Немачка обуставља пројекте у Републици Српској: Изолација, или шанса за повољније аранжмане?

Најава амбасаде Немачке у Сарајеву да обуставља економску помоћ и пројекте у Републици Српској због неслагања са политичким корацима власти тог ентитета отворила је дебату у тамошњој јавности о томе какав ће утицај “санкције” имати на грађане и политичке вође, пише “Политика”.

Једно од питања јесте и да ли одлука најмоћније економије Европе ставља Српску у неку врсту изолације, или се, како верују у Бањалуци, новац Немачке лако може надоместити на другим местима.

Берлин је одлучио да обустави четири инфраструктурна пројекта у Српској, чија је вредност 105 милиона долара. 

“Позадина тога је наставак сецесионистичке политике Републике Српске и њеног председника Милорада Додика. Реч је о пројектима рехабилитације хидроелектране ‘Требиње’ (фаза три и четири), ветропарка ‘Хргуд’, те збрињавање отпадних вода у ‘Градишци'”, саопштено је из амбасаде Немачке. 

Та најава је са радошћу дочекана у Сарајеву, али се њени ефекти опречно тумаче у Бањалуци. Део аналитичара верује да ће тај вид санкција погодити и грађане, а не само политичке представнике. 

Други део аналитичара у најави Немачке проналази и разлоге за захвалност, јер, како каже аналитичар Срђан Перишић, Берлин је тиме отворио врата за повољније аранжмане с онима који не постављају политичке услове. 

Перишић је за “Глас Српске” навео да су оцене Немачке о “сецесионистичкој политици” у супротности с оценама реномиране међународне агенције “Стандард енд пурс” које је повећала кредитни рејтинг БиХ јер верује у политичку будућност земље. 

“Очигледно је да Немачкој смета то што Српска не признаје Шмита, што се не уклапа у њихово виђење БиХ као протектората. Многе земље су заинтересоване за енергетске пројекте – Кина, Србија, Мађарска, а тај списак ће да буде и већи кад се сукоб у Украјини заврши”, сматра Перишић.

Председник РС Милорад Додик тврди да Српска има алтернативу за финансирање четири пројекта након што је немачка банка одустала од тога. Позадину тога види у политичким и економским притисцима на Српску због непризнавања Шмита, али и у покушају Немачке да због својих финансијских проблема наше изговор и начин да поништи раније потписане уговоре, које, како каже, нису могли да мењају, а посао је за њих у међувремену постао неисплатив.