космету упозорили су после 2.000 године на огроман број оболелих од канцерогених болести. У години пре бомбардовања и у години после, 1998. и 2001. године, евидентиран је пораст од два до три пута оболелих од малигних болести.

ЗАБРИЊАВАЈУЋИ ПОДАЦИ Према подацима Завода за заштиту здравља у Косовској Митровици које нам је уступила начелница Центра за превенцију и контролу болести, специјалиста епидемиологије др Десанка Новаковић, у 2022. години у српским срединама на КиМ регистровано је 42 случаја оболелих од малигних болести а за шест месеци ове године 31.
Број оболелих у српским срединама раније је био далеко већи. У прилог томе говоре подаци на примеру оболелих у Косовској Митровици, где је, рецимо, 2011. регистровано 185 оболелих, следеће године 225, а 2013 – 250.
У периоду 2004–2011. године на Косову и Метохији, према подацима Завода за јавно здравље Косовска Митровица, са епидемиолошким карактеристикама малигних болести у српским срединама Косова и Метохије пријављено је 913 оболелих. У структури оболелих преовлађују особе мушког пола – 545 (60%). Водеће локализације оболелих од малигних тумора код мушкараца су карцином плућа и бронха (44,4%), карцином ларингса (7,7%), колоректални карцином (6,8%), малигни тумори желуца (6,1%) и простате (5,3%). Код жена – малигни тумори дојке (24,7%), плућа и бронха (17,4%), грлића материце (8,2%), колоректални карцином (6,8%) и оваријални карцином (5,4%).

ЋУТАЊЕ СЗО Подаци из 2007. показују да у региону Косовке Митровице постоји епидемија карцинома. Истраживања урађена од 1998. до 2002. показују пораст оболелих за чак три пута. „До рата смо на 300.000 становника имали 10 оболелих од ове тешке болести док сада на 60.000 долази њих 20. Ступили смо у контакти и са СЗО јер су они тражили резултате. Све смо им предочили, али изостала је било каква помоћ и од њих и од наше државе“, каже др Небојша Србљак, који је био на челу тима који се у оквиру Косовскомитровичког здравственог центра бавио испитивањем узрока малигних болести. Додаје да су последицама ОУ више погођени мушкарци и то они који су директно били изложени његовом дејству, а посебно они који су били за време рата у јединицама Војске Југославије у граничном појасу с Албанијом. Србљак констатује да је до 2007. умрло 12 припадника оружаних снага ВЈ с подручје Косовске Митровице и сви из јединице која је била у караули Кошаре. Др Србљак је у јуну 2007. у Швајцарској држао предавање на ову тему.

АЛБАНЦИ ОБОЛЕВАЈУ ОД СТРЕСА У анализираном периоду највише оболелих мушкараца – 125 (22,9%) регистровано је у општини Лепосавић док је највећа учесталост оболевања код жена регистрована у Косовској Митровици – 84 (22,8%).
У посматраном периоду од малигних болести је умрло 673 лица (390 мушкараца и 283 жена). Водећа локализација умрлих од малигних тумора код мушкараца је карцином плућа и бронха (33,3%), а код жена карцином дојке (20,8%).
И број оболелих од карцинома код Албанаца је драстично повећан у односу на године пре бомбардовања. Према извештају Института за радиологију у Приштини (основан 2007. због наглог повећања броја оболелих од малигних болести) у другој половини 2004. и 2005. евидентиран је карцином код 3.500 Албанаца из свих делова Косова и Метохије. Директор овог института у Приштини Џевад Бицај констатује велики пораст оболелих од малигних болести после 1999, али он то не приписује уранијуму већ каже да су узрок томе стресови које су Албанци доживели 1999. године.

ПОДАЦИ ПРИШТИНЕ Неколико година уназад Институт за радиологију и Министарство здравља у Приштини објављују годишње резултате новооболелих Албанаца од малигних болести. Број се креће од 1.300 до 1.400 новооболелих сваке године, дакле, од 2.000 до данас на Косову је више од 23.000 Албанаца оболело од малигних болести. Но Албанци не желе да оптуже своје пријатеље из НАТО-а – упорно негирајући везу између уранијумских бомби и повећања малигних болести.
Директор Онколошке клинике у Приштини Иљир Куртиши каже да се број пацијената оболелих од рака повећао, те да је највише оболелих од рака дојке, плућа и дебелог црева, као и да лекови за ова лечења спадају у ред најскупљих.
„Међу најчешћим облицима малигних болести на Косову доминира рак дојке код жена. Код мушкараца, то су плућа. Следе карциноми дебелог црева и гениталија код жена. Имамо пораст рака желуца, панкреаса код мушкараца и тестиса. Код жена у групу болести поред срчаних болести улазе и карциноми других органа и поред гениталија, јавља се и рак коже“, каже Куртиши.
Последице дејства осиромашеног уранијума још дуго ће се осећати на Косову и Метохији, с обзиром на то да још ниједно од 112 места на која је испаљена муниција са ОУ није очишћено, нити је сакупљена радиоактивна муниција с радиоактивним материјалом. Такође, ова места нису ограђена, а у 90 одсто случајева реч је о подручјима у којима живе искључиво Албанци.