“Њузвик”: Расцеп у украјинском врху због неуспеле контраофанзиве, Кијев пред немогућим избором

Дугоочекивана контраофанзива Украјине не даје неке резултате, Украјинци трпе велике губитке за неколико метара територије, а руска одбрамбена мрежа није ни загребана. Све то је пред Владимира Зеленског поставило немогућ избор – да настави и ризикује скуп неуспех или да смањи губитке и прихвати пораз који би вероватно био погубан по његову каријеру.

Недостатак напретка интензивирао је стратешку дебату на највишим нивоима украјинске владе, рекли су за “Њузвик” извори из врха власти и канцеларије председника.

На једној страни има оних који желе да консолидују ограничене успехе Кијева и припреме се за очекивану јесење-зимску руску офанзиву. На другој страни, где је и главнокомандујући генерал Валериј Залужњи, има оних који желе да наставе са контраофанзивом.

“Дефинитивно постоје неке разлике међу украјинским руководством у вези са војном стратегијом”, рекао је један извор близак украјинској влади. “На војној страни, где су Залужњи и други – али очигледно он командује – имате људе који желе да наставе. Постоје нека питања на политичкој страни о томе да ли то тренутно има највише смисла. Или има смисла консолидовати се где могуће и ублажити притисак на линије за снабдевање и залихе?”

Кијеву се, пише “Њузвик”, са западним званичницима који су јасни у својој забринутости због спорог темпа операције спрема игра пребацивања кривице.

“Постоји осећај да их је војска обманула у погледу тога колико ће добро проћи ова контраофанзива, да су добили претерано ружичасте процене са војне стране”, рекао је “Њузвиков” извор. “И нису срећни због тога”.

Упитан да ли би слаб учинак на бојном пољу могао да изазове промене у украјинској војној команди, извор је одговорио: “Нисам чуо ништа конкретно, али тако нешто се може замислити”.

Зеленски је признао да се дуго очекивана контраофанзива одвија “спорије него што су желели”. После шест недеља борби, украјинске снаге тек треба да стигну до прве линије такозване Суровикинове линије – мреже одбране изграђена под управом генерала Сергеја Суровикина.

“Руси имају низ одбрамбених линија а Украјинци нису прошли ни кроз прву линију”, рекао је неименовани високи западни дипломата за Си-Ен-Ен прошле недеље.

Кијевске трупе правдају се тиме што се боре мноштвом нових оружја за које су прошли ограничену обуку и немају ваздушну подршку коју упорно траже од Американаца. Андреј Загородњук, који је био министар одбране Украјине од 2019. до 2020. године, каже за “Њузвик” да постоји “много заблуда о контраофанзиви”. Према његовим речима Украјина покушава да “смањи способност Руса да се бране” и “уништи њихове ресурсе”, а то је, каже, спор посао.

Објашњење Загородњука није ублажило скепсу све већег броја Американаца који се противе даљем слању помоћи Кијеву. Украјина изгледа као “школски тим који игра против екипе са факултета… Они не могу да победе”, прокоментарисао је сенатор Томи Рубервил.

И у Кијеву се расправља о промени приступа, рекли су извори за “Њузвик”.

“Ту смо где смо. Питање је шта је у овом тренутку добро решење”, рекао је извор близак влади и додао да украјински званичници и команданти очекују да ће руска офанзива почети у октобру. “Тада ће поставити темеље, а затим ће направити велики притисак на пролеће”, рекао је извор.

Уколико Украјинци не направе значајан помак, Запад ће то доживети као озбиљан пораз, а то ће појачати притисак на Кијев.

Џејмс Роџерс, суоснивач истраживачког центра Савет за геостратегију са седиштем у Великој Британији каже да је слабљење западне подршке у случају украјинског пораза “дефинитивно могућност”.

“Овде постоји ризик да дође или до веома значајног назадовања, тако да Украјинцима остане веома мало тога да се боре, или да дође до низа неуспеха”, рекао је Роџерс. Кад губици почну да се повећавају у периоду од неколико недеља или месеци, Украјина ће бити у веома неповољном положају.

“Овај рат ће трајати још много месеци и година. А сваки месец и година чине руску победу вероватнијом јер Русија обезбеђује своје стратешке циљеве.”