OD SRBA NIKO NIKADA NEĆE TRAŽITI OPROŠTAJ, POGOTOVO NE HRVATI!

PROF. DR GIDEON GRAJF

Ni Nemci nisu imali logor za decu kakav je postojao u sistemu ustaških logora NDH! To je čisto zlo, i mnogo ekstremnije od nemačkog zla, kaže prof. dr Gideon Grajf, svetski priznati stručnjak za zločine nacista u Aušvicu i autor kapitalne trilogije čiji prvi tom nosi naslov „Jasenovac – Aušvic Balkana – ustaška imperija okrutnosti“

Prof. dr Gideon Grajf, svetski priznati ekspert za zločine nacista u Aušvicu i autor kapitalne trilogije čiji prvi tom nosi naslov „Jasenovac – Aušvic Balkana – ustaška imperija okrutnosti“ ovih je dana ponovo boravio u Beogradu. Govorio je na promociji prve studije u svetskoj istoriografiji o stradanju Roma prof. dr Dragoljuba Ackovića pod nazivom „Samudaripen (sveubijanje) Roma u Nezavisnoj državi Hrvatskoj“, istine vaskrsle baš u vreme najžešće kampanje revizionista istorije sa ciljem da umanje broj žrtava u Jasenovcu. „Pečat“ je dobio priliku da razgovara sa prof. Grajfom, i tu smo priliku iskoristili da ovog izvanrednog poznavaoca i istraživača holokausta i genocida nad Jevrejima, Srbima i Romima pitamo koje se namere kriju iza tako žestoke kampanje u kojoj učestvuju i mnogi Srbi po rođenju.

Profesore, šta stoji iza sve očiglednijih napora da se bitno smanji broj žrtava ustaškog genocida u sistemu logora za istrebljenje Jasenovac, najozloglašenijeg i najmonstruoznijeg stratišta NDH i jedinog u svetu koji je imao i logor za decu?
Najpre da kažem da sam izuzetno ponosan i srećan što sam mogao da dođem na promociju dragocene knjige prof. Ackovića, jer je upravo ona jedna od brana u odnosu na agresivnu reviziju koja je sada u toku. Ja sam samo zbog te promocije i došao, jer smatram da se o istorijskim činjenicama koje sadrži ova knjiga mora znati. „Samudaripen Roma u Nezavisnoj državi Hrvatskoj“ je istovremeno i prilog mojim naporima u okviru trilogije pod nazivom „Jasenovac Aušvic Balkana“ da se borim za istinitu i autentičnu istoriju, a ne iskrivljenu i lažnu. Smatram da knjiga prof. Ackovića ne ostavlja prostor revizionistima, iskrivljačima i drugim nemoralnim ljudima koji pokušavaju da napišu reviziju istorije. Naša je moralna obaveza da se uvek borimo protiv toga, i prof. Acković i ja to radimo zajedno. Tako je knjiga prof. Ackovića došla u pravo vreme, kada se vodi neverovatan medijski rat. Knjiga elaborira i broj postradalih Roma koji je potkrepljen arhivskim dokumentima
Neobično je da se Vi kao Jevrejin, osim za stradanje svoga naroda, borite za istinu o genocidu nad Srbima i Romima, a da Vaša naučna istraživanja pokušavaju da ospore ljudi iz srpskog korpusa. Kako razumete te pokušaje?
Zaista me iznenađuje činjenica da su Srbi deo tog pokušaja distorzije, uključujući neke vladike Srpske pravoslavne crkve. Ne znam čime su oni motivisani i nikada neću moći da razumem da Srbi napadaju sopstvene interese.
Sigurno Vam je poznato da ni posle 80 godina od najstrašnijih ustaških zločina poslanici Narodne skupštine Srbije ni iz tri pokušaja nisu izglasali Rezoluciju o ustaškom genocidu nad Srbima u 20. veku. Šta Vi o tome mislite?
Rezolucija o Međunarodnom danu holokausta usvojena je 2006. u Ujedinjenim nacijama. Od tada pa do danas 95 zemalja od 193 članice to obeležava. Kao što vidite, to je proces. A istraživači poput mene, prof. Ackovića i Roberta Mekkornika i drugih doprinose internacionalizaciji ustaškog genocida i unošenju istorijskih činjenica o ustaškom genocidu u svetsku istoriografiju.

Nesporno je da broj žrtava, pogotovo kada su već i mnogi njihovi potomci preminuli, nije lako utvrditi. Koliko je važan sam broj, a koliko zločin i način na koji je počinjen?
U principu brojevi su, naravno, važni. Ali nisu najvažniji! Najvažnija stvar je reći svetu o svakodnevnim mučenjima žrtava u Jasenovcu i ostalim logorima NDH. Jer, pre ubistva oni su bili mučeni i unižavani. Isto kao i jevrejske žrtve u raznim nacističkim kampovima, gde su godinama patili i za mnoge od njih smrt je bila oslobođenje od muka. Tako da moramo da govorimo o mukama koje nisu bile slučajne, nego namerne. Znači, zatočenici nacista namerno su zlostavljani. Ovi koji su sprovodili to mučenje su želeli da se njihove žrtve muče, ne samo da umru. I to da se muče pre smrti, jer dželati su u tome uživali!

I samo jedna žrtva ovakvog zločina je strašna, i zato je važno da procena broja postradalih bude u okvirima stvarnog. Šta mislite o naporima hrvatske države koja sada finansira projekte bez ikakvih stvarnih i naučnih dokaza koji treba da umanje broj stradalnika?
To je isto kao poništavanje holokausta od strane Nemaca koji čine sve da umanje broj jevrejskih žrtava . I to je jednako iskrivljavanje istorijskih činjenica. Iz istih razloga u međuvremenu su sklonjeni brojni dokumenti koji mogu da budu smetnja revizionistima u ostvarenju cilja, ali kao što vidite uvek se nađe „pomoć prijatelja“ koji posvećeno istražuju činjenice i drže se njih. Hrvatska evidentno vodi orkestriranu kampanju revizije, o čemu svedoči i nedavna Konferencija o Stepincu u Evropskom parlamentu.

 

Revizionisti na svaki način pokušavaju da dokažu da je stradalo samo onoliko Srba, Roma i Jevreja koliko je popisano imena. Međutim, svet je posle Drugog svetskog rata priznao 60 miliona žrtava, od toga Rusi više od 20 miliona, Jevreji šest. Jesu li sva njihova imena popisana i da li je to uopšte moguće?
Želim da naglasim da broj jasenovačkih žrtava nije izmislio Gideon Grajf. Kao ni procenu od 60 miliona žrtava u Drugom svetskom ratu ili broj od 20 miliona poginulih Rusa i šest miliona Jevreja. Ja sad javno pitam – da li UN imaju imena i prezimena tih 60 miliona žrtava? Pa, naravno da nemaju i nikada ih neće ni imati. Međutim, u svetskoj istoriografiji niko i nikada neće smanjivati procenjeni broj postradalih da bi nacistički zločini koje su sa kvislinzima sprovodili širom planete izgledali mali i marginalni broj žrtava nije teško izračunati ni u Aušvicu ni u Jasenovcu, jer imamo dovoljno naučnih instrumenata da to možemo da utvrdimo. Jasno je da žrtava ima mnogo više nego što je utvrđenih imenom i prezimenom. Važno je ne zaboraviti da je suština zla i zle politike i Nemaca i hrvatskih ustaša bila da proizvedu mučenje i patnju svojih žrtava. I mi moramo da se suprotstavimo toj monstruoznoj ideji, ne zbog onih koji su već postradali nego zbog potencijalnih žrtava. Zato sam u svojoj knjizi „Jasenovac Aušvic Balkana“ opisao čak 57 načina na koji su ljudi mučeni i ubijani, kao da nije dovoljan i samo jedan način ubijanja. Ako se pitate zašto su razvili toliko metoda, moj odgovor je – zato što su želeli da na licima žrtava vide što više bola, što više muka i ispaštanja. To moramo da naglašavamo. Uzgred, Nemci uopšte nisu registrovali žrtve koje su direktno slate u gasne komore, nego samo one koje su ostavili da žive kako bi nad njima vršili razne eksperimente i da bi njima mogli da manipulišu. Tako da brojne žrtve i holokausta i genocida uopšte nisu registrovane.

Prof. dr Dragoljub Acković Samudaripen ili sveubijanje Istrebljivanje Roma, Srba i Jevreja u Jasenovcu je izvršenje plana koji je počeo da se razvija u Nemačkoj od 1899. godine. Čuvena Dilmanova knjiga u kojoj je upisano 12.000 Roma je poslužila Hitlerovim fašistima i nacistima da jednog po jednog hapse ili ubijaju u Nemačkoj. U produžetku priče je Francuska, i posle toga Hrvatska. I Mađarska je imala loš odnos prema Romima. Moja knjiga dokazuje da se prema Romima loše odnosilo od prvog dana Drugog svetskog rata, a i pre rata, u periodu od 1925/1926. do 1930. i 1941. jer su mediji pripremali teren i bili su doneti brojni zakonski i podzakonski akti o naterivanju Roma da žive na jednom mestu, ali tako je bilo i u Austrougarskoj, i u predratnoj Hrvatskoj i posle u NDH. I sada postoje neki planovi da se Romi iz cele Evrope vrate u Srbiju kako bi zajedno živeli u siromaštvu, ali to se nikada neće ostvariti, jer nije lepo sirotovati. Radeći knjigu došao sam do spiskova Roma koji su stradali u NDH i Bosni. Samo u Sremu za jednu noć je ubijeno 8.000 Roma što je najveći procenat stradanja romskog naroda u svetu. Mnogi su preminuli ili ubijeni tokom transporta prema Jasenovcu u 82 vagona, a posebno iživljavanje ustaša zabeleženo je nad romskim devojkama i ženama koje su na kraju uvek ubijane. Knjiga sadrži i mnogo podataka iz BiH gde su Romi živeli u najmanje 230 mesta, i to čak po pet, šest hiljada isključivo Roma muslimana. Navodno nisu ubijali Rome muslimane, ali to nije tačno. Imam spiskove Roma iz Banjaluke i Rajlovca, sve sa muslimanskim imenima. Imam podatak da je u Kraljevini SHS do 1941. godine živelo oko 300.000 Roma, a u NDH najmanje 60.000 Roma. A kada se rat završio i 1948. izvršen popis u Hrvatskoj je bilo 405 Roma, a u BiH 408 Roma. I to se odnosi samo na Rome muslimane i katolike, a šta je sa pravoslavnima? I konačno, tvrdnja revizionista da je u Jasenovcu stradalo ukupno do 90.000 ljudi pada u vodu pred činjenicom da sam u knjizi objavio podatke koji govore da je samo Roma toliko ubijeno! Gde su onda poubijani Srbi i Jevreji – pita prof. dr Dragoljub Acković.

Da li se u žrtve broje i neimenovani leševi koji su Savom stigli do Nebojšine kule na Dunavu? Da li su žrtve i fetusi vađeni iz utroba majki koje su najpre silovane a onda ubijane, zar žrtve nisu i deca izbavljena iz logora pa pokatoličena, itd, itd…?
Svakako da su svi ti slučajevi žrtve ustaškog genocida. I bebe koje zbog ovoga zločina nisu rođene takođe treba da budu uračunate u žrtve! Jer, zamislite, čak ni Nemci nisu imali logor za decu kakav je postojao u sistemu ustaških logora NDH! To je čisto zlo, i mnogo ekstremnije nego nemačko zlo. U temelju takvoga zla je namera da se uništi biološki opstanak jednoga naroda: Srba zato što su bili glavni neprijatelji NDH, Jevreja zato što su bili „poklon“ nacističkom režimu, a što se tiče Roma to najbolje može da kaže prof. Acković. Procene broja žrtava izvedene su na bazi ozbiljnih svetskih istraživanja i ne mogu da budu predmet revizionizma neonacističkih grupacija. Tako ni revizija postradalih u Aušvicu, kao ni u Jasenovcu, ne može da bude predmet cenkanja i proizvoljnog umanjivanja ili uvećavanja. Kancelar Nemačke Vili Brant je klečao ispred spomenika u varšavskom getu u znak izvinjenja Jevrejima, a predsednik Nemačke Štajnmajer zatražio oproštaj za genocid nad Romima i Sinitima. U Srbiji imamo situaciju da sami Srbi optužuju svoju državu za revizionizam i uvećavanje broja žrtava i to u javnim medijima i nastupima. Verujte, potpuno sam zatečen takvim izjavama i kvalifikacijama, ali ja sam samo istoričar i više od 40 godina svog života posvetio sam istraživanju holokausta i do poslednjeg časa svoju životnu misiju ispuniću dodatnim istraživanjima Jasenovca, jer to dugujem pre svega jevrejskom mnogostradalnom narodu, a onda i svima drugima.
Mislite li da će neko i bar nekada zatražiti oproštaj od Srba zbog pokušaja biološkog istrebljenja koji, nažalost, traje do danas?
Mislim da od Srba niko i nikada neće tražiti oproštaj pogotovo ne Hrvati! Nemci su stali iza svoje krivice, ali Hrvati to ne žele!
Ima li pomirenja među Srbima i Hrvatima ako nema priznanja ustaškog genocida i pokajanja?
Nema šanse!

Fotografije Ivan Dobričić