ПРЕМИНУО ПИСАЦ МИЛАН КУНДЕРА: Познат по роману “Неподношљива лакоћа постојања”

Француски писац чешког порекла Милан Кундера преминуо је у 94. години, пренела је РИА.

Кундерине књиге говоре о људима, њиховим мислима, осећањима и намерама. Али, његова специјалност су љубавни романи. Најпознатији од њих, „Неподношљива лакоћа постојања”, прича је о љубавном троуглу у време Прашког пролећа. Она је 1984. године напрасно прославила Кундеру.

Чехословачка му је 1978. одузела држављанство, и тако једног од својих најпознатијих писаца отерала у егзил.

Милан Кундера рођен је у Брну 1929. године. У родном граду је 1948. године матурирао, а затим уписао Филозофски факултет Карловог универзитета у Прагу. Завршио је неколико семестара, прекинуо студије, али остао увек везан за филозофску литературу. Студирао је музичку композицију код познатог професора Вацлава Капрала. И сам је у младости компоновао. То ће искуство значајно утицати и на композицију његових романа. Кундера 1958. године завршава Филмску академију – и код нас познату ФАМУ, на којој су студирали многи наши филмски редитељи и уметници. На ФАМУ је Кундера као асистент и доцент предавао светску књижевност.

Као писац и интелектуалац ангажовао се у широком покрету чешких и словачких интелектуалаца, познатом под називом Прашко пролеће. Велики одјек је доживело његово иступање на Конгресу чехословачких писаца 1967. године. Био је истакнути сарадник, заједно са код нас добро познатим филозофом Карелом Косиком, славних прашких Литерарних новина. После гушења Прашког пролећа и окупације Чехословачке 21. августа 1968. године Кундера је у својој домовини био непостојећа личност. Само су две његове књиге – роман Шала и збирка приповедака Смешне љубави – угледале светло дана у Чехословачкој до 1970, када су биле повучене из књижара и библиотека.

Године 1975. Кундера прихвата позив француских интелектуалаца који су га подржавали да буде гостујући професор на факултету у Рену. Кундерини романи доживели су светски успех. У низу полемичких интервјуа и огледа који су доживели велики одјек у Француској и у свету, Кундера је изазовно проговорио о важним историјским и друштвеним темама. Због таквог његовог књижевног и ванкњижевног деловања, комунистичке власти у Чехословачкој му 1978. одузимају држављанство.

Забрањен у домовини

Пуних двадесет година, од 1970. до 1990. године, Кундера је био забрањен у својој домовини.

Писао је и даље, не обазирући се на цензуру. Обрачунао се са својом комунистичком прошлошћу у романима „Живот је другде” (1973) и „Опроштајни валцер” (1976) иако је знао да неће моћи да их објави у својој земљи и зато их је објавио у Француској, земљи која му је понудила уточиште након што је 1975. године добио понуду да држи предавања у Рену.

Његове приповетке и романи биће у току тих двадесет година објављивани на чешком у иностранству, у Канади, у издавачкој кући Здене Саливарове Шкворецки и Јозефа Шкворецког у Торонту и у француским преводима у Паризу. Биће превођене широм света у великим тиражима. Писац славан у читавом свету био је у исто време забрањен и прећутан у својој домовини.

Тек 90-их година су Кундерини каснији романи објављени и на чешком, а „Неподношљива лакоћа постојања” тек 2006.

У току тих дугих двадесет година Милан Кундера у Француској проналази своју нову, другу домовину. Године 1981. добија француско држављанство, али одлучно одбија етикету „дисидент“ коју му новинари настоје пришити. Свакако да је у његовом случају „културна асимилација“ била значајан део и његове књижевне поетике.

Живео је повучено, давао је интервјуе ретко, у писаној форми, а преводе својих књига подвргавао провери и прерадама. Изјавио је је да не сања о повратку у отаџбину већ да је “понео Праг са собом, мирис, укус, језик, пределе, културу”.

Социјалистичка прошлост га је још једном сустигла 2008. када је оптужен да је 1950. године издао једног опозиционара који је после тога провео више година у радном логору, пише ДW.

Кундера више није давао изјаве, а у Чешку је наставио да путује инкогнито као и до тада. У знак помирења, чешки премијер Андреј Бабиш му је 2019, после 40 година, вратио чешко држављанство.

Дела

Кундера је на чешком језику објавио је романе: Шала (1967), Живот је другде (1973), Опроштајни валцер (1973), Књига смеха и заборава (1978), Неподношљива лакоћа постојања (1984) и Бесмртност (1990); збирку приповедака Смешне љубави (1968) и драму Жак и његов господар (1971).

На француском језику објавио је романе: Успоравање (1995), Идентитет (1997), Незнање (2000) и Празник безначајности (2013); као и књиге есеја: Уметност романа (1986), Изневерени тестаменти (1993), Завеса (2005) и Сусрет (2009).

Пре три године, како су пренели светски медији, Кундера је одлучио је да своју приватну библиотеку и архив поклони градској библиотеци родног Брна у Чешкој где је провео детињство.

Када је 1984. објавио „Неподношљиву лакоћу постојања”, роман се широм света нашао на листама бестселера и Кундера је постао велика звезда. Касније је по њему снимљен и филм са Жилијет Бинош и Данијелом Деј-Луисом.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *