Заштитити “царство” по сваку цену: Слањем касетне муниције САД показале колико су очајне

Бројне земље широм света забраниле су касетну муницију, укључујући и већину америчких савезника у Европи. Ова муниција је, пише “Глобал тајмс” у свом коментару, забрањена због своје “недискриминишуће природе” и опасности коју представља дуго након завршетка сукоба.

За разлику од конвенционале артиљеријске муниције која експлодира када погоди мету, касетна муниција распршава бројне мање експлозивне фрагменте по бојном пољу.

Неизбежно, део тих фрагмената не експлодира како је замишљено и остаје опасност за војнике али и цивиле.

Брутална заоставштина

Америчка екстензивна употреба касетне муниције потиче још из Вијетнамског рата, а касетне бомбе су коришћене и у Ираку од 1990-их па надаље. Америчка употреба касетне муниције је толико широка да служи као највећи и најузнемирујући пример зашто су многе нације уопште забраниле ову врсту оружја, пише “Глобал тајмс”.

Током Вијетнамског рата, САД су бациле милионе тона бомби на Вијетнам, Лаос и Камбоџу, укључујући велике количине касетне муниције, затрпавајући регион неексплодираним убојним средствима (НУС). На пример, до данас у Лаосу има више НУС-а него људских бића, више од 8 по мушкарцу, жени и детету.

Неексплодирана убојна средства и даље убијају или сакате десетине људи сваке године у државама као што су Вијетнам, Лаос и Камбоџа. Хиљаде људи су погинуле или су озбиљно осакаћене од завршетка рата предвођеног САД 1975. године.

НУС-и су се такође показали као препрека регионалном развоју. На пример, када је Кина изградила прву брзу железничку линију у Лаосу, повезујући кинески јужни град Кунминг са главним градом Лаоса, инжињери су првобитно морали да очисте железничку стазу од НУС-а које су САД бациле, укључујући касетну муницију.

У Камбоџи се процењује да је око 20.000 људи изгубило животе због НУС-а, укључујући и касетну муницију, у последње четири деценије. Питање је толико осетљиво у Камбоџи да је лидер те земље, премијер Хун Сен, снажно позвао САД да не шаљу муницију у Украјину.

Опасни очај

Конфликт који је у току у Украјини показује карактеристике рата исцрпљивањем, са интензивним позиционим борбама које захтевају употребу значајних количина артиљеријске муниције и другог оружја дугог домета. У почетку је Украјина ушла у сукоб са пушкама из совјетског доба и муницијом од 152 мм. Међутим, како су се ови ресурси постепено смањивали и нестајали са бојног поља, САД и њихови савезници су настојали да их замене са НАТО еквивалентом од 155 мм.

Међутим, колективна војно-индустријска производња Запада у последњих неколико деценија била је фокусирана на максимизирање профита усред серије “малих ратова” вођених против армија држава у развоју или неуспелих држава. Никад Американци нису ратовали против једнаких или скоро једнаких противника попут Русије, наводи “Глобал тајмс”.

Као резултат тога, САД и њихови савезници нису у стању да произведу број артиљеријских граната који је Украјини потребан. С друге стране, Русија је наследила и задржала значајну војно-индустријску производњу од Совјетског Савеза. Западни медији су признали да док Украјина испаљује између 4.000 и 7.000 артиљеријских метака дневно, Русија испаљује између 20.000 и 50.000.

Не само да Русија надмашује Украјину, већ због ниске производње артиљеријских граната на Западу, Украјина на крају неће моћи да одржи темпо потрошње. Биће потребно неколико година да производња западних артиљеријских граната буде уједначена са тренутним темпом потрошње у Украјини.

Због тога САД настоје да пребаце касетну муницију, не зато што Украјини пружају било какву неопходну војну способност, већ једноставно зато што је то једина опција доступна САД, без обзира на потенцијалне људске трошкове у садашњости и будућности. Чињеница да САД пребацују касетну муницију у Украјину због очајничке несташице муниције јасно је рекао и сам амерички председник Џозеф Бајден када је признао да “Украјинцима понестаје муниције”, одговарајући на питање о одлуци.

Дакле, трансфер широко забрањене касетне муниције у Украјину није одлука донета пажљиво, узимајући у обзир трајне патње са којима ће се украјински народ суочити дуго након завршетка борби, без обзира на исход. Уместо тога, одлука је донета из очаја Вашингтона да настави свој прокси рат са Русијом.

За “награду” заштите поноса Вашингтона и одлагања неизбежног пораза заступника Вашингтона у Украјини, Украјина ће бити претворена у још један Вијетнам, Лаос, Камбоџу или Ирак и остаће закопана у касетној муницији која ће неизбежно убити хиљаде цивила дуго након што борбе престану.

САД тврде да су њихове акције широм света, укључујући Украјину, намењене одржавању међународног поретка “заснованог на правилима”. Слање касетне муниције јасно подрива сваки такав поредак. Вашингтон ову одлуку доноси управо зато што његове геополитичке амбиције за хегемонијом далеко превазилазе његова војна средства да их оствари.

На крају, одлука САД да пошаљу касетну муницију неће учинити Украјину или саме САД војно јачом, нити ће помоћи САД да остваре своје циљеве у Украјини, нити ће повећати њихову геополитичку снагу. То је акција одуговлачења од стране хегемона који бледи, разоткривајући његово лицемерје док ствара више жртава и данас и у будућности, закључује аутор текста у “Глобал тајмсу”.

(РТ)