Монструозност касетне муниције

Бајденова одлука да САД Украјини испоручују касетну муницију намеће дилему кога ће више угрозити овај потез сенилног америчког председника – украјински народ, Русију или НАТО

Касетну муницију, било да је у питању касетна бомба која се баца из ваздуха, или граната која се испаљује са земље, карактерише распрскавање подмуниције на широком простору. Главни део таквог убојног средства је контејнер у коме су смештене „мале бомбе“ у количини од неколико десетина до неколико стотина комада. Контејнер има механизам који их још у ваздуху распрши, тако да покрију велику површину на тлу. Простор на коме су тако разбацане постаје најчешће дугорочно, и десетинама година након завршетка рата, „контаминиран“ овим опасним и подмуклим убојним средствима од којих најчешће страдају цивили. Огромну и дугорочну опасност за цивиле ствара високи проценат, и до 30 посто, неексплодираних пројектила који остају прикривени међу растињем или у мекој земљи а чије је проналажење и деминирање веома тешко, тако да и након опсежних акција деминирања значајан проценат остаје као смртоносно изненађење. Чак и када се ангажују модерне машине за разминирање, проценат неочишћеног терена је преко 50 посто. Што је најгоре, „бомбице“ које пронађу деца су катастрофалне јер им личе на занимљиву играчку која редовно резултира последњом дечјом игром и много година по завршетку рата. Број погинулих у сукобима широм света тешко је прецизно дефинисати, не само зато што страдања добрим делом нису правилно евидентирана него и због тога што се сваког дана повећава због нових страдања од заостале касетне муниције. Нису у питању само погибије него цивили остају без руку, ногу или од других повреда постају тешки инвалиди.
Зато се употреба овог оружја не може правдати никаквим војним разлозима јер минималан војни успех и краткорочни проблеми који се праве противничким војним формацијама су потпуно занемариви према дугорочним опасностима и страдањима цивила. За цивиле оваква муниција практично ствара неку врсту насумичног и необележеног минског поља на простору на коме живе и раде они и њихова деца неспособна да препознају опасност. Злонамерни и сурови моћници увек ће наћи оправдање и објашњење зашто им је потребна баш оваква муниција јер носи сублимацију најразличитијих дејстава, од распрскавајућег, пробојног и запаљивог, па до коришћења хемијских и биолошких агенаса и графитних бомбица. Поред основне сврхе уништавања живе силе и борбених возила, команданти их у рату користе за запречавање важних противничких објеката, као што су путеви снабдевања и аеродроми, где се „бомбице“ могу намерно темпирати да не експлодирају одмах у додиру с тлом, него могу имати различита временска успорења активирања, па и различите сензоре за активирање – ИЦ, акустичне, сеизмичке и друге. Под притиском јавности војни пројектанти су покушали да пронађу „хумана“ решења, као што је уређај за самоуништење сваке „бомбице“ у року најдуже од 48 сати, али то се у пракси једноставно не дешава.

АМЕРИКАНЦИ НАЈВИШЕ УПОТРЕБЉАВАЛИ КАСЕТНУ МУНИЦИЈУ Америчка касетна муниција је у бројним ратовима након Другог светског рата измасакрирала цивиле широм света, тако да ни најновија одлука да је доставе Украјини није велико изненађење нити је била тако тешка морална дилема како то приказује амерички председник Бајден. Користили су је већ од 1950. до 1953. године у Корејском рату и тада почиње непрекидна серија која траје до данас. У Камбоџи, Лаосу, Вијетнаму и Тајланду, од 1964. до 1975, користили су огромне количине касетне муниције. У Либану (1982–1983) заједно с израелским снагама користили су је против сиријске војске. Користили су је 1983. на Гранади, 1986. у Либији, од 1990. до 1991. године у Кувајту, 1999. приликом агресије на СР Југославију, затим од 2001. до 2003. у Авганистану и од 2003. до 2006. заједно с Великом Британијом у Ираку. Иако је било званичних изјава да САД након агресије на Ирак неће више употребљавати касетну муницију, поново су то чинили од 2009. до 2018. године у Јемену. Значи, САД се нису одрекле касетне муниције, него настоје, због притиска светске јавности, да је користе посредно, преко војски и војних формација које користе у прокси ратовима, као што су сада одлучили да је користе у Украјини.
Осетили смо је на својој кожи када су је Американци 1999. године користили у великим количинама приликом агресије НАТО-а на СР Југославију. Тада су заједно с Великом Британијом и Холандијом бездушно бацили 1.765 контејнера са 295.000 „бомбица“ на више локација у Србији, где је по прецизним проценама остало око 33.000 неексплодираних. Баш зато што смо били жртве монструозног оружја као што су касетна муниција и муниција са осиромашеним уранијумом (коју НАТО такође намерава да достави Украјини), можемо поуздано проценити да тада нису били у питању само војни циљеви него намерно дејство по цивилима. Стратези и генерали САД су били свесни чињенице да нису постигли циљ – да наша војска буде уништена или да капитулира у кратком року, па је свесно кренула нека врста одмазде и застрашивања цивила. Намерне грешке правдали су тиме да се ради о непрецизном оружју. Тачно је да су касетне бомбе непрецизно оружје, али да баце 36 контејнера касетних бомби на град Ниш, на центар града, може бити само намерно и крајње бездушно масакрирање цивила, што представља ратни злочин. Осетили смо и графитне касетне бомбе које нису убијале директно него посредно, јер су наносиле тешке патње цивилима због прекида снабдевања струјом, између осталог и болница.

БАЈДЕНОВА ОДЛУКА ПОДЕЛИЛА НАТО Бруталном одлуком да достави касетну муницију Украјини Бајден није прекршио само међународне кодексе, апеле и конвенције него и америчке законе, те изазвао дубок раздор у НАТО-у. Све што су видели као продукт свог нехуманог и злочиначког деловања није било довољно Американцима да се одрекну касетне муниције. Многе хуманитарне, али и институције УН су вршиле детаљна истраживања у вези са жртвама употребе касетне муниције, анализирајући све ратове у којима је коришћена. Сва истраживања су дала приближно исте резултате, што значи да се морају уважавати. Најважнији закључак је да се касетна муниција мора забранити, од производње до коришћења и дистрибуције, јер су код њене употребе у 95 посто случајева жртве цивили, а у само пет одсто противнички војници којима је ова муниција била намењена. Какав то војни циљ може да оправда употребу ове муниције ако се унапред зна да ће она убити 95 посто цивила, а само пет одсто противничких војника? Такве одлуке се не могу правдати. Не тако давно, 2022. године, тадашња портпаролка Беле куће Џен Псаки је изјавила: „Свака употреба касетне муниције је ратни злочин.“ Сада се чини да су амерички званичници те своје изјаве заборавили.
Понашање САД у вези с крајње спорном касетном муницијом је тешко разумети, јер поред тога што најбоље познају њену монструозну страну, иницијативу за доношење Резолуције о забрани касетне муниције покренула је Норвешка, као чланица НАТО-а и амерички савезник. Резолуцију су прихватиле и потписале бројне државе у свету, више од 120, од којих су многе чланице НАТО-а. Међутим, пошто резолуцију нису потписале ни САД ни Украјина, сада је „законски“ могућа ова прљава и неприхватљива америчко-украјинска трансакција. У суштини, она је незаконита и зато није чудо што се око ње подигла толика прашина. И закон САД забрањује употребу и дистрибуцију касетне муниције чија је стопа неуспеха (неексплодираних) већа од један посто, што је Бајден изиграо. Сем те лажи да је неуспех мањи од један посто, користе се објашњења која представљају правничке манипулације – да није проблем касетно оружје него начин на који се користи, и да није злочин ако се не употребљава против цивила. Намерно се заборавља да су готово редовно циљ противнички војници, а масовно страдају цивили, тако да је чиста лаж правна тврдња да то није напад на цивиле и да није ратни злочин. Већ коришћење ове давно проваљене правне подвале као оправдања јасно показује да стратеге САД не дотичу и не интересују жртве које ће несумњиво поднети цивили у Украјини.

ПРОВОЦИРАЊЕ РУСИЈЕ ИЛИ ОДЛАГАЊЕ КРАХА УКРАЈИНЕ? Намеће се питање зашто је Бајден донео тако неразумну и нехуману одлуку – да ли се ради о провоцирању Русије или о очајничком потезу одгађања краха украјинске војске? Одмах треба рећи да ово, наравно, није одлука сенилног Бајдена него резултат анализе и закључака америчког државног и војног врха. Више није тајна да прокси ратом у Украјини, па и „великом украјинском офанзивом“ управљају амерички генерали. Зна се да украјински генерали свакодневно реферишу највишем америчком генералу Марку Милију. Уз огромне припреме, донације модерног оружја, финансијске инјекције, обуку у НАТО државама, ангажовање „добровољаца“, оправдано су очекивали неке резултате украјинске офанзиве, бар толико да се сукоб продужи и да траје. Били су сигурни да ће уз помоћ западног модерног оклопа и респективних ракетних система и дронова, Украјинци добити крила пред самит НАТО-а у Вилњусу, али и поред упорних покушаја и масовног страдања нису урадили ништа. Тотални неуспех да се добро утврђена руска „Суровикин линија“ бар негде пробије изазвао је праву панику, због схватања да победа Русије у овом сукобу значи пропаст западне војне алијансе. Почела су и међусобна оптуживања за неуспех – док Зеленски тврди да је крив Запад јер им није доставио оружје на време, неке чланице НАТО-а све отвореније одбијају помоћ Украјини.
Значи, Бајденова одлука у вези с касетном муницијом није никакав каприц, хир или провокација него „велика нужда“, када каже: „Овај рат зависи од муниције, а Украјина остаје без граната 155 мм.“ Очито, једино решење које су нашли да надокнаде недостатак муниције коју Украјина немилице троши је она касетна. У правдање пред целим светом укључио се и Џејк Саливен, саветник за националну безбедност САД: „Ово је важно за Украјину док покушава да очисти јако утврђене руске положаје, да се премости недостатак муниције док се не повећа производња.“ Овакве изјаве најављују масовну употребу касетне муниције у Украјини, што је нова дугорочна претња за украјински народ. Руска војска ће пронаћи решење и за ову кампању, као што су решили и претходне доставе модерног и моћног оружја Украјини „које ће преокренути ситуацију на фронту“. Уосталом, својих пројектованих пет посто губитака од касетне муниције руска војска ће релативно лако поднети, али украјински цивили својих 95 посто страдања, поред свега што их је снашло, сигурно неће. Ако се узме у обзир да од тих 95 одсто по истраживањима 27 процената отпада на страдање деце, онда је ова достава касетне муниције далеко већа претња за Украјину но за руску војску, и сада је стварно питање да ли им Американци искрено помажу или их гурају у тотални крах и пропаст.
Први пут се догађа да се америчкој одлуци противи и њихов највернији савезник Велика Британија. Они су потписали конвенцију и противе се употреби касетне муниције. Талас незадовољства чланица НАТО-а већ је покренут и биће га тешко контролисати. Има лабилних као што је канцелар Шолц, који каже да Немачка јесте против, али да разуме одлуку председника САД, као и одлучних противника попут шпанске министарке. Тако нема сумње да се некакво вештачко јединство НАТО-а полако нагриза. Та тенденција ће се сигурно појачати када почну да пристижу вести о страдању цивила и када Алијанса схвати да ова прљава иницијатива неће постићи циљ, и да не може решити нагомилане украјинске стратешке проблеме. Видно је забринут и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг јер је због различитих ставова осетио опасност по Алијансу, па у покушају да то ублажи и сам даје неке несувисле изјаве „да се Украјина брани па има право да користи такву муницију“ као да не разуме да ће од ње гинути управо украјински народ. Тако се захваљујући америчкој одлуци нова дугорочна опасност надвила над Украјином, али и Донбасом и Кримом које Русија сматра својим територијама.