У КРВАВОЈ ЖЕТВИ СРБИ ПОКОШЕНИ, А СВЕТ ЖМУРИО: 24 године од убиства четрнаесторо жетелаца у Старом Грацку, нико није одговарао

 

ДВАДЕСЕТ четири године бола, патње и туге. Живимо са тим и сећањем на најмилије, али и гневом зато што британски војници Кфора ништа нису учинили да заштите наше најмилије. Трагично је што их нема, али и то што мисије за владавину права на Кoсову и Метохији дозвољавају да злочинци и даље буду на слободи.

Овако породице сурово убијених 14 жетелаца из Старог Грацка код Липљана говоре о трагедији која их је задесила тог 23. јула 1999. године. Патњу коју осећају не могу да опишу ни после толико времена. Живе због сећања на најдраже, а уочи годишњице бол је највећа.

Тада их све подсети на масакр који је ово малено, питомо село, завио у црно. Јер, тога дана док су сакупљали жито на најсвирепији начин масакрирани су њихови синови, очеви, рођаци, комшије… Али, са поља се више нису вратили својим кућама јер је из заседе убијено 14 Срба.

Најмлађи Новица имао је 17 година. Радовао се пунолетству које је требало да прослави за три дана. Убијен је у петак, а у понедељак је требало да напуни осамнаест. У вечност са њим су отишли и његов отац Момчило (43), стричеви Миле (39) и Слободан (32). На њивама

уместо пшенице “покошени” су и браћа Јовица (29) и Раде Живић (32), Саша (36) и Љубиша Цвејић (60), Станимир (44) и Божидар Ђекић (52), Андрија Одаловић (32), Миодраг Тепшић (48), Милован Јовановић (30), као и најстарија жртва овог масакра Никола Стојановић (63) који је избегао из суседног села Крајишта.

– Злочинци су им пришли близу, нису стигли ни да покушају да се одбране. Чули смо чак да су убице биле обучене у униформе Кфора. Зато су можда и помислили да су војници дошли да их заштите и нису ни покушали да се спасу – прича нам Славица Цаца Јанићијевић Поповић која је у “крвавој жетви” остала без брата, оца, стричева…

И док суза сузу стиже, Славица не престаје да окривљује војнике Кфора који родбини нису дали ни да се опросте од најрођенијих. Пет дана су их потом, каже, држали у приштинској болници где је наводно рађена обдукција.

– А обдукциони налаз празан, без података о узроку смрти. Британски војници који су били надлежни за терен око Липљана нису дозволили чак ни да их сахранимо у сандуцима које је послала Влада Србије, већ су у лименим. Вероватно да не видимо колико су њихова тела унакажена – с тешком муком говори Славица.

Подсећа да су житељи војнике Кфора данима пре трагедије молили да их заштите у њивама док сакупљају летину. И даље се пита зашто војници ове мисије нису пружили помоћ Србима из Старог Грацка? Зашто су дозволили да буду мете Албанцима? Свака друга реченица ове жене је питање. Питање зашто су њени брат, отац и стричеви убијени. Али, и

остали житељи Старог Грацка. Андрија Одаловић (24) јединац. Браћа Живић, млади људи, родитељи… Зато је Славици Јанићијевић Поповић из Крајишта, код Липљана, најтежи и најцрњи дан у години 23. јул, као и породицама осталих жетеоца. Од тог масакра мештани
су често на мети напада Албанаца који су почели чак и да настањују село. Да граде велелепне куће, док Срби и даље стрепе за своју и безбедност деце.

– Сигурни смо да британски војници Кфора који су били задужени за безбедност знају ко

је убио наше најмилије. Њих су наши мештани, претходно, пет дана молили да их обезбеђују током жетве. Чекали су њихову заштиту, али жито је било презрело и више није могло да чека. Четрнаесторо најхрабријих кренуло је у поподневним сатима у њиве и није се вратило – јецајући понавља ова храбра али измучена жена.

Каже и да су вест о масакру сазнали тек у вечерњим сатима, а кукњава и јауци као да и данас одјекују селом у косовско-метохијској равници.

– Опело нашим страдалницима тада је служио лично патријарх Павле – присећа се Славица док показује читуљу са сликама и именима убијених жетелаца. Њихова имена налазе се и на спомен-плочи у центру села, а већина споменика на локалном гробљу које је у више наврата минирано, поломљена је.

Д.З. Вечерње новости

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *