НА ИНФЛАЦИЈИ ЛОВОРИКА

Србија и економија

Док грађани грцају под инфлацијом, перманентним поскупљењима и зеленашким банкарским каматама, власт економске прилике боји у ружичасто, не марећи превише на упозорења и основане примедбе

Позивајући се на бројне индикаторе, све је више прогноза да би европска привреда до краја ове и посебно од почетка 2024. године могла да се суочи са снажним смањењем економског раста, односно са рецесијом и то, вероватно, на дужи перод. На то указују растуће камате, ограничења државне потрошње, уз повишене трошкове производње због фактичког прекида енергетске сарадње са Русијом…
За економисте додатни проблем представља и то што је Европска централна банка (ЕЦБ), због страха да у једном моменту двоцифрена инфлација не измакне контроли, била присиљена да од средине 2022. годинер крене у циклус подизања своје основне камате, што се – очекивано – негативно одразило на пословање корпорација услед повећавања трошкова банкарских позајмица. Додатно, прогнозе указују да ће се ефекти ових мера интензивирати од почетка 2024. године. Наиме, кумулативно повећање основне камате од стране ЕЦБ-а од преко 4 одсто смањиће потенцијални БДП еврозоне за скоро толико у 2024. години. Још горе, ако би цене енергије биле на горњем хоризонту пројекције, уз најављено укидање мера буџетске подршке, губитак БДП-а могао би да се повећа за додатни један проценат.

ЕВРОПСКИ ЕХО Ако се са таквим проблемима суочавају велике европске привреде, шта преостаје малим, попут наше, на које се и најмање „љуљање“ моћних привреда одражава попут земљотреса. Рекло би се да наши званичници ове таласе дочекују са будистичким миром, шта више јавност је запљуснута њиховим хвалоспевима и оштрим нападима свих који мисле другачије. Један такав управо је на Фејзбуку објавио потпредседник Владе и министар финансија Србије Синиша Мали, коментаришући актуелну економску анализу у недељнику НИН, наводећи да се „у сврху дневно политичких потреба, зарад бомбастичних насловних страна или само због попуњавања новинских стубаца, све чешће пласирају паушалне оцене макроекономске ситуације у нашој земљи. Неретко се селективним приказивањем индикатора, без анализе целе слике, нестручним и малициозним приступом, покушавају минимизирати резултати постигнути у последњих 10 година, иако су недвосмислено потврђени као импресивни, како кроз извештаје међународних институција, тако и кроз ниво кредитног рејтинга од стране еминентних агенција. НИН-ов композитни индекс је потпуно произвољна и стручно бесмислена мера или категорија такозване економске снаге. Најпре, то је појмовно питање: Шта је економска снага? Тај појам у стручним књигама не постоји у смислу јасне и прецизне дефиниције на основу које би се могло размишљати о некој мери…“
Мали замера НИН-у тврду да је Србија, за време актуелне власти, остварила мало слабије резултате од просека суседних земаља, при чему је у неким годинама била изнад, а у другим испод просека, како је то за НИН изјавио професор Економског факултета Милојко Арсић. За министра Малог посебно је иритантно што је по НИН-овом индексу „економске снаге“ (израз који министар финансија не признаје) Србија стављена на претпоследње место у региону, где је само Северна Македонија гора (на првом месту је Хрватска са индексом 7,25, друга је Бугарска са 6,75, трећа БиХ са 6,25, четврта Румунија са 6,13, пета Црна Гора са 5,38, шеста Албанија са 5,13, седма Србија са 5,00 и на последње месту је Северна Македонија са индексом 3,25).
У региону Западног Балкана, рећи ће министар Мали, Србија чини више од половине укупног БДП-а, тако да у том смислу никако није у позадини већ, напротив, највећа економска, инвестициона и потрошачка гравитација на Западном Балкану. У ширем региону, који третира НИН-ов индекс, Румунија је једина јача економија по БДП-у и потрошачкој снази. Не улазећи у детаље – где је најгрубља некохерентност, може се рећи и несувислост НИН-овог индекса економске снаге? У њему су помешане „бабе и жабе”. С једне стране, унутра су категорије макроекономског билансирања као БДП, удео јавног дуга, удео инвестиција у БДП-у и салдо платног биланса, а на другој страни су неки индикатори стандарда и благостања као што су просечне плате, па још динамика просечних плата, али не и динамика нпр. инвестиција или категорија платног биланса, стопа незапослености, инфлација.
Мали истиче да је свакоме ко макар минимално прати економска и социјална кретања у Србији, јасно је да од 2015. имамо неупоредив циклус раста у условима потпуне макроекономске стабилности, а јасно је да је Србија врло економски имуна на шокове као што су суша (2017, 2022), пандемија, европска инфлација и други. Те да такви индикатори стимулишу стране инвеститоре да улажу код нас јер су и њихова очекивања у погледу Владиних планова реформи, политичке стабилности у земљи, висине фискалног дефицита и путање јавног дуга, кретање премије ризика, стабилности девизног курса, висине девизних резерви итд. таква да гарантују стабилност и предвидивост…

СОЛИДАРНА ПОДРШКА Брза подршка министру је стигла од гувернерке Народне банке Србије Јоргованке Табаковић, са прогнозираним очекивањем да нфлација у Србији на крају године износи осам одсто јер је на опадајућој путањи у односу на март, када је достигла врхунац. На презентацији Извештаја НБС о инфлацији за август, Табаковић је рекла да је међугодишња инфлација на опадајућој путањи и да је у јулу износила 12,5 одсто, што је за 3,7 процентних поена ниже у односу на март. И базна инфлација је, према њеним речима, снижена са 11,3 одсто у марту на 9,4 одсто у јулу, што се дугује не само паду светских цена енергената и хране, већ и предузетим мерама монетарне политике НБС.
Према подацима Републичког завода за статистику, у јулу је изостао месечни раст цена, први пут од септембра 2020. године, пошто су потрошачке цене у просеку снижене за 0,1 одсто, вођене нижим ценама поврћа и у мањој мери појединих основних животних намирница – уље, хлеб, месо, наводи Народна банка Србије. „Очекујемо да се међугодишња инфлација наредних месеци смањује, сваког месеца за око један процентни поен и да се крајем године заврши на око осам одсто“, рекла је Табаковић.
Према извештају НБС, банке су и у другом кварталу ове године наставиле с пооштравањем стандарда за кредите становништву, при чему се то у нешто већој мери односило на динарске кредите него на девизно индексиране. Резултати анкета показују да су кредитни стандарди становништву у другом тромесечју пооштрени у сличној мери као у претходном тромесечју и у складу са очекивањима из претходне анкете.
Е сад, није да опозициони медији, па и некада угледни НИН, не пишу злурадо о Србији кад год им се за то укаже прилика, али не би се рекло ни да поменути званични хвалоспеви „држе воду“, јер није све у макроекономским показатељима, већ је „ђаво“ у детаљима које шире грађанске масе најбоље осећају. Најбоља статистика је она која се осећа по џепу потрошача а бројке кажу да је за последњих годину дана инфлација скочила 12,5 одсто. Између јула 2022. и јула 2023. највише је поскупела храна – поврће је апсолутни рекордер: у јулу је било за 42,9% скупље у односу на годину дана пре тога. Јаја, млеко и сир поскупели су 28,4%. Воће је од прошлог јула скупље за 14,4 одсто, а месо за 13,3 одсто.
Животни стандард је све више угрожен, јер је наша потрошачка корпа, тврде економисти, на таквом нивоу да ми више од 40 одсто трошимо на храну. Грађане од јесени очекује и поскупљење енергената, иако су и струја и гас поскупели за годину дана за око 22 одсто. Према најавама, електрична енергија ће бити скупља за осам, а гас за десет одсто. Стручњаци за енергетику кажу: то је последица лошег вођења енергетског сектора, а неки се не либе да кажу да је то и захтев Међународног монетарног фонда (ММФ), који је већ дуже време активни учесник у нашим економским плановима, углавном на штету грађана.
„То је пре свега договор ММФ-а и Владе Републике Србије, зато што смо у претходном периоду имали велике ударе на буџет Републике Србије због великих губитака које су правили пре свега Србијагас, а онда и Електропривреда Србије. Србијагас због политике, због политичке одлуке о вештачки ниској цени природног гаса, а за ЕПС је више у питању непрофесионално вођење тог предузећа“, рећи ће недавно стручњак за енергетику Миодраг Капор.Сада се из Владе најављује спровођење дуго најављиваних реформи у електро-енергетском сектору, али зато цех иде на рачун грађана. У међувремену, око 400.000 људи који раде за минималац, сваког месеца решавају једначину како да са, у просеку 40.000 динара, организују живот.Приче о томе да се у Србији живи никада боље, демантује једноставна чињеница да минималац не покрива ни минималну потрошачку корпу.
И док огромна већина осиромашених грађана Србије једва саставља крај са крајем у условима једне од највећих инфлација у Европи, и уз највеће трговачке марже и каматне стопе у Европи, српски креатори монетарне и трговинске политике саветује трговцима да смање марже, а грађанима да купују тамо где је јефтиније, уместо да обузда огромне каматне стопе на готовинске (зеленашке) кредите које грађани плаћају банкама да би преживели, а које у јуну месецу у просеку износе 29,19%.

БАНКАРСКИ ЕКСТРАПРОФИТИ Тако проф. др Тамара Миленковић Керковић, народна посланица и потпредседнк Српског покрета Двери, запажа да у мору грађанима неважних показатеља, који треба да покажу како нам сјајно иде, само то још не осећамо, гувернерка Табаковић не помиње да је сваки грађанин Србије у просеку задужен са 2000 евра дуга банкама, не објашњава због чега, поред укупног јавног дуга државе од 35,5 милијарди евра, дуг грађана и привреде банкама износи још 28,5 милијарди евра. Уместо да гувернерка и НБС штите грађане који банкама већ дугују астрономских 12,5 милијарди евра и да штите домаћу привреду од зеленашких камата и кредитних услова банака у Србији, они омогућавају енормно богаћење банака, које су само од накнада и провизија у прошлој години повећале нето приход за 62%, а само од трошкова одобравања кредита банке су зарадиле 441,5 милион евра, наплаћених од грађана Србије који се боре са највишим растом цена у Европи.
За министра унутрашње и спољне трговине Томислава Момировића ће рећи да гладним грађанима објашњава да је инфлација у Србији побеђена, уместо да одговори због чега у Србији не постоји заштита потрошача, због чега држава и Комисија за заштиту конкуренције толеришу злоупотребе права конкуренције од стране олигопола и трговинских ланаца, чији су нето приходи порасли и до 150%, и како је могуће да трговинске марже у Србији иду и до 30%, док у европским земљама независна тела позивају на узбуну када трговачке марже достигну 8%, и док владе земаља у окружењу ограничавају марже на највише 10%. Вероватно зато што министар Момировић не помиње да је и индекс потрошачких цена (CPI) у Србији од 2012. године порастао за 72,6%. И подаци из јула 2013. године показују да је потрошачка корпа у Србији порасла од 2012. до сада, што је више него дупло у односу на Хрватску, више од три пута у односу на БиХ и дупло у односу на Црну Гору и Северну Македонију. По први пут туристи у Грчкој плаћају јефитнију храну него у Србији, роба извезена из Србије јефтинија је у иностранству него код нас.
Зато је ова посланица у име Посланичке групе Српски покрет Двери-Патриотски блок тражимо од Владе ограничење трговачких маржи на највише 15% и 10% за основне животне намирнице, уз истовремену заштиту пољопривредника и домаћих произвођача кроз програм субвенција, да се „кола“ због обуздавања висине цена не би, по ко зна који пут, ломила на њима. Од гувернерке и НБС тражимо заштиту клијената финансијских услуга – банкарских клијената, ригорозну контролу наплате трошкова и накнада, наплату екстра-профита банкарском сектору и ограничење каматних стопа на готовинске кредите.
И док економисти наглашавају да се креатори економске политике у Франкфурту и Бриселу суочавају са тешким задатком да истовремено оборе инфлацију, одрже економски раст и очувају финансијску стабилност, истовремено се борећи са последицама енергетске кризе и пандемије, наши економски званичници „беру ловорике“, не марећи превише шта о томе мисле грађани.