Ердоган је спасио НАТО. И подметнуо Украјину

Пише Ирина Алкснис

Игра око самита НАТО-а у Виљнусу коначно је разрешена.
Чињеница је да су се уочи самита САД и Европа нашле у прилично непријатној позицији. Захваљујући вишемесечним напорима западних политичара и медија, испоставило се да су око овог догађаја била исплетена колосална очекивања. Повезана су, пре свега, са успехом контраофанзиве Оружаних снага Украјине, која је изгледала неизбежна, као излазак сунца. То је, пак, требало да да нови подстицај малодушном трансатлантском јединству доношењем у Виљнусу стратешки значајних одлука за даље заједничко деловање. Украјинске наде су, наравно, у потпуности биле усмерене на покретање процеса уласка земље у Алијансу, што није било баш епохално, јер ова идеја има своје присталице у владајућим елитама са обе стране океана.

Међутим, нешто је пошло наопако. И не само то, током протеклих недеља Кијев није показао никакве импресивне војне успехе. Развој догађаја на фронту натерао је део западног естаблишмента да отвори очи  и схвати да је опклада на војну победу над Русијом у најмању руку погрешна, а у најгорем случају фатална. То значи да сви напори у овом правцу били бескорисни и бесмислени губитак новца, ресурса, оскудне војне опреме (заједно са метеорским падом репутације произвођача те опреме).

Као резултат тога, последњих дана пред самит, дошло је до конфузије и колебања у ионако потпуно нескладним трансатлантским редовима. 

Запад је био суочен са потребом да хитно спасе ситуацију и образ НАТО-а – и ту је на сцену ступио Реџеп Тајип Ердоган. Управо захваљујући њему као главни резултат самита у Виљнусу биће процес придруживања Шведске  НАТО-у , а фијаско са Украјином биће потиснут у други план. Украјина ће, наравно, добити свој део пажње и обећања о више испорука, али ништа слично надама које су имали.

Овде се, међутим, поставља питање: зашто је ово потребно Ердогану?
Било је чак и наговештаја да је Вашингтон успео да сломи отпор турског руководства и потпуно потчини Анкару својој вољи, као што се десило са Немачком и другим европским престоницама, али је то било погрешбо тумачење.
Ердоган је годинама водио суверену политику, вешто балансирајући између суперсила. Укидањем услова за улазак Шведске у НАТО, учинио је озбиљну услугу алијанси, а посебно Вашингтону, и то га је готово ништа коштало. Нису искључени неки проблеми унутар земље, где Ердогана противници већ оптужују за компромис са земљом у којој спаљују Куран и „терористи лутају улицама“ (присталице Курдистанске радничке партије). Али ништа озбиљно.

Али у спољнополитичком контексту направио је солидне добити. Ердоган је отклонио део нагомиланих проблема са Западом и истовремено, врло вероватно, преговарао о новим бонусима за Турску. Очигледно, САД су направиле уступке у снабдевању и модернизацији турске флоте авиона Ф-16. А новонастала тема о уласку Турске у ЕУ наговештава да ће Анкара покушати да се максимално освети старој Европи за сва понижења.
Односи са Москвом готово сигурно неће трпети због овог корака Турске. На изненађење многих, Русија је спокојно реаговала на планове да се Скандинавци учлане у алијансу, а и након уласка Финске, мало је вероватно да ће приступање Шведске код ње изазвати оштар одговор. Заправо, први званични коментари Кремља и МИП-а то потврђују.

И, коначно, не треба трчати пред руду: Ердоганов пристанак за улазак Шведске у НАТО уопште не гарантује да ће процес и бити завршен. Како јављају турски медији, парламент земље ће моћи да ратификује ову одлуку до краја следеће недеље. Мора се претпоставити да ће се, уколико се договори постигнути током преговора не спроведу, муњевитом брзином откриће се  околности које ће ову одлуку категорички онемогућити.
Главна „жртва“ свих ових интрига је Кијев. Али не може се ништа урадити поводом тога. Пред очима Украјине били су бројни и разноврсни примери како је могуће и потребно бранити суверенитет и националне интересе (Турска је само један од њих). Ипак, изабрала је да иде својим путем, што ју је довело до тренутног резултата. Даље ће бити само горе.

Извор: https://ria.ru/20230711/erdogan-1883565268.html