Ко ће угасити светло

Суноврат европске индустрије

Европа је ушла у рецесију и деиндустријализацију, а нарочито Немачка, пре свега због високе цене енергената који врше притисак на производњу. Још у горем положају су земље које кротко прате највећу економију Старог континента, а речит пример је Словенија

Водећи словеначки медији протеклих дана стидљиво извештавају о обустављању производње у појединим домаћим предузећима. То су први знаци „деиндустријализације“ као логичне последице санкција Европске уније уведених Русији, забране куповине јефтиних руских енергената (које је увела сама ЕУ), а које све више погађају европску економију. Том темом се словеначки медији невољно баве јер је тамошњи премијер Роберт Голоб прошле јесени обећао да ће Словенци све те проблеме превазићи без огреботине и да је најбоље што пре раскрстити с Русијом. У то име је словеначка влада регулисала цене енергената за домаћинства и предузећа и подржала све енергетске „капице“ на нивоу ЕУ. Уз то је, како би обезбедила да станови током зиме не буду залеђени а индустрија убијена, на брзину склопила уговор о набавци алжирског гаса. Истина, десет пута скупљег од руског. Погрешни потези сада стижу на наплату. Иако су Голобови министри обећавали да привреди ништа неће недостајати и да ће фабрике радити уобичајено, списак предузећа са егзистенцијалним проблемима постаје све дужи.
Из Словеначке индустрије челика (СИЈ Акрони, Јесенице) која броји 1.300 запослених, поручили су недавно да „настављају са смањеним обимом производње који је уведен у септембру (2022) због високих цена енергената“. Узрок за смањивање производње (и броја радника) нису само цене енергената које су отишле у небо, већ и мањи обим поруџбина, што је последица успоравања привреде у Немачкој и целој Европи. Наизменичним покретањем и гашењем четири производна погона, СИЈ Акрони је почетком године „месечну производњу смањио на 60 одсто капацитета“. А сада је стигла вест да су „због годишњег ремонта сва четири погона заустављена“; нема производње, запослени су на чекању.
Слична вест стигла је и из фабрике „Шуми“ (производи бомбоне и слаткише); због мера штедње, привремено је обуставила производњу у Кршком. У „Житу“, које је у власништву хрватске компаније „Подравка“, запослени у производњи су послати на прекоредни или годишњи одмор. Због високих цена електричне енергије, један од словеначких познатијих предузетника (Јоц Печечник) обзнанио је да је заустављена производња воде „Костела“. Списак је сваким даном све дужи – компанија „Талум“ је ове године из истог разлога значајно смањила производњу примарног алуминијума. Да ли ће „Талум“ остати на мапи привредних субјеката као значајан произвођач примарног алуминијума – није питање за компанију, чак ни за Словенију, већ пре свега за Европу, рекао је новинарима пре неколико дана председник управе „Марко Дробнич. „Не достижемо ниво цена које су одрживе да бисмо наставили производњу“, објаснио је.

БАУК НЕМАЧКЕ РЕЦЕСИЈЕ Производња примарног алуминијума је од почетка 2022. већ три пута смањена, последњи пут у децембру за додатних осам електролизних ћелија, тако да је остало у функцији само 12 од укупно 160 расположивих. „У овим условима, алуминијум није могуће (без девастирајућих губитака по произвођача) производити не само у Словенији него ни у Европи, о чему сведочи пад примарне производње. Само у последњих шест месеци Европа је изгубила приближно 1,5 од укупно четири милиона тона алуминијума, док су конкуренти из других делова света произвели додатних три милиона тона“, пожалио се Дробнич.
Истовремено, немачка рецесија већ опасно кочи словеначка предузећа. Многе словеначке компаније зависе махом од кооперације с наручиоцима из Немачке, а сада се жале да су поруџбине нагло пале. Немачка централна банка предвиђа да ће се немачка привреда ове године смањити за 0,3 одсто.
Словеначки извозници су се нашли на удару хлађења привреде у свом најважнијем трговинском партнеру. „Немачка је локомотива која повећава или смањује потражњу. Тренутна ситуација је таква да је Немачка у рецесији, што се са закашњењем одражава и на нас“, упозорио је Марјан Тробиш из предузећа „Боксмарк ледер“. Произвођачи аутомобила у Немачкој су већ најавили да ће радницима овогодишњи летњи одмор продужити с две на три до четири недеље. То је био знак за узбуну међу словеначким кооперантима. „Речена одлука нам потврђује да немачка индустрија већ донекле шепа. Не сумњам да ће се ’хлађење’ (немачке привреде) наставити и да ћемо, сходно томе, у Словенији имати све мање поруџбина“, забринуто је додао Тробиш.
И словеначке извозне компаније, оне које зависе од грађевинске индустрије, такође су се нашле на удару „хлађења“ привреде у „економском мотору Европе“ – Немачкој. Произвођач прозора и врата „Инлес“ извозио је 80 одсто својих производа у Европску унију и Швајцарску, а највише на немачко тржиште. „Било је добро током прва три месеца ове године, али од априла бележимо суноврат наруџбина. Пад је утолико већи јер смо бележили раст продаје у последње две године“, пожалио се медијима директор „Инлеса“ Андреј Мате. „Инлес“ зависи од стамбене градње која је у опадању због скупог финансирања и великих трошкова. Стручњаци из Минхенског института за економска истраживања Ифо предвиђају да ће изградња нових станова у Немачкој још више опасти у годинама пред нама.

ТУЖНИ РЕКОРЕДЕР Словенија је тужни рекордер у још једној области. Индустријска производња у зони евра порасла је у априлу за један одсто, а за 0,7 одсто у ЕУ у целини, саопштио је Еуростат. Подаци су открили да је Словенија, у поређењу с другим месецима, имала највећи пад индустријске производње и то за 7,9 одсто. Далеко пред Словенијом су Португалија (- 5,5 одсто) и Холандија (- 3,5 одсто). Економиста и професор Економског факултета у Љубљани Јоже П. Дамијан упозорава да Словенија и даље покорно прати Немачку на путу пропадања, а да би поткрепио своја запажања, објавио је низ поразних података. Показали су, пре свега, да безмало трећину словеначке привреде директно угрожава рецесија у Немачкој. Немачка индустрија кубури с високим ценама струје због преласка на обновљиве изворе енергије и скупе енергенте. У Немачкој су цене енергије чак за 60 до 70 одсто више него нпр. у Француској. Немачку привреду од почетка рата у Украјини коче и високе цене гаса, и скромне залихе тог некада јефтиног енергента који је предузећима осигуравао добро пословање и раст. Такође и санкције уведене Русији.
„Уколико словеначка влада ускоро не усвоји одлуку о изградњи другог блока нуклеарне електране у Кршком, и ако политичким договорима не успе да обезбеди заменски гас по повољнијој цени (из Алжира и Русије), једино питање које је остало неодговорено јесте: Ко ће угасити светла“, упозорава Јоже П. Дамијан.
Проблем је, ипак, много шири. Словенија је део тржишта Европске уније која је сама пресекла грану на којој седи у тренутку када се одрекла јефтиног руског гаса; све скупља роба произведена у ЕУ постају све мање конкурентна у свету. Локални политичари, од Љубљане до Берлина, али и они у Бриселу, уздају се да ће рецесија у Немачкој бити привремена. Филип Пилкингтон, ирски економиста који ради у области инвестиционих финансија и објављује на блогу „Fixing the Economists“, не дели ту наду и тврди да актуелни проблеми ни за Немачку ни ЕУ – неће бити привремени.
Пилкингтон упозорава да Немачка вуче целу ЕУ у рецесију која никако неће бити привремена. Разлог? Рецесија која се сада надвила над Европом суштински се разликује од претходних. „Надолазећа рецесија није једноставна промена у пословном циклусу. Уместо тога, то би могао бити почетак деиндустријализације европске привреде која више нема приступ јефтиној руској енергији“, упозорава Пилкингтон.
„Другим речима: тренутни пад производње у Немачкој није првенствено вођен слабом немачком економијом. То значи да је нешто друго криво и да су то највероватније високе цене енергената које врше велики притисак на немачку производњу. Немачка и европска деиндустријализација још нису окончане. Постоји могућност да се Европљани поново обрате Русији због својих енергетских потреба после завршетка рата у Украјини. Али данас, у овом дипломатском окружењу, то изгледа мало вероватно. То значи, ако се настави садашњи тренд у наредних пет до десет година, прилично је извесно да ће се Немачка и Европа у великој мери деиндустријализовати“, гласи Пилкингтонова суморна прогноза.
Закључак се намеће сам од себе: Уколико Словенија и друге земље које кротко прате Немачку благовремено не схвате да их садашња политика ЕУ води у амбис, онда ће у тим државама гашење светла у индустријским погонима убрзо остати једина и последња „производна активност“.