Финансијска менажерија

Задужена Србија

Док опозиција „вришти“ због прогресивног задуживања Србије и укупне вредност дуга преко 35 милијарди евра, власт умирује јавност подацима и хвалоспевима ММФ-а. Тек ће будуће генерације сазнати ко је био у праву

Ништа тако не осветљава и не објашњава проблематику кредита као поступак једног стоматолога из Београда, који је узео кеш кредит да би адекватно прославио враћање стамбеног кредита. Током последњих 20 година отплаћивања стана више пута је помислио како ће направити спектакуларну прославу чим плати последњу рату. Колико је задужење велики и тежак баласт показује усхићеност овог стоматолога у самом дану исплате последње рате јер је, тек што је изашао из банке, почео да зове пријатеље за велику журку, али је онда схватио да нема паре и да ту журку финансира. А хтео је велику и богату фешту која, како егзалтирано каже, подразумева „гутаче мачева, бацаче ватре, брадату жену, скулптуре од леда, ходаче на штулама, дресираног слона и једну људску пирамиду“. То његова плата није могла да приушти па је, да би свој сан остварио, узео кеш кредит. Према његовој рачуници, овај кеш кредит би требало да врати за годину дана, за када најављује још већу журку поводом враћања овог кредита, која ће укључивати „и испаљивање човека из топа“. А ако тада не буде имао довољно средстава за следећи подухват, узеће нови кредит.
Ова духовита хумореска не мора показивати само муке које су мучиле задуженог појединца, јер дужнички баласт је опште место и у ропцу га подносе и државе. Све у зависности како су у ту ситуацију дошле, ко их и на који начин покушава да из ње извуче, а само славље, поводом изласка из дуга, на дугачком је штапу и ретко ко га уопште доживи.

СКУПШТИНСКЕ ВАРНИЦЕ Отуд окапања и расправе око задуживања, нарочито нових кредита, чији терет најмање пада на оне који их узимају, већ на леђа свих грађана, без обзира на њихов статус и материјалну егзистенцију. Ових дана у Скупштини Србије су севале варнице поводом 11 предлога закона о потврђивању међународних и домаћих споразума о кредиту и давању гаранција са готово 20 финансијера, којима ће држава финансијски бити додатно оптерећена за још 1.271.330.000 евра.
На дневном реду су три споразума о зајму са Међународном банком за обнову и развој, са укупном каматом од 6,5 одсто. Један од тих споразума вредан је 149.900.000 евра, а намењен је за извештавање у вези с климатским променама, унапређење енергетске ефикасности, док је други за обнову и развој вредан 69.300.000 евра, намена зајма је: јачање фискалне отпорности и транспарентности и праћење фискалних ризика, ма шта то значило. Ни трећи није за потцењивање јер подразумева плаћање консултантских услуга, обука, инсталација хардвера и софтвера за Београдску берзу, израду веб-странице и промовисање трговине хартијама од вредности. Свега вредности 27.700.000 евра.
Ту су још зајмови за изградњу технолошког парка у Чачку, Нишу и Крагујевцу, по цени градње, како наводе у опозицији, дупло већој него код стандардних грађевинских радова. Затим, део намењен за смањење емисије CO2, потом зајмови за изградњу путних саобраћајница, или за набавку природног гаса (изузимајући гас из Руске Федерације или било које земље под санкцијама) и електричне енергије, као и зајмови за изградњу затвора и реконструкцију здравствених објеката, те кредити које даје ОТП банка, од 50.000.000 евра – за ЕПС (где је држава жирант)…
Др Тамара Миленковић Керковић, посланица Двери и професор на нишком Економском факултету, оценила је да од 11 споразума о задуживању Србије, којима се српски јавни дуг, који званично износи више од 35 милијарди евра, увећава за још 1,5 милијарду евра и то без камата и астрономских банкарских накнада, корист неће имати ни привреда ни грађани.
За њу огромно задуживање које, како каже, извршна власт жели да прогура у врелим летњим данима, представља „пљачку Србије. Грађане Србије који су најсиромашнији и имају најнижи стандард, а свако од њих у просеку већ дугује 5.340 евра из постојећег дуга, Синиша Мали сада жели да задужи са још по 250 евра, и то овим споразумима које је већ потписао у априлу и мају, када је Србија туговала за побијеном децом. И намена и драконски услови ових кредита су спорни. Споразуми са Светском банком са укупном главницом од 250 милиона евра садрже услове тзв. зелене транзиције и за ’тржиште капитала’ који ће Србији створити још веће трошкове, а један од споразума директно реферира на распарчавање ЕПС-а“, тврди Керковићка.
Она подсећа да је на скупштинској седници децембра 2022, када се усвајао буџет, министар Мали тврдио да су финансије стабилне, а од тада се Србија задужила преко дужничких хартија од вредности још 4,5 милијарде евра. „Вучић тврди да Србија у републичком буџету има 5 милијарди, међутим оволико задуживање по овако неповољним условима говори да је погрешан економски модел развоја, уз осиромашене грађане и високу корупцију и угушену домаћу привреду принудио режим да се задужује додатно да би отплаћивали доспеле дугове. Србија није солвентна и зато се задужује. Најгоре је што од овог новог задужења од 1,5 милијарде евра сиромашни грађани Србије неће осетити никакав бољитак, јер путевима неће имати ко да путује. Једино ће обновљени затвори у Крушевцу и Старој Пазови након ових кредита имати довољно капацитета за пљачкаше јавних пара“, резигнирано ће рећи професорка за београдски „Данас“.

ПРЕМИЈЕРКА И ЗДРАВ РАЗУМ Сличне примедбе и оптужбе износили су и други опозициони посланици за које је председница Владе Републике Србије Ана Брнабић у Скупштини рекла да није сигурна да ли је у делу опозиције доминантно незнање или политиканство, јер је све што су причали неистинито и супротно здравом разуму. „Постоје две врсте опасних кредита и обе су биле заступљене у време бивше власти. Једна је задуживање за потрошњу – када немате инвестиције а политички подижете плате и пензије – то је модел који вас води у сигурну пропаст. Па и ММФ је тада рекао да је Србија била на неколико недеља од комплетног банкрота. Дакле, задуживали смо се а нисмо стварали вредност која би сама себе исплаћивала. Друга ужасна ствар је да се задужујете, не радите ништа и тај новац стоји. Кредити за Клинички центар и НТП су узети 2006. године. Почели су да се граде између 2013. и 2015. године. До тада су били неискоришћени, пролазио је грејс период, или смо плаћали пенале на неискоришћена средства. Зашто?“
А да није баш све тако глатко и јасно како каже премијерка, показује и анализа Фискалног савета Србији, с краја прошле године, по којој ће један од највећих изазова у овој години бити отплата старих дугова. Према рачуници Фискалног савета Србија ће морати да се задужи између три и четири милијарде евра да би сервисирала позајмице које је узела претходних година, а цена задуживања Србије сада је велика, јер су каматне стопе седам до осам одсто.
На крају пандемијске 2020. године јавни дуг Србије је износио 26,66 милијарди евра, при чему је његов удео у БДП-у био 57 процената. Јавни дуг Србије износио је на крају 2021. око 30 милијарди евра, што чини 56,5 посто БДП-а земље.
Јавни дуг последњег дана фебруара ове године износио је 34,94 милијарде евра, што је највећи апсолутни износ јавног дуга од 2000. године. Највећи део дуга је спољни дуг у износу 22,3 милијарде евра, 11 милијарди је унутрашњи јавни дуг, а 1,7 милијарди је индиректни дуг државе. Занимљиво је да је од краја 2012, када је јавни дуг износио 17,7 милијарди евра, он скоро удвостручен, али је остао на сличном нивоу у односу на БДП. Тада је износио 52,9 одсто, а у фебруару ове године 51,1 одсто. У односу на 31. децембар 2022. јавни дуг је повећан, према подацима Министарства финансија, за целих 1,6 милијарди евра. Ипак, док је на крају године јавни дуг у односу према БДП-у био 55,1 одсто, на крају фебруара, након додатног задуживања, пао је на 51,1 одсто БДП-а.
Одговор за ову, на први поглед нелогичност, јесте у томе што се од почетка нове године користи процењени БДП за целу ову годину. Другим речима, већ од 1. јануара Министарство финансија дели јавни дуг са БДП-ом који је повећан за 13 одсто. Министарство рачуна на реални раст БДП-а од 2,5 одсто у овој години и осталих око 10,5 одсто утицај инфлације. Вероватно рачуница с почетка године треба да „ублажи“ и овај летњи зајам од 1,3 милијарде евра.
Чак је и председник Србије Александар Вучић раније изјавио да су зато важни разговори с ММФ-ом, да бисмо обезбедили стабилност за Србију, и да не расте јавни дуг. И Србија је закључила нови аранжман са ММФ-ом у вредности 2,4 милијарде евра. За економисте стендбај аранжман с ММФ-ом је добар, али кажу да не очекују да ће држава користити тај новац, већ да је циљ да он послужи као јасан сигнал инвеститорима да ће Србија водити одговорну фискалну политику. Једино не помињу познати проблем с овом међународном финансијском институцијом, да она одређује где и како ће се дати новац трошити, уз низ додатних услова којима се директно утиче на структуру и одвијање српске привреде.

ММФ ХВАЛОСПЕВИ Министар финансија Синиша Мали је већ крајем јуна јавност обавестио да је Одбор извршних директора ММФ-а у Вашингтону донео одлуку о успешном завршетку првог разматрања резултата стендбај аранжмана са Србијом и додао да је то још једна потврда исправности економске политике и структурних и институционалних реформи које се спроводе. Мисија ММФ-а је крајем марта и почетком априла боравила у двонедељној посети Београду, поводом прве ревизије стендбај аранжмана. Србија је тада добила позитивне оцене реформи и реформске политике коју спроводимо, а економија земље је оцењена као отпорнија на кризу од многих других. Том приликом је наведено да су испуњени сви циљеви за дати период.
Министарство финансија преноси да ММФ у извештају наводи и да су сукоб у Украјини, као и проблеми у енергетском сектору, имали утицај и на српску економију, те да је инфлација премашила таргетиране циљеве, али се очекује да се до краја године смањи на око осам одсто и предвиђа да ће се 2024. вратити у оквире циљног опсега Народне банке Србије. 
Министар је додао да су наше јавне финансије у потпуности стабилне, да постижемо добре економске резултате, упркос свим изазовима с којима се, као и цео свет, суочавамо, те да настављамо са започетим реформама и побољшањем привредног амбијента у нашој земљи. „Јавни дуг нам је далеко испод нивоа Мастрихта, на нивоу од 51,3 одсто, стопа незапослености је на рекордно ниском нивоу, у првом кварталу ове године смо остварили привредни раст од 0,7 одсто, док су неке јаче економије од наше ушле у рецесију. Истовремено, очували смо поверење инвеститора и до 20. јуна привукли више од 1,9 милијарди евра страних директних инвестиција“, додао је Мали.
Ако говоримо о јавном дугу у односу на БДП, односно бруто домаћи производ, онда је то релативни дуг и задуженост се најчешће на тај начин приказује у анализама, али се тиме не добија целокупна слика о стању јавних финансија једне земље. Нарочито имајући у виду по којим се каматним стопама задужује држава, а за нас су оне више него камате по којима се задужују развијене земље.
Економисти нарочито воле да истакну пример Јапана и његов дуг од 240 одсто БДП-а. Да ли је Јапан забринут због тога? Није. Зашто није? Структура њиховог јавног дуга је другачија. Више од 90 одсто укупног износа је дуг у локалној валути, односно домаћи дуг. Наш јавни дуг је, међутим, углавном страни дуг, деноминиран у страним валутама. Ми тај дуг од 240 одсто не бисмо преживели, закључак је економиста.
Зато и сан оног београдског стоматолога остаје неостварив и у далекој будућности наше земље, ма колико нас званичници уверавали да је с нашим финансијама све у реду и да нам никад није ишло боље. Само фале „гутачи мачева, бацачи ватре, брадата жена, скулптуре од леда, ходачи на штулама, дресирани слонови и једна људска пирамида“.